Old/New Testament

Јосија, цар Јуде

(2. Цар 22,1-23,30)

34 Јосија је имао осам година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао тридесет једну годину. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима и у потпуности ишао стопама свога праоца Давида.

Јосијин обрачун са идолопоклонством

(2. Цар 23,1-27)

³ Осме године своје владавине, док је још био млад, Јосија поче да тражи Бога свога праоца Давида. У дванаестој години своје владавине, он поче да чисти Јуду и Јерусалим од узвишица, Ашериних мотки, резбарених ликова и ливених идола. ⁴ Под његовим надзором срушише Ваалове жртвенике и на комадиће исекоше кадионе жртвенике који су били над њима, а Ашерине мотке, резбарене ликове и ливене идоле разбише у парампарчад и разасуше по гробовима оних који су им приносили жртве. ⁵ Јосија спали кости свештеникâ на њиховим жртвеницима и тако очисти Јуду и Јерусалим. ⁶ У градовима Манасије, Ефрема и Симеона, све до Нефталима, и у рушевинама око њих, ⁷ поруши жртвенике и Ашерине мотке и у прах смрви резбарене ликове и исече на комадиће све кадионе жртвенике по целом Израелу. Потом се врати у Јерусалим.

Откриће Књиге закона

(2. Цар 22,3-20)

⁸ Осамнаесте године своје владавине, да би очистио земљу и Храм, Јосија посла Шафана сина Ацалјиног и заповедника града Маасеју са бележником Јоахом сином Јоахазовим да поправе Дом ГОСПОДА, његовог Бога. ⁹ Они одоше првосвештенику Хилкији и дадоше му новац који је доношен у Божији Дом, а који су Левити, чувари капија, сакупили од Манасије, Ефрема и свег преосталог Израела и од целог Јуде и Венијамина и житељâ Јерусалима. ¹⁰ Потом новац поверише на чување људима одређеним да надгледају радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, а ови су онда исплаћивали раднике који су поправљали и обнављали Храм. ¹¹ Дали су новац и тесарима и градитељима да купе тесани камен и дрво за пречаге и друге греде за зграде које су цареви Јуде оставили да пропадају. ¹² Људи су поштено радили, а њима су руководили Левити Јахат и Авдија, Мераријеви потомци, и Захарија и Мешулам, Кехатови потомци. Левити – сви који су умели да свирају – ¹³ били су задужени за носаче терета и надгледали раднике у свим пословима. Неки Левити су били писари, надгледници и чувари капија.

¹⁴ Док су износили новац који је био унет у Дом ГОСПОДЊИ, свештеник Хилкија нађе Књигу закона ГОСПОДЊЕГ, који је дат преко Мојсија.

¹⁵ Хилкија рече бележнику Шафану: »Нашао сам Књигу закона у Дому ГОСПОДЊЕМ.«

И даде је Шафану, ¹⁶ а овај однесе књигу цару и извести га: »Твоји службеници раде све што им је поверено. ¹⁷ Исплатили су новац који је био у Дому ГОСПОДЊЕМ и поверили га на чување надгледницима и радницима.«

¹⁸ Онда обавести цара: »Свештеник Хилкија ми је дао једну књигу«, па поче да чита из ње пред царем.

¹⁹ Када је цар чуо речи Закона, раздре своју одећу, ²⁰ па заповеди Хилкији, Ахикаму сину Шафановом, Авдону сину Михејевом, бележнику Шафану и свом службенику Асаји: ²¹ »Идите и упитајте ГОСПОДА у моје име и у име оних који су преостали у Израелу и Јуди о ономе што пише у овој књизи која је нађена. Велик је гнев ГОСПОДЊИ који се излио на нас зато што се наши праоци нису држали речи ГОСПОДЊЕ и нису чинили оно што је записано у овој књизи.«

²² Хилкија и они које је цар послао с њим одоше да разговарају са пророчицом Хулдом, која је била жена Шалума сина Токхата сина Хасриног, чувара одеће. Она је живела у Другој четврти у Јерусалиму.

²³ Она им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Реците човеку који вас је послао к мени: ²⁴ Овако каже ГОСПОД: Пустићу несрећу на ово место и његове житеље – сва проклетства записана у књизи коју су читали пред јудејским царем. ²⁵ Зато што су ме оставили и палили кâд другим боговима и изазивали ме на гнев свим идолима које су направили, мој гнев ће се излити на ово место и неће се угасити. ²⁶ Кажите јудејском цару, који вас је послао да питате ГОСПОДА: Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов, о речима које си чуо: ²⁷ Зато што ти се срце смекшало и што си се понизио пред Богом када си чуо шта је рекао против овог места и његових житеља, зато што си се преда мном понизио и раздро своју одећу и заплакао преда мном, чуо сам те, говори ГОСПОД. ²⁸ Сада ћу те пустити да умреш и будеш сахрањен у миру. Твоје очи неће видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место и његове житеље.‘«

И они пренеше њен одговор цару.

²⁹ Тада цар сазва све старешине Јуде и Јерусалима, ³⁰ па оде у Дом ГОСПОДЊИ са Јудејима, житељима Јерусалима, свештеницима и Левитима – са свим народом, од најмањег до највећег – и прочита им све што пише у Књизи савеза, коју су нашли у Дому ГОСПОДЊЕМ. ³¹ Потом цар стаде поред стуба и обнови савез пред ГОСПОДОМ – да ће ићи за ГОСПОДОМ и држати се његових заповести, прописâ и уредби свим својим срцем и свом својом душом и да ће извршавати све речи савеза које су записане у оној књизи. ³² Затим нареди свима у Јерусалиму и Венијамину да потврде своју верност савезу, што житељи Јерусалима и учинише у складу са Божијим савезом, савезом Бога њихових праотаца.

³³ Јосија уклони све гнусне идоле са свих подручја која су припадала Израелцима и свима у Израелу заповеди да служе ГОСПОДУ, своме Богу. Све док је он био жив, нису одступали од тога да иду за ГОСПОДОМ, Богом својих праотаца.

Јосија прославља Пасху

(2. Цар 23,21-23)

35 Јосија потом у Јерусалиму прослави ГОСПОДЊУ Пасху – пасхално јагње је заклано четрнаестог дана првог месеца. ² Он одреди свештеницима њихове дужности и охрабри их за службу у Дому ГОСПОДЊЕМ.

³ Он рече Левитима, који су учили сав Израел и били одвојени за ГОСПОДА: »Ставите свети Ковчег у Храм који је саградио Соломон син Давидов, цар Израела. Немојте да га носите на раменима. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, и његовом народу Израелу. ⁴ Припремите се по породицама, по својим редовима, према упутствима која су записали Давид, цар Израела, и његов син Соломон. ⁵ Стојте у светилишту са једним редом Левитâ на сваки род из породица своје сабраће, обичног народа. ⁶ Закољите пасхално јагње, освештајте се и спремите јагње за своју сабраћу онако како вам је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.«

⁷ За сав народ који је тамо био Јосија набави укупно тридесет хиљада грла ситне стоке за пасхалне жртве и три хиљаде говеда – све са свог имања. ⁸ И његови поглавари дадоше драговољне прилоге за народ и свештенике и Левите. Хилкија, Захарија и Јехиел, управитељи Божијег Дома, дадоше свештеницима две хиљаде шест стотина пасхалних жртава и три стотине говеда. ⁹ А и Конанја, са својом браћом Шемајом и Натанаилом и вођама Левитâ Хашавјом, Јеиелом и Јозавадом, даде пет хиљада пасхалних жртава и пет стотина говеда за Левите.

¹⁰ Тако је све било припремљено за службу, па свештеници стадоше на своја места, с Левитима по њиховим редовима, као што је цар заповедио. ¹¹ Клали су пасхалну јагњад, а свештеници су запљускивали крвљу коју су им додавали Левити који су дерали животиње. ¹² Одвојише жртве паљенице које ће дати родовима из породица обичног народа, да их они принесу ГОСПОДУ као што је записано у Мојсијевој књизи. Исто учинише и са говедима. ¹³ Пасхалне животиње су пекли над ватром, као што је прописано, а свете жртве кували у лонцима, котловима и тепсијама и брзо их делили целом народу. ¹⁴ После тога Левити спремише за себе и свештенике, јер су свештеници, Ааронови потомци, приносили жртве паљенице и лој све до ноћи. ¹⁵ Свирачи, Асафови потомци, били су на местима која су им прописали Давид, Асаф, Хеман и царев виделац Једутун. Ни чувари капија нису морали да напуштају своја места крај капија, јер су њихова сабраћа Левити спремила и за њих.

¹⁶ Тако је тог дана извршена цела ГОСПОДЊА служба везана за прославу Пасхе и приношење жртава паљеница на ГОСПОДЊЕМ жртвенику, као што је заповедио цар Јосија. ¹⁷ Израелци који су се тамо нашли славили су Пасху и Празник бесквасног хлеба седам дана. ¹⁸ Пасха се није овако славила у Израелу још од времена пророка Самуила. Ниједан од израелских царева није никад прославио такву Пасху као Јосија, са свештеницима, Левитима и свим Јудејима и Израелцима, који су тамо били са житељима Јерусалима. ¹⁹ Ова Пасха је прослављена осамнаесте године Јосијине владавине.

Крај Јосијине владавине

(2. Цар 23,28-30)

²⁰ После свега овога, када је Јосија уредио Храм, египатски цар Нехо дође да нападне Кархемиш на Еуфрату, па Јосија изађе на њега.

²¹ А Нехо му посла гласнике с поруком: »Шта ја имам с тобом, јудејски царе? Нисам сада кренуо на тебе, него на владарску кућу с којом сам у рату. Бог ми је рекао да пожурим, зато престани да се противиш Богу, који је са мном, да те не затре.«

²² Али Јосија не хтеде да се окрене од њега, него се преруши не би ли га увукао у борбу. Није хтео да послуша оно што му је Нехо рекао по Божијој заповести, него га нападе на мегидској равници.

²³ Стрелци погодише цара Јосију, па он рече својим службеницима: »Водите ме одавде, јер сам тешко рањен.«

²⁴ И они га изнеше из његових кола и унеше у друга која је имао, па га одвезоше у Јерусалим, где он умре. Сахранише га у гробници његових праотаца, и сва Јуда и Јерусалим га ожалише.

²⁵ Јеремија састави тужбалице за Јосијом, па и дан-данас сви певачи и певачице помињу Јосију у тужбалицама. Ове тужбалице су се уобичајиле у Израелу, а записане су у Књизи тужбалица.

²⁶ Остали догађаји Јосијине владавине, и његова љубав према Богу у складу с оним што је записано у Закону ГОСПОДЊЕМ ²⁷ – сва његова дела, од првог до последњег – записани су у Књизи царева Израела и Јуде.

Јехоахаз, цар Јуде

(2. Цар 23,31-34)

36 Тада народ узе Јехоахаза сина Јосијиног, па га постави за цара у Јерусалиму место његовог оца. ² Јехоахаз је имао двадесет три године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. ³ Египатски цар Нехо свргну га с престола у Јерусалиму и наметну Јуди данак од сто таланата сребра и једног таланта злата^[a]. ⁴ Египатски цар постави Јехоахазовог брата Елјакима за цара над Јудом и Јерусалимом и промени му име у Јехојаким, а његовог брата Јехоахаза узе и одведе у Египат.

Јехојаким, цар Јуде

(2. Цар 23,35-24,6)

⁵ Јехојаким је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Чинио је оно што је зло у очима ГОСПОДА, његовог Бога. ⁶ Њега нападе Навуходоносор, цар Вавилона, и веза бронзаним оковима, па га одведе у Вавилон. ⁷ Навуходоносор однесе у Вавилон предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ и стави их у свој храм у Вавилону.

⁸ Остали догађаји Јехојакимове владавине, и гнусобе које је чинио и све што се утврдило против њега, записани су у Књизи царева Израела и Јуде. На месту цара наследи га његов син Јоахин.

Јоахин, цар Јуде

(2. Цар 24,8-17)

⁹ Јоахин је имао осамнаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца и десет дана. Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ¹⁰ У пролеће, цар Навуходоносор посла по њега и доведе га у Вавилон, заједно са вредним предметима из Дома ГОСПОДЊЕГ, а за цара над Јудом и Јерусалимом постави Јоахиновог стрица^[b] Цидкију.

Цидкија, цар Јуде, и пад Јерусалима

(2. Цар 24,18-25,7; Јер 52,1-33)

¹¹ Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. ¹² Чинио је оно што је зло у очима ГОСПОДА, његовог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом, који је говорио реч ГОСПОДЊУ. ¹³ А побунио се и против цара Навуходоносора, који га је натерао да се закуне Божијим именом. Постао је тврдоглав и окорелог срца и није хтео да се окрене ГОСПОДУ, Богу Израеловом. ¹⁴ Поврх тога, и све вође свештеника и народа постајале су све неверније, поводећи се за свим гнусним обичајима незнабожаца и скврнавећи Дом ГОСПОДЊИ, који је ГОСПОД освештао у Јерусалиму. ¹⁵ ГОСПОД, Бог њихових праотаца, стално их је опомињао преко својих гласника, јер му је било жао његовог народа и Боравишта. ¹⁶ Али они су се ругали Божијим гласницима, презирали његове речи и исмевали његове пророке, све док се његова срџба није дигла на његов народ и више није било лека. ¹⁷ ГОСПОД на њих доведе халдејског цара, који њихове младиће погуби мачем у светилишту, не штедећи ни младиће ни девојке, ни старце ни немоћне. Бог их све предаде Навуходоносору. ¹⁸ Навуходоносор однесе у Вавилон све предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ, и велике и мале, и благо из Дома ГОСПОДЊЕГ и благо које је припадало цару и његовим заповедницима. ¹⁹ Божији Дом запалише и срушише јерусалимски зид. Спалише и све палате и уништише све што је у њима нешто вредело. ²⁰ Преостали народ који није погинуо од мача Навуходоносор одведе у сужањство у Вавилон, па су служили њему и његовим синовима до појаве Персијског царства.

²¹ Тада се испунило оно што је ГОСПОД објавио преко свога слуге Јеремије: »Док се земља не наужива суботњих починака, почиваће пуста док се не наврши седамдесет година.«

²² Прве године владавине персијског цара Кира, да би се испунило оно што је ГОСПОД објавио преко Јеремије, ГОСПОД подстаче Кира да широм свога царства, усмено и писмено, објави:

²³ »Овако каже Кир, цар Персије:

»ГОСПОД, Бог неба, дао ми је сва царства на земљи и одредио ме да му сазидам храм у Јерусалиму у Јуди. Ко је међу вама из његовог народа – нека је његов Бог с њим – нека иде.«

19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. ² Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. ³ Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

⁴ Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

⁵ Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

⁶ Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«

»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

⁷ А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

⁸ Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, ⁹ па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«

Али Исус му не одговори.

¹⁰ Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

¹¹ »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба^[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

¹² Отада је Пилат настојао да га ослободи.

Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

¹³ Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. ¹⁴ А био је Дан припреме за Пасху, око поднева^[b].

Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

¹⁵ А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«

»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.

А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

¹⁶ Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

¹⁷ Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – ¹⁸ где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

¹⁹ Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. ²⁰ Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

²¹ Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

²² А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«