Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
2 Цареви 20

Езекијина болест и опоравак

(Ис 38,1-8, 21-22; 2. Лет 32,24-26)

20 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.«

И горко заплака.

А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА: »Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ. Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«

Исаија рече: »Направите облог од смокава.«

Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.

Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«

10 »Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«

11 Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.

Гласници из Вавилона

(Ис 39,1-8)

12 У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест. 13 Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.

14 Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«

»Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«

15 Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«

»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«

16 Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ: 17 ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. 18 ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«

19 »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«

Крај Езекијине владавине

(2. Лет 32,32-33)

20 Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 21 Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.

Јеврејима 2

Важност спасења

Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.

Исус је сличан браћи

Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. Неко је негде посведочио, рекавши:

»Шта је човек да га се сећаш,
    или син човечији да ти је до њега стало?
Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
    овенчао га славом и чашћу,
    све си му под ноге потчинио.«(A)

А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.

10 Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање. 11 Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом 12 када каже:

»Објавићу твоје име својој браћи,
    усред скупа ти певати хвалоспеве.«(B)

13 И још:

»У њега ћу се уздати.«(C)

И још:

»Ево мене и деце коју ми је дао Бог.«(D)

14 Пошто су деца од крви и меса,[b] и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству. 16 Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима. 17 Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа. 18 Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.

Осија 13

Божији гнев према Израелу

13 Када је Ефрем говорио,
    уливао је страх
    и био узвишен у Израелу.
Али, клањајући се Ваалу,
    постаде крив и умре.
А они и даље чине грех:
    од свога сребра себи праве идоле,
вешто изрезбарене ликове,
    све дела занатлија.
За њих говоре:
    »Они који приносе људске жртве,
    телиће љубе.«
Зато ће бити као јутарња магла,
    као рана роса која нестаје,
као плева развејана с гумна,
    као дим који излази кроз прозор.

»Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
    Не признај другога Бога –
    осим мене нема спаситеља.
У пустињи сам се старао о теби,
    у земљи жестоке суше.
Када су јели, наситили су се.
    Када су се наситили, постали су охоли,
    па ме заборавили.
Зато ћу насрнути на њих као лав,
    као леопард вребати на њих крај пута.
Као мечка којој су отели младунце,
    напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
    звер ће их рашчеречити.

»Затрћу те, Израеле!
    Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
    у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
    од којих си тражио:
    ‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
    и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
    његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
    али он је дете које нема мудрости –
    када дође време, не излази из утробе.

14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
    хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
    Шеоле, где је твоје уништење?
    Нећу се сада смиловати!
15 Иако Ефрем буја међу браћом,
    доћи ће источни ветар,
ветар од ГОСПОДА,
    дижући се из пустиње.
Извор ће му пресахнути,
    врело пресушити.
Све драгоцености из његове ризнице
    биће опљачкане.
16 Платиће Самарија за своју кривицу,
    јер се против свога Бога побунила.
Народ ће јој пасти од мача,
    нејач ће јој бити смрскана о земљу,
    труднице распорене.«

Псалми 137-138

Крај река вавилонских
    седели смо и плакали
    Сиона се сећајући.
Тамо смо своје лире повешали о врбе.
Јер, тамо они који су нас засужњили
    затражише од нас да певамо,
наши мучитељи затражише да се радујемо:
    »Певајте нам неку песму сионску!«
Како да певамо песму ГОСПОДЊУ у туђој земљи?

Ако те заборавим, Јерусалиме,
    нека моја десница заборави да свира.
Нека ми се језик залепи за непце
    ако те се не будем сећао,
    ако ми Јерусалим не буде радост највећа.

Сети се, ГОСПОДЕ, како је на дан пада Јерусалима
    едомски народ викао:
    »Срушите, до темеља га срушите!«

Кћери вавилонска, која ћеш бити затрта,
    благо оном ко ти врати за оно што си нам учинила,
благо оном ко твоју одојчад
    дограби и смрска је о стену.

Давидов.

Свим срцем ћу ти захваљивати,
    пред анђелима[a] псалме ти певати.
Клањаћу се према твом светом Храму
    и твом Имену захваљивати
    за твоју љубав и истину.
Јер, ти си своје Име и обећање
    од свега већим учинио.
Кад сам завапио, услишио си ме,
    душу ми охрабрио и оснажио.

Нека ти захваљују сви цареви земаљски, ГОСПОДЕ,
    кад чују речи твојих уста.
Нека певају о путевима ГОСПОДЊИМ,
    јер величанствена је Слава ГОСПОДЊА.
ГОСПОД је на висини,
    али на понизнога обраћа пажњу,
    а охолога издалека препознаје.

Чак и кад сред невоље ходам,
    ти ми живот чуваш.
Своју руку пружаш
    против гнева мојих непријатеља,
    твоја десница ме спасава.
ГОСПОД ће довршити што је за мене започео.
    Љубав твоја, ГОСПОДЕ, остаје довека –
    не остављај своја дела.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International