Old/New Testament
Јов проклиње дан свог рођења
3 После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.
2 Рече:
3 »Не било дана кад сам се родио,
ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
4 Нека се тај дан претвори у таму,
не марио за њега Бог на висини,
светлост га не осветљавала.
5 Присвојиле га тама и сенка смрти,
облаци га застрли,
помрачења му надјачала светлост.
6 А ону ноћ густа тмина однела,
не убрајала се у дане у години,
не нашла се ни у једном месецу.
7 Јалова била она ноћ,
не чуло се у њој радосно клицање.
8 Проклели је они који дан проклињу,
који левијатана умеју да пробуде.
9 Потамнеле звезде њеног сванућа,
жудно чекала светлост узалуд,
не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
починка немам, само неспокој.«
Елифаз
4 Тада проговори Елифаз Теманац и рече:
2 »Кад би неко с тобом разговарао,
да ли би ти сметало?
Али, ко може а да не говори?
3 Ти си поучио многе људе,
јачао онемоћале руке.
4 Својим речима си придизао поклекле,
јачао клецава колена.
5 Али, сад је стигло тебе, а теби смета,
снашло те, а ти се престрашио.
6 Зар ти твоја побожност не улива уздање,
а твоја беспрекорност наду?
7 Размисли: Да ли је ико недужан пропао?
Да ли су игде затрти честити?
8 Колико сам ја приметио,
они који ору зло и који сеју невољу,
то и пожању.
9 Погину од Божијег даха,
од даха гнева његовог нестану.
10 Лавља рика и урлик умукну
и поломе се зуби младих лавова.
11 Лав пропадне јер нема плена,
и млади лавичини се раштркају.
12 »Реч је у потаји стигла до мене,
као шапат ми је допрла до уха.
13 Међу тешким сновима, ноћу,
кад људе дубок сан савлада,
14 такав ме страх и трепет обузеше
да су ми се све кости тресле.
15 Неки дух ми прође преко лица,
све ми се длаке на телу накострешише.
16 Он стаде,
али не могох да препознам ко је.
Нека прилика ми је била пред очима.
Била је тишина, а онда зачух глас:
17 ‚Може ли смртник да буде
праведнији од Бога?
Може ли човек да буде
чистији од свог Творца?
18 Кад не верује ни својим слугама
и своје анђеле оптужује за безумље,
19 колико ће више оптуживати
оне који станују у кућама од глине,
којима је темељ у земаљском праху,
које је лакше смрвити но мољца.
20 Од јутра до вечери Бог их удара
док се у комадиће не претворе.
Пошто темеља немају, нестају заувек.
21 Зар није ишчупан кочић њиховог шатора,
па умиру без мудрости?‘
44 »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. 45 Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, 46 који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог[a], 47 али му је тек Соломон саградио Дом.
48 »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:
49 »‚Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити,
говори Господ,
или где је место мога починка?
50 Зар није моја рука све ово начинила?‘(A)
51 »Ви тврдоглави и непокорни[b]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! 52 Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, 53 који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«
Стефанова смрт
54 Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.
55 А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, 56 па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«
57 Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. 58 Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.
59 Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«
60 Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«
И када је то рекао, умре[c].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International