M’Cheyne Bible Reading Plan
Манасија, цар Јуде
(2. Лет 33,1-20)
21 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива. 2 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. 3 Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им. 4 Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.« 5 У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. 6 Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.
7 Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. 8 Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.«
9 Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.
10 ГОСПОД рече преко својих слугу пророка: 11 »Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех, 12 овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу. 13 Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако. 14 Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани, 15 јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘«
16 Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.
17 Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 18 Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон.
Амон, цар Јуде
(2. Лет 33,21-25)
19 Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. Мајка му се звала Мешулемет кћи Харуцова, а била је из Јотве. 20 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. 21 У свему је ишао стопама свога оца: служио је идолима којима је служио и његов отац и клањао им се. 22 Оставио је ГОСПОДА, Бога својих праотаца, и није живео као што ГОСПОД тражи.
23 Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. 24 Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.
25 Остали догађаји Амонове владавине, и шта је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 26 Сахранише га у његовој гробници у Узином врту, а на месту цара наследи га његов син Јосија.
Исус је већи од Мојсија
3 Зато, света браћо, ви који имате удела у небеском позиву, усмерите своје мисли на Апостола и Првосвештеника наше вере[a] – Исуса. 2 Он је веран Ономе који га је поставио, баш као што је био и Мојсије у свој Божијој кући, 3 а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће. 4 Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све. 5 Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено, 6 али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо.
Упозорење против неверовања
7 Стога, као што каже Свети Дух:
»Данас ако му чујете глас,
8 нека вам не отврдне срце као у време Побуне,
на дан искушења у пустињи,
9 где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,
па моја дела гледали четрдесет година.
10 Зато сам се разгневио на тај нараштај
и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
12 Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога. 13 Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом. 14 Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.
15 Као што је речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«(B)
16 Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта? 17 А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи? 18 А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни? 19 И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Покајање доноси благослов
14 Врати се, Израеле, ГОСПОДУ, своме Богу,
јер си због свога греха посрнуо.
2 Понесите речи извињења са собом
и вратите се ГОСПОДУ.
Реците му: »Опрости све наше грехе
и с милошћу нас прими.
Тада ћемо те хвалити нашим уснама.
3 Асирија не може да нас спасе.
Нећемо да јашемо ратне коње.
Нећемо више да говоримо ‚наши богови‘
ономе што смо својим рукама направили,
јер код тебе сироче налази самилост.«
4 »Излечићу их од њиховог отпадништва.
Волећу их драговољно,
јер се мој гнев окренуо од њих.
5 Бићу Израелу као роса.
Као љиљан ће се расцветати,
пустити корење као кедар либански.
6 Његове младице ће расти.
Лепотом ће бити као маслина,
мирисом као кедар либански.
7 Вратиће се они
који су живели у његовој сенци.
Они ће бујати као жито
и цветати као лоза,
а његова слава биће као вино либанско.
8 »Ефреме, шта ја још имам с идолима?
Услишићу га и старати се о њему[a].
Ја сам као зелено дрво чемпреса –
од мене долази твоја плодност.«
9 Ко је мудар, схватиће ово,
ко је уман, признаће:
равни су Господњи путеви –
праведници иду по њима,
а бунтовници по њима посрћу.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
13 Јер, ти си нутрину мог бића створио,
саткао ме у мајчиној утроби.
14 Хвала ти што сам створен
силно чудесно.
Чудесна су твоја дела –
зна то добро моја душа.
15 Нису ти моје кости биле скривене
док сам настајао у тајности,
док сам у дубинама земље ткан.
16 Твоје очи су ме гледале
док сам тек заметак био.
Сваки мој дан у твоју књигу је записан
пре но што је иједан настао.
17 Како су ми твоје мисли недокучиве, Боже!
Како је огроман њихов збир!
18 Да их бројим – више их је него песка,
и да их пребројим – ти ми преостајеш.
19 О, кад би погубио опаке, Боже!
Одлазите од мене, крволоци!
20 Злонамерно говоре о теби,
Име ти злоупотребљавају душмани.
21 Зар не мрзим оне који мрзе тебе, ГОСПОДЕ,
и зар се не гнушам оних који се против тебе дижу?
22 Мрзим их мржњом потпуном,
у непријатеље их убрајам.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International