Old/New Testament
Цофар
20 Тада одврати Цофар Наамац:
2 »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
због оног што у себи осећам.
3 Чујем прекор који ме вређа,
па ме разум тера да одговорим.
4 Свакако знаш како је од давнина,
откад је човек стављен на земљу:
5 да је ликовање опакога кратког века,
да радост безбожника траје само трен.
6 Макар му гордост досеже до неба
и глава му додирује облаке,
7 попут свог измета, заувек ће нестати.
Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
8 Он одлеће као сан, да се више не нађе,
као ноћно привиђење одагнан.
9 Око које га је видело више га неће видети,
његово место више га неће гледати.
10 Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
својим рукама ће вратити што је отео.
11 Младалачка крепкост његових костију
с њим ће у прашину лећи.
12 Иако је зло слатко у његовим устима,
па га под језиком крије,
13 иако пази да га не прогута,
па га у устима чува,
14 храна му у желуцу постаје кисела,
у змијски отров у њему се претвара.
15 Избљуваће богатство које је прогутао,
Бог ће му га истерати из желуца.
16 Змијски отров ће сисати,
убиће га језик љуте гује.
17 Потоке неће видети,
ни реке којима тече мед и млеко.
18 Плод свога труда вратиће непоједен,
у добити од трговања неће уживати,
19 јер је тлачио и сатирао сиромахе,
отимао куће које није дигао.
20 Нема краја његовој похлепи,
неће га спасти благо његово.
21 Ничег више нема што би прождро,
благостање му неће потрајати.
22 Усред обиља велика мука ће га снаћи,
свом силином јад се оборити на њега.
23 Кад свој желудац напуни,
Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
и засути га кишом удараца.
24 Ако гвозденом оружју и измакне,
пробошће га стрела бронзана.
25 Из својих леђа он је извлачи,
блистави шиљак из своје жучи.
Ужас га спопада,
26 потпуна тмина на блага му вреба.
Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
и прождрети све у шатору његовом.
27 Небеса ће његову кривицу разоткрити,
земља против њега устати.
28 Кућу ће му однети поплава,
водена бујица на дан Божије срџбе.
29 Такву је судбину Бог одредио опакоме,
то је наследство које му је Бог доделио.«
Јов
21 Тада Јов одврати:
2 »Добро слушајте шта ћу рећи;
то нека ми буде утеха од вас.
3 Будите стрпљиви док вам говорим,
а кад завршим, ругајте се даље.
4 Зар је моја притужба против човека?
Како онда да не изгубим стрпљење?
5 Погледајте ме и запањите се,
од препасти заклоните уста руком.
6 Кад на то помислим, престравим се,
дрхтавица ми тело обузме.
7 »Зашто опаки остају у животу,
старе и све су моћнији?
8 Деца им збринута с њима,
њихови унуци пред њиховим су очима.
9 Куће им безбедне и без страха,
Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
и сналази их недаћа,
бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
и обојицу их прекривају црви.
27 »Да, знам ја добро шта мислите
и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
Сви људи за њим иду,
а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
Ваши одговори нису друго до лаж!«
24 Наредног дана стиже у Кесарију. А Корнилије их је очекивао, па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. 25 Док је Петар улазио, Корнилије му пође у сусрет, паде му пред ноге и поклони му се.
26 Али Петар га подиже и рече: »Устани. И ја сам само човек.«
27 И разговарајући с њим, уђе и затече много окупљених.
28 »Ви добро знате«, рече им, »да Јудејину није дозвољено да се дружи са туђинцем или да улази у његову кућу. Али, Бог ми је показао да ниједног човека не треба да зовем поганим или нечистим. 29 Зато сам, кад сам позван, дошао без поговора. Питам, стога, због чега сте послали по мене?«
30 Тада Корнилије рече: »Пре четири дана, у овај исти сат, у три после подне, молио сам се у својој кући, кад пред мене стаде човек у блештавој одећи 31 и рече: ‚Корнилије, Бог ти је услишио молитву и сетио се твојих милостиња. 32 Зато пошаљи у Јопу и позови Симона кога зову Петар. Он је гост у кући Симона кожара поред мора.‘ 33 Тако сам одмах послао по тебе и ти си добро учинио што си дошао. Сад смо сви овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.«
Петрова проповед у Корнилијевој кући
34 Тада Петар поче да говори: »Сада заиста увиђам да Бог не гледа ко је ко, 35 него да му је у сваком народу прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно. 36 Он је послао Реч Израелцима, објављујући еванђеље о миру кроз Исуса Христа – који је Господ свима.
37 »Ви знате шта се догађало по целој Јудеји, а почело је у Галилеји после крштења које је проповедао Јован – 38 како је Бог Светим Духом и силом помазао Исуса из Назарета и како је он свуда ишао, чинећи добро и исцељујући све који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био с њим.
39 »Ми смо сведоци свега што је учинио у земљи Јудеја и у Јерусалиму. Они су га убили обесивши га о дрво, 40 а Бог га је трећег дана васкрсао и дао му да се покаже, 41 али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред изабрао – нама, који смо с њим јели и пили када је устао из мртвих. 42 Он нам је заповедио да проповедамо народу и да сведочимо да је он онај од Бога одређени судија живима и мртвима. 43 Сви пророци сведоче за њега, да свако ко верује у њега, преко његовог имена прима опроштење греха.«
Незнабошци примају Светога Духа
44 Док је Петар још ово говорио, Свети Дух сиђе на све који су слушали његов говор. 45 Обрезани верници[a] који су дошли с Петром, били су ван себе од чуда што се дар Светога Духа излио и на незнабошце, 46 јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.
Тада Петар рече: 47 »Ко може да ускрати воду да се не крсте ови који су примили Светога Духа као и ми?«
48 И заповеди да се крсте у име Исуса Христа. Потом га они замолише да остане још неколико дана.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International