M’Cheyne Bible Reading Plan
16 Божији ковчег донеше и поставише у шатору који је Давид подигао за њега, па принеше жртве паљенице и жртве за заједништво пред Богом.
2 Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у ГОСПОДЊЕ име, 3 па сваком Израелцу и Израелки даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4 Он постави неке од Левита да служе пред ГОСПОДЊИМ ковчегом, да упућују молбе ГОСПОДУ, Богу Израеловом, да му захваљују и хвале га: 5 Асафа као поглавара, Захарију првог до њега, а за њима Јеиела, Шемирамота, Јехиела, Матитју, Елиава, Бенају, Јовид-Едома и Јеиела, да свирају лире и харфе, а Асаф да удара у чинеле. 6 Свештенике Бенају и Јахазиела постави да редовно свирају трубе пред Ковчегом Божијег савеза.
7 Тога дана Давид одреди Асафа и његове помоћнике да захваљују ГОСПОДУ:
Хвалоспев Богу
(Пс 105,1-15; 96,1-13; 106,1, 47-48)
8 Захваљујте ГОСПОДУ, његово име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
9 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
10 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
11 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
12 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
13 потомци Израела, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
14 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
15 Довека се сећајте његовог Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
16 савеза који је склопио с Авраамом,
његове заклетве Исааку,
17 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
18 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
19 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
20 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
21 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
22 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
23 Певај ГОСПОДУ, сва земљо!
Из дана у дан његово спасење објављујте!
24 О његовој слави причајте међу незнабошцима,
о чудима његовим међу свим народима.
25 Јер, велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
бојати га се треба више од свих богова.
26 Јер, ништавни су сви богови народâ,
а ГОСПОД је небеса начинио.
27 Пред њим су сјај и величанство,
сила и радост у његовом су Боравишту.
28 Дајте ГОСПОДУ, породице народâ,
дајте ГОСПОДУ славу и силу.
29 Дајте ГОСПОДУ славу достојну његовог Имена.
Дар донесите и пред њега дођите,
поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
30 Дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31 Нека се радују небеса,
нека кличе земља,
нека се међу незнабошцима говори: »ГОСПОД царује!«
32 Нека грми море и све што је у њему,
нека се радују поља и све на њима.
33 Тада ће шумско дрвеће клицати пред ГОСПОДОМ,
јер он долази да суди земљи.
34 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
35 Завапите: »Спаси нас, Боже, Спаситељу наш,
сабери нас и избави од незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо,
да се хвалама теби поносимо.«
36 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Тада сав народ рече: »Амин« и »Нека је хваљен ГОСПОД.«
37 Давид остави Асафа и његове помоћнике да редовно служе пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза, онако како треба сваког појединог дана. 38 Јовид-Едома и његових шездесет осморо сабраће остави да служе с њима. Јовид-Едом син Једитунов и Хоса били су чувари капија. 39 Свештеника Садока и његову сабраћу свештенике Давид остави пред Боравиштем ГОСПОДЊИМ на узвишици у Гивону, 40 да на жртвенику за жртве паљенице редовно, сваког јутра и вечери, приносе ГОСПОДУ жртве паљенице, у складу са свиме што је записано у Закону који је ГОСПОД дао Израелу. 41 С њима су били Хеман и Једутун и остали који су били изабрани и одређени поименце да захваљују ГОСПОДУ, »јер његова љубав остаје довека«[a]. 42 Хеман и Једутун били су задужени да дувају у трубе и ударају у чинеле и да свирају друге инструменте у част Богу. Једутунови синови били су чувари капија.
43 Тада се сав народ разиђе, свако својој кући, а и Давид се врати кући да благослови своје укућане.
Језик
3 Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити. 2 Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3 Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. 4 Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. 5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. 6 А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. 7 Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. 8 Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. 9 Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. 10 Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. 11 Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? 12 Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.
Две врсте мудрости
13 Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости. 14 Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине. 15 То није мудрост која долази са неба[a], него земаљска, недуховна, демонска. 16 Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.
17 Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна. 18 Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.
1 Виђење које је имао Авдија о томе шта је Господ ГОСПОД рекао о Едому.
Бог ће казнити Едом
Гласник је послат народима, и ми смо чули његову поруку:
»Спремите се! Хајдемо у бој против Едома!«
2 »Учинићу те малим међу народима,
презрен ћеш бити веома.
3 Твоја охолост те заварала,
тебе који живиш у процепима стена
и дом свијаш на висовима,
тебе који мислиш:
‚Ко може да ме спусти на земљу?‘
4 Иако летиш високо као орао
и гнездиш се међу звездама,
ја ћу те спустити одатле«,
говори ГОСПОД.
5 »Када дођу ноћни крадљивци или пљачкаши,
зар не узму само што им треба?
Када људи беру грожђе,
зар неки грозд не оставе?
А каква тебе несрећа чека!
6 Како ће Исав бити опљачкан,
његова скривена блага похарана!
7 Сви ће те твоји савезници
притерати уз границу,
твоји пријатељи те преварити и савладати.
Они који твој хлеб једу
замку ће ти поставити,
а ти је нећеш приметити.«
8 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»уништићу мудре Едомове,
умне људе са гора Исављевих.
9 Ужас ће ти спопасти ратнике, Темане,
и сви са гора Исављевих пашће у покољу.«
Разлози за кажњавање Едома
10 »Због насиља над Јаковом, својим братом,
срамотом ћеш бити покривен
и истребљен довека.
11 Онога дана када си се држао по страни
док су му странци односили богатство
и туђинци му улазили кроз капије
и за Јерусалим бацали коцку,
ти си био као један од њих.
12 Ниси смео да ликујеш над својим братом
у дан његове несреће,
ни да се радујеш над народом Јудиним
у дан његовог уништења,
ни да се хвалишеш у дан његове невоље.
13 Ниси смео да улазиш
кроз капије мога народа
у дан његове муке,
ни да ликујеш над њим
у његовој несрећи
у дан његове муке,
ни да његово богатство отимаш
у дан његове муке.
14 Ниси смео да стојиш на раскрсници
да би убијао његове бегунце,
ни да издајеш његове преживеле
у дан његове невоље.«
Бог ће казнити народе
15 »Близу је Дан ГОСПОДЊИ свим народима.
Како си ти чинио, тако ће чинити и теби,
твоја дела о твоју главу ће се обити.
16 »Као што сте ви пили на мом светом брду,
тако ће и други народи пити без престанка,
и биће као да их никад није било.«
Израел ће бити победник
17 »Али, на гори Сион биће избављење
– она ће бити света –
и народ Јаковљев запосешће свој посед.
18 Народ Јаковљев биће огањ
и народ Јосифов пламен,
а народ Исављев стрњика
коју ће запалити и прогутати.
Нико из народа Исављевог неће преживети«,
говори ГОСПОД.
19 »Народ из Негева освојиће горе Исављеве,
а народ из Шефеле земљу филистејску.
Заузеће поља Ефремова и Самаријина,
а Венијамин ће запосести Гилад.
20 Изгнаници Израелови
запосешће Ханаан све до Сарепте,
а изгнаници јерусалимски у Сефараду
запосешће градове у Негеву.
21 Спасени ће се попети на гору Сион
да владају над горама Исављевим.
Тада ће царство бити ГОСПОДЊЕ.«
Први ученици
(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)
5 Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, 2 виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. 3 Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.
4 Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«
5 »Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«
6 И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. 7 Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.
8 Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«
9 Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.
Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«
11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.
Очишћење губавога
(Мт 8,1-4; Мк 1,40-45)
12 Када је Исус био у неком граду, угледа га један човек који је био сав губав, паде ничице и замоли га: »Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.«
13 Исус пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«
И губа одмах нестаде с њега.
14 Онда му нареди: »Не причај ником, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за своје очишћење, како је Мојсије заповедио – за сведочанство њима.«
15 Али глас о Исусу се све више ширио и силан народ је долазио да га чује и да се излечи од својих болести. 16 А он се често повлачио на усамљена места и молио се.
Излечење одузетога
(Мт 9,1-8; Мк 2,1-12)
17 Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. 18 Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. 19 Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.
20 Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«
21 Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«
22 Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? 23 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 24 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«
25 И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. 26 Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«
Исус позива Левија
(Мт 9,9-13; Мк 2,13-17)
27 Исус после тога изађе и виде цариника Левија како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
28 И овај остави све, устаде и пође за њим.
29 Онда Левије спреми за Исуса велику гозбу у својој кући. А с њима су јели многи цариници и други људи.
30 Тада фарисеји и њихови учитељи закона почеше да приговарају Исусовим ученицима говорећи: »Зашто једете и пијете са цариницима и грешницима?«
31 А Исус им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. 32 Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.«
Исуса испитују о посту
(Мт 9,14-17; Мк 2,18-22)
33 Они му рекоше: »Јованови ученици често посте и моле се, а тако и фарисејски ученици, а твоји стално једу и пију.«
34 »Можете ли младожењине сватове да натерате да посте док је младожења с њима?« упита их Исус. 35 »Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.«
36 Онда им исприча и причу: »Нико не откида закрпу са нове одеће да би је пришио на стару. Ако то учини, поцепаће нову одећу, а закрпа са нове неће пристајати старој. 37 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, ново вино ће поцепати мешине и просути се, а мешине ће пропасти. 38 Него, ново вино треба сипати у нове мешине. 39 И нико ко је пио старо вино, не тражи ново, јер каже: ‚Старо је добро.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International