M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид издаје упутства за изградњу Храма

28 Давид позва све службенике у Израелу да се окупе у Јерусалиму: поглаваре племенâ, заповеднике одредâ у царевој служби, заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама и службенике који су били задужени за све имање и стоку која је припадала цару и његовим синовима, заједно са дворским службеницима, јунацима и свим врсним ратницима.

² Цар Давид устаде и рече: »Чујте ме, браћо моја и мој народе. Желео сам да изградим храм као место починка за Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, за подножје ногама нашем Богу. Припремио сам све за његову изградњу. ³ Али Бог ми рече: ‚Нећеш ти изградити храм који ће носити моје Име, јер си ратник и проливао си крв.‘

⁴ »Али ГОСПОД, Бог Израелов, ипак је од целе моје породице изабрао мене, да будем цар над Израелом довека. Изабрао је Јуду за вођу, из Јудиног племена изабрао је моју породицу, а од синова мога оца свидело му се да мене учини царем над целим Израелом.

⁵ »Од свих мојих синова – а ГОСПОД ми их је дао много – изабрао је мог сина Соломона да буде на престолу ГОСПОДЊЕГ царства у Израелу. ⁶ Рекао ми је: ‚Твој син Соломон је онај који ће ми саградити храм и дворишта, јер сам њега изабрао да ми буде син, а ја ћу њему бити отац. ⁷ Учврстићу његово царство довека ако буде непоколебљиво извршавао моје заповести и законе, као што се чини сада.‘

⁸ »Стога вам сада налажем пред очима целог Израела и ГОСПОДЊЕ заједнице и пред ушима нашега Бога: Помно извршавајте све заповести ГОСПОДА, свога Бога, да задржите у свом поседу ову добру земљу и да је као наследство предате својим потомцима довека.

⁹ »А ти, Соломоне, сине мој, признај Бога свога оца и служи му из свег срца и вољне душе. Јер, ГОСПОД испитује свако срце и прониче све мисли и намере. Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш. Али ако га оставиш, он ће те заувек одбацити. ¹⁰ Схвати да те је ГОСПОД изабрао да му саградиш храм да буде његово светилиште. Буди јак и обави тај посао.«

¹¹ Тада Давид даде свом сину Соломону нацрте за трем Храма, његове зграде, спремишта, горње делове, унутрашње одаје и место за Помирилиште. ¹² Даде му и нацрте свега што је замислио^[a] у вези са двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ и свим одајама, ризницама Дома ГОСПОДЊЕГ и ризницама за свете предмете. ¹³ Даде му и упутства за свештеничке и левитске редове и за обављање службе у Дому ГОСПОДЊЕМ, као и за све предмете који ће се користити при вршењу службе. ¹⁴ Он одреди тежину злата за све златне предмете који ће се користити при разним врстама служења и тежину сребра за све сребрне предмете који ће се користити при разним врстама служења: ¹⁵ тежину злата за златне свећњаке и њихове светиљке, са тежином за сваки свећњак и његове светиљке; тежину сребра за сваки сребрни свећњак и његове светиљке, према намени сваког свећњака; ¹⁶ тежину злата за сваки сто за свети хлеб; тежину сребра за сребрне столове; ¹⁷ тежину чистог злата за виљушке, чиније за шкропљење и врчеве; тежину злата за сваку златну посуду; тежину сребра за сваку сребрну посуду; ¹⁸ и тежину пречишћеног злата за кадиони жртвеник. Даде му и нацрт за кола, то јест за златне херувиме који шире крила и наткриљују Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.

¹⁹ »Све то«, рече Давид, »имам записано ГОСПОДЊОМ руком и он ми је дао да разумем све појединости овог нацрта.«

²⁰ Давид рече свом сину Соломону и ово: »Буди јак и храбар, и обави тај посао. Не бој се и не обесхрабруј, јер с тобом је ГОСПОД, Бог, мој Бог. Он те неће изневерити ни оставити све док сав посао око Дома ГОСПОДЊЕГ не буде завршен. ²¹ Свештенички и левитски редови спремни су за службу у Божијем Дому, и сваки човек који има жељу и вешт је у било ком занату помоћи ће ти у свем послу. Поглавари и сав народ послушаће сваку твоју заповест.«

Лажни пророци и учитељи

2 Али, у народу је било и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће кришом уносити погубне јереси и порицати Господара који их је откупио. Тако ће на себе навући брзу пропаст. ² Многи ће се повести за њиховом разузданошћу и због њих ће се оцрњивати Пут истине. ³ У својој похлепности, искоришћаваће вас измишљотинама. Али њихова осуда већ одавно виси над њима и њихова пропаст не дрема.

⁴ Јер, ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у мрачна гротла пакла^[a], да буду чувани за Суд; ⁵ ако ни стари свет није поштедео када је сручио потоп на његове безбожнике, него је сачувао само Ноја, проповедника праведности, и седморо других; ⁶ ако је осудио градове Содому и Гомору, претворивши их у пепео, и истакао их за пример будућим безбожницима; ⁷ ако је избавио праведног Лота, који је био на мукама због разузданог понашања безаконикâ ⁸ – јер, том праведнику су из дана у дан праведну душу раздирала дела безакоња која је гледао и слушао док је боравио међу њима – ⁹ то значи да Господ зна како да побожне избави од искушења, а неправедне сачува за казну на Дан суда, ¹⁰ и то пре свих оне који иду за прљавом пожудом тела и презиру Господњу власт^[b].

Дрски и безобразни, они се не плаше да оцрњују небеска бића^[c], ¹¹ док анђели, иако су јачи и моћнији, не износе погрдне оптужбе против њих пред Господом. ¹² А они, као бесловесне животиње, бића нагона, рођена да се хватају и уништавају, оцрњују оно што не познају, па ће у својој покварености и бити уништени. ¹³ Неправда ће им бити плата за неправду. Они – љаге и ругобе које се наслађују својим преварама док се с вама госте – насладом сматрају банчење у по бела дана. ¹⁴ Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло^[d] у похлепи. ¹⁵ Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности, ¹⁶ али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.

¹⁷ Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама. ¹⁸ Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди. ¹⁹ Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало. ²⁰ Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог. ²¹ Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата. ²² Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину«^(A) и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«

Обећање о владару из Витлејема

Најава избављења и казне

Излечење оболелога од водене болести

14 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили. ² А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.

³ Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«

⁴ А они су ћутали.

Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га, ⁵ па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«

⁶ А они нису знали шта да кажу на то.

Прво и последње место

⁷ Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу: ⁸ »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе, ⁹ па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место. ¹⁰ Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом. ¹¹ Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«

¹² Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручак^[a] или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити. ¹³ Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе ¹⁴ – и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«

Прича о великој вечери

(Мт 22,1-10)

¹⁵ Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«

¹⁶ А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи. ¹⁷ Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘

¹⁸ »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘

¹⁹ »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘

²⁰ »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘ ²¹ Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘

²² »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘

²³ »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни. ²⁴ Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«

Потпуна преданост Исусу

(Мт 10,37-38)

²⁵ Са Исусом је путовао силан народ.

Он се окрену према њима, па рече: ²⁶ »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик. ²⁷ Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.

²⁸ »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши? ²⁹ Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали ³⁰ говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘

³¹ »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада. ³² Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир. ³³ Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«

Бљутава со

(Мт 5,13; Мк 9,50)

³⁴ »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити? ³⁵ Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«