M’Cheyne Bible Reading Plan

Jakov stiže kod Labana

29 Zatim je Jakov nastavio put i stigao u zemlju istočnih naroda. ² U polju je ugledao bunar i tri stada ovaca kako leže pokraj njega. Iz tog su se bunara napajala stada, a na otvoru bunara bio je navaljen velik kamen. ³ Tek kad bi se sva stada okupila na tome mjestu, pastiri bi odvaljali kamen s bunara i napojili ovce. Nakon toga bi ponovo vratili kamen na bunar.

⁴ Jakov upita pastire: »Odakle ste, braćo?«

»Iz Harana«, odgovore oni.

⁵ Dalje ih upita: »Poznajete li Labana, Nahorovog unuka?«

»Poznajemo«, odgovore mu.

⁶ »Je li dobro?« još ih upita Jakov.

»Dobro je«, rekli su. »Evo njegova kći Rahela upravo dolazi s ovcama.«

⁷ »Pogledajte«, rekao je on, »sunce je još visoko. Nije vrijeme da se stoka skuplja za počinak. Napojite ovce pa ih vratite na pašu.«

⁸ »Ne možemo«, rekli su, »dok se sva stada ne sakupe i dok se kamen ne odvalja s otvora bunara. Tek tada možemo napojiti ovce.«

⁹ Dok je još razgovarao s njima, Rahela je stigla s ovcama svog oca jer se ona brinula za njih. ¹⁰ Kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer svog ujaka Labana, i njegove ovce, otišao je na bunar i odvaljao kamen s otvora pa mu napojio ovce. ¹¹ Zatim je Jakov poljubio Rahelu i glasno zaplakao. ¹² Kad joj je rekao da je rođak njezinog oca, Rebekin sin, ona otrča i javi to svome ocu.

¹³ Čim je čuo vijest o sestrinom sinu Jakovu, Laban mu potrča ususret, zagrli ga i poljubi pa ga odvede svojoj kući. Kad mu je Jakov ispričao sve što se dogodilo, ¹⁴ Laban je rekao: »Zaista si ti od moga roda^[a]!«

Laban vara Jakova

Nakon što je Jakov kod Labana proveo mjesec dana, ¹⁵ Laban mu je rekao: »Ne trebaš mi služiti besplatno zato što si mi rođak. Reci mi, koliko da te plaćam?«

¹⁶ Laban je imao dvije kćeri. Starija se zvala Lea, a mlađa Rahela. ¹⁷ Lea je imala lijepe oči^[b], a Rahela je imala lijepo lice i tijelo. ¹⁸ Jakov je volio Rahelu pa je rekao: »Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.«

¹⁹ »Bolje da je dam tebi nego nekom drugome«, rekao je Laban. »Ostani kod mene.«

²⁰ Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, a zbog ljubavi prema njoj, činilo mu se kao samo nekoliko dana.

²¹ Nakon sedam godina Jakov je rekao Labanu: »Vrijeme je mog služenja isteklo. Daj mi sada moju ženu. Želim biti s njom.«

²² Laban je okupio sve mještane i spremio gozbu. ²³ Ali, kad je došla večer, doveo je Jakovu svoju kćer Leu pa je Jakov spavao s njom. ²⁴ (A Lei je dao ropkinju Zilpu da joj bude sluškinja.) ²⁵ Kad je svanulo jutro, Jakov je vidio da je to Lea! Rekao je Labanu: »Što si mi učinio? Zar ti nisam služio za Rahelu? Zašto si me prevario?«

²⁶ »U našoj zemlji ne daje se na udaju mlađa kći prije starije«, odgovorio je Laban. ²⁷ »Završi svadbeni tjedan s Leom pa ćemo ti dati i Rahelu za još sedam godina služenja.«

²⁸ Jakov učini tako i završi svadbeni tjedan s Leom. Tada mu je Laban dao svoju kćer Rahelu za ženu, ²⁹ a svoju ropkinju Bilhu dao je Raheli da joj bude sluškinja. ³⁰ Tako je Jakov spavao i s Rahelom, koju je volio više od Lee, pa je Labanu služio još sedam godina.

Jakovljeva djeca

³¹ Kad je BOG vidio da Lea nije voljena, učinio ju je plodnom, a Rahela je bila neplodna.

³² Lea je zatrudnjela i rodila sina. Dala mu je ime Ruben^[c] jer je rekla: »BOG je vidio moj jad, a sad će me muž zavoljeti.«

³³ Lea je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Zato što je BOG čuo da nisam voljena, dao mi je i ovog sina.« Tako mu je dala ime Šimun^[d].

³⁴ Zatim je ponovo zatrudnjela i rodila sina. Rekla je: »Sad će se moj muž vezati za mene jer sam mu rodila trojicu sinova.«

Stoga mu je dala ime Levi^[e].

³⁵ Još je jednom zatrudnjela i rodila sina pa rekla: »Ovog ću puta zahvaliti BOGU.« Zato mu je dala ime Juda^[f].

Zatim je prestala rađati.

Isusovo uskrsnuće

(Mk 16,1-8; Lk 24,1-12; Iv 20,1-10)

28 Nakon šabata, u zoru prvoga dana u tjednu, došle su Marija Magdalena i druga Marija pogledati grob.

² I odjednom je nastao snažan potres jer je Gospodinov anđeo sišao s neba. Prišao je grobu i maknuo kamen s ulaza te sjeo na njega. ³ Lice mu je bilo sjajno poput munje, a odjeća mu je bila bijela kao snijeg. ⁴ Stražari su se tresli i zamrli od straha.

⁵ Anđeo je rekao ženama: »Ne bojte se! Znam da tražite Isusa kojeg su razapeli. ⁶ Ali on nije ovdje! Uskrsnuo je, baš kao što je i rekao. Dođite vidjeti mjesto gdje je ležao. ⁷ Zatim brzo idite i recite njegovim učenicima: ‘Ustao je od mrtvih i sada ide pred vama u Galileju. Tamo ćete ga vidjeti.’ Zapamtite što sam vam rekao!«

⁸ Žene su brzo napustile grob te su uplašene, ali i radosne, otrčale javiti to Isusovim učenicima. ⁹ Iznenada im je u susret došao Isus te im rekao: »Zdravo!« One su mu prišle, uhvatile ga za noge i poklonile mu se. ¹⁰ Tada im je Isus rekao: »Nemojte se bojati! Idite i recite mojoj braći neka idu u Galileju. Ondje će me vidjeti.«

Izvještaj židovskim vođama

¹¹ Dok su žene bile na putu, neki od stražara otišli su u grad te ispričali svećeničkim poglavarima sve što se dogodilo. ¹² A ovi su se sastali sa starješinama i odlučili vojnicima dati mnogo novca. ¹³ Rekli su im: »Kažite da su Isusovi učenici došli noću i da su ukrali njegovo tijelo dok ste spavali. ¹⁴ Ako upravitelj čuje za ovo, mi ćemo ga već uvjeriti u suprotno i nećete imati nikakvih neprilika.« ¹⁵ Vojnici su uzeli novac i učinili kako im je rečeno. Tako se ova priča proširila među Židovima, i to traje do dana današnjega.

Isus se ukazuje učenicima

(Mk 16,14-18; Lk 24,36-49; Iv 20,19-23; Dj 1,6-8)

¹⁶ Jedanaestorica je učenika otišla u Galileju, na brdo na koje im je Isus rekao da idu. ¹⁷ Kad su ugledali Isusa, poklonili su mu se. No neki su sumnjali da je to on. ¹⁸ Tada im je Isus prišao i rekao: »Dana mi je sva vlast na Nebu i na Zemlji. ¹⁹ Zato idite i učinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca, Sina i Svetog Duha ²⁰ i učite ih da vrše sve što sam vam zapovjedio. Ja sam s vama uvijek, sve do svršetka svijeta^[a].«

Estera pred kraljem

5 Trećeg je dana posta Estera odjenula kraljevsko ruho i stala u unutrašnje dvorište palače, ispred same kraljevske dvorane. Kralj je sjedio na prijestolju u dvorani, okrenut prema ulazu. ² Kad je ugledao kraljicu Esteru u dvorištu, pokazao joj je svoju naklonost: prema njoj je ispružio zlatno žezlo. Ona mu je pristupila i dotaknula vrh žezla.

³ Kralj je upitao: »Što je, kraljice Estero? Što želiš od mene? Traži i dat ću ti sve što zaželiš, i do pola svoga kraljevstva.«

⁴ Estera je odgovorila: »Ako je kralju po volji, neka dođe danas s Hamanom na gozbu koju sam za njega pripremila.«

⁵ Kralj je rekao slugama: »Brzo, dovedite Hamana da učinimo što traži Estera.«

Tako su kralj i Haman došli na Esterinu gozbu.

⁶ Dok su pili vino, kralj se obratio Esteri: »Dakle, što mogu učiniti za tebe? Što god tražiš, ispunit ću ti. Ako tražiš i pola kraljevstva, predat ću ti ga.«

⁷ »Ovo je moja molba i moja želja«, odgovori Estera. ⁸ »Ako sam stekla kraljevu naklonost i ako je kralju po volji da mi ispuni molbu i udovolji mojoj želji, neka kralj i Haman ponovo sutra dođu na gozbu. Tada ću reći kralju što tražim od njega.«

Haman bijesan na Mordekaja

⁹ Toga je dana Haman izašao iz palače sretan i dobro raspoložen. No razbjesnio se kad je pred kraljevskim vratima ugledao Mordekaja, koji se pred njim nije klanjao i nije ga se bojao. ¹⁰ Ipak, suzdržao se javno pokazati bijes. Otišao je kući i pozvao prijatelje i ženu Zerešu. ¹¹ Pred njima se hvalio svojim velikim bogatstvom, mnoštvom svojih sinova, svime čime mu je kralj iskazao čast i postavio ga iznad svih kraljevskih velikodostojnika.

¹² »I to još nije sve«, dodao je Haman. »Kraljica Estera jedino je mene pozvala da budem s kraljem na gozbi koju je pripremila. I sutra sam pozvan da dođem s kraljem. ¹³ No ni u čemu ne mogu uživati sve dok gledam onog Židova Mordekaja na kraljevskim vratima, koji mi odbija iskazati poštovanje.«

¹⁴ Zereša i svi prijatelji rekli su mu: »Zapovjedi da se podignu vješala visoka dvadeset i pet metara^[a], a ujutro zatraži od kralja da na njih objese Mordekaja. Poslije ćeš moći zadovoljan s kraljem na gozbu.«

Hamanu se prijedlog svidio i on je zapovjedio da se podignu vješala.

Pavao na Malti

28 Nakon što smo sretno stigli na kopno, saznali smo da se otok zove Malta. ² Stanovnici otoka prema nama su se ponašali neobično ljubazno. Sve su nas srdačno primili i zapalili vatru jer je počela kiša i bilo je hladno. ³ Pavao je skupio hrpu granja i stavljao ga u vatru. Odjednom je, zbog vrućine, iz granja izašla zmija i ugrizla Pavla za ruku. ⁴ Kad su stanovnici vidjeli zmiju kako visi na Pavlovoj ruci, rekli su jedni drugima: »Ovaj je čovjek sigurno ubojica. Iako se spasio iz mora, Pravda mu nije dopustila da živi.« ⁵ A Pavao je stresao zmiju u vatru i ništa mu se nije dogodilo. ⁶ Mještani su očekivali da će oteći ili iznenada pasti mrtav pa su dugo čekali i promatrali ga. Kad su vidjeli da mu se nije dogodilo ništa loše, promijenili su mišljenje i rekli da je bog. ⁷ U blizini toga mjesta nalazila su se polja koja su pripadala poglavaru otoka. Zvao se Publije. On nas je primio u svoju kuću i tri nas dana ljubazno ugostio. ⁸ Publijev je otac ležao u krevetu jer je bolovao od groznice i dizenterije. Pavao je ušao u sobu da ga pogleda. Nakon što se pomolio, stavio je ruke na njega i ozdravio ga. ⁹ Potom su počeli dolaziti i ostali bolesnici s otoka i ozdravljati. ¹⁰ Oni su nam iskazali mnoge počasti, a prije nego što smo isplovili, opskrbili su nas svime što nam je bilo potrebno.

Pavao odlazi u Rim

¹¹ Nakon tri mjeseca isplovili smo brodom koji je bio iz Aleksandrije i koji je prezimio na otoku. S prednje je strane imao znak bogova blizanaca^[a]. ¹² Stigli smo u Sirakuzu i ondje ostali tri dana, ¹³ a zatim smo isplovili prema Regiju. Sljedećeg dana podigao se južni vjetar i dan nakon toga stigli smo u Puteole. ¹⁴ Ondje smo zatekli neku braću koja su nas zamolila da ostanemo s njima tjedan dana. Napokon smo stigli u Rim. ¹⁵ Tamošnji su vjernici saznali da dolazimo pa su izašli sve do Apijeve tržnice i Triju gostionica da nas dočekaju. Kad ih je Pavao ugledao, zahvalio je Bogu i ohrabrio se.

Pavao u Rimu

¹⁶ Kad smo stigli u Rim, Pavlu je bilo dopušteno da živi sâm, ali s njim je morao biti i vojnik koji bi ga čuvao.

¹⁷ Tri dana kasnije, Pavao je sazvao židovske vođe. Kad su se svi okupili, rekao im je: »Braćo, ja nisam učinio ništa protiv našeg naroda ni protiv običaja naših predaka. Pa ipak su me u Jeruzalemu uhitili i predali Rimljanima. ¹⁸ Rimljani su me ispitali i htjeli me osloboditi jer ničime nisam zaslužio smrtnu kaznu. ¹⁹ No kad su se Židovi tomu usprotivili, bio sam prisiljen zatražiti da mi se sudi pred carem. Međutim, ni za što ne optužujem svoj narod. ²⁰ Zbog toga sam i zatražio da vas vidim i razgovaram s vama; u ovim sam lancima upravo zato što vjerujem u nadu Izraela.«

²¹ Židovski su vođe rekli Pavlu: »Nismo iz Judeje primili nikakvo pismo o tebi. Ni jedan brat, koji je stigao odande, nije nam priopćio nikakvu novost niti iznio išta loše o tebi. ²² Ali htjeli bismo čuti tvoje stajalište jer znamo da se svuda govori protiv te sljedbe.«

²³ Ugovorili su s Pavlom dan kada će se sastati. Došli su k njemu u velikom broju, u kuću u kojoj je boravio, a on im je cijeli dan govorio o Božjem kraljevstvu i iznosio im svoje svjedočanstvo. Nastojao ih je uvjeriti u istinu o Isusu na temelju Mojsijevog zakona i proročkih knjiga. ²⁴ Neki su povjerovali u ono što je govorio, dok drugi nisu htjeli povjerovati. ²⁵ Nastala je prepirka i svi su se već bili spremni razići, a Pavao je tada dodao još samo ovo: »Dobro je Sveti Duh govorio kad je preko proroka Izaije rekao vašim precima:

²⁸ Stoga, znajte: Bog šalje ovo spasenje nežidovima. Oni će ga poslušati!« ^29 [c]

³⁰ Pune je dvije godine Pavao ostao u kući koju je sâm unajmio. U njoj je primao sve koji su mu dolazili. ³¹ Propovijedao je o Božjem kraljevstvu i učio o Gospodinu Isusu Kristu. Činio je to sasvim otvoreno i nitko ga u tome nije sprečavao.