Old/New Testament

Припреме за прославу Пасхе

30 Езекија разасла гласнике по целом Израелу и Јуди, а написа и писма Ефремовом и Манасијином племену, позивајући их да дођу у Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, да прославе Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог. ² Цар и његови службеници и сва заједница у Јерусалиму одлучише да прославе Пасху у другом месецу. ³ Нису могли да је прославе у прописано време, јер се још није био освештао довољан број свештеника, а ни народ се још није био окупио у Јерусалиму. ⁴ Овај наум се учини добар и цару и целој заједници, ⁵ па одлучише да пошаљу проглас по целом Израелу, од Беер-Шеве до Дана, позивајући народ да дође у Јерусалим и прослави Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог, јер то дуго нису чинили у великом броју, онако како је записано.

⁶ По царевој заповести, гласници пођоше по целом Израелу и Јуди са писмима од цара и његових службеника у којима је стајало:

»Израелци, вратите се ГОСПОДУ, Богу Авраамовом, Исааковом и Израеловом, да би се он вратио вама који сте преостали, који сте утекли из руку цара Асирије. ⁷ Не будите као ваши очеви и браћа, који су били неверни ГОСПОДУ, Богу својих праотаца, па их је он учинио предметом згражавања, као што и сами видите. ⁸ Не будите тврдоглави, као што су били ваши очеви – покорите се ГОСПОДУ. Дођите у светилиште, које је он освештао довека. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, да се његов љути гнев окрене од вас. ⁹ Ако се вратите ГОСПОДУ, онда ће ваша браћа и деца наћи милост код оних који су их заробили и вратити се у ову земљу, јер је ГОСПОД, ваш Бог, милостив и сажаљив и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.«

¹⁰ Гласници су ишли од града до града у Ефрему и Манасији, све до Завулона, али им се народ ругао и исмевао их. ¹¹ Ипак, неки из Асировог, Манасијиног и Завулоновог племена понизише се и дођоше у Јерусалим. ¹² А у Јуди је Божија рука била на народу и дала му да сложно изврши оно што су заповедили цар и његови службеници, у складу с речју ГОСПОДЊОМ.

Прослава Пасхе

¹³ Силно мноштво народа окупи се у Јерусалиму у другом месецу да прослави Празник бесквасног хлеба. ¹⁴ Из Јерусалима уклонише жртвенике и кадионе жртвенике, па их бацише у долину Кидрон. ¹⁵ Четрнаестог дана другог месеца заклаше пасхално јагње. Свештеници и Левити се постидеше, па се освешташе и унеше жртве паљенице у Дом ГОСПОДЊИ. ¹⁶ Потом заузеше своја уобичајена места као што је прописано у закону Мојсија, Божијег човека, па су свештеници запљускивали крвљу коју су им додавали Левити. ¹⁷ Пошто се многи од народа нису освештали, Левити су морали да кољу пасхалну јагњад место свих оних који су били нечисти, да би их освештали за ГОСПОДА. ¹⁸ Иако се већина од мноштва оних који су дошли из Ефрема, Манасије, Исахара и Завулона нису очистили, ипак су јели пасхално јагње, противно оном што је записано.

Али Езекија се овако помоли за њих: »Нека ГОСПОД, који је добар, опрости свакоме ¹⁹ ко свим срцем тражи Бога – ГОСПОДА, Бога својих праотаца – ако и није чист онако како се захтева у светилишту.«

²⁰ И ГОСПОД услиши Езекију и излечи народ.

²¹ Израелци који су били у Јерусалиму с великом су радошћу седам дана славили Празник бесквасног хлеба, а Левити и свештеници певали су хвалоспеве ГОСПОДУ сваки дан уз ГОСПОДЊЕ музичке инструменте. ²² Езекија је хвалио све Левите, који су вешто обављали ГОСПОДЊУ службу. Тих седам дана јели су оно што им је припадало од жртве, приносили жртве за заједништво и захваљивали ГОСПОДУ, Богу својих праотаца.

²³ Потом се сва заједница сложи да славе још седам дана, па су још седам дана радосно славили. ²⁴ Езекија, цар Јуде, прибави за заједницу хиљаду јунаца и седам хиљада грла ситне стоке, а поглавари још хиљаду јунаца и десет хиљада грла ситне стоке. Тада се освешта и велик број свештеника. ²⁵ Сва Јудина заједница радовала се заједно са свештеницима и Левитима, свим окупљенима из Израела и са дошљацима који су дошли из Израела и дошљацима који су живели у Јуди. ²⁶ У Јерусалиму је владала велика радост, јер још од времена Соломона сина Давидовог, цара Израела, није било ничег сличног у Јерусалиму. ²⁷ На крају свештеници и Левити устадоше да благослове народ, и Бог их услиши, јер је њихова молитва допрла до неба, његовог светог пребивалишта.

Езекијине реформе

31 Када се све ово завршило, Израелци који су били у Јерусалиму кренуше по јудејским градовима, поразбијаше свете стубове и посекоше Ашерине мотке. Разорише узвишице и жртвенике широм Јуде и Венијамина и у Ефрему и Манасији. Када су их све разорили, Израелци се вратише у своје градове и на своје поседе. ² Езекија подели свештенике и Левите на редове, свакога према његовој свештеничкој или левитској дужности, да приносе жртве паљенице и жртве за заједништво, да обављају службу, да захваљују и певају хвалоспеве на капијама Боравишта ГОСПОДЊЕГ. ³ Цар од свог личног имања даде прилог за јутарње и вечерње жртве паљенице и за жртве паљенице о суботама, младим месецима и прописаним празницима као што је записано у Закону ГОСПОДЊЕМ. ⁴ Он нареди житељима Јерусалима да дају део који припада свештеницима и Левитима, да би ови могли да се посвете Закону ГОСПОДЊЕМ. ⁵ Чим је ова наредба објављена, Израелци почеше да доносе првине свога жита, младог вина, уља, меда и свега што је родило на њивама – доносили су велике количине, десетак од свега. ⁶ А и они Израелци и Јудеји који су живели у јудејским градовима доносили су десетак од своје крупне и ситне стоке и десетак од светих предмета које су одвојили за ГОСПОДА, свога Бога, и стављали га на гомиле. ⁷ То су почели да чине у трећем месецу, а завршили у седмом.

⁸ Када су Езекија и његови службеници дошли и видели ове гомиле, благословише ГОСПОДА и његов народ Израел.

⁹ Езекија упита свештенике и Левите за те гомиле, ¹⁰ па му Азарја, главни свештеник, из Садокове породице, одговори: »Откад је народ почео да доноси своје прилоге у Дом ГОСПОДЊИ, имамо довољно да једемо и много нам претекне, јер је ГОСПОД благословио свој народ, па је овако много остало.«

¹¹ Езекија нареди да се припреме одаје у Дому ГОСПОДЊЕМ, па тако и учинише. ¹² Потом унеше прилоге, десетке и свете дарове, да се тамо чувају под управом Левита Конанје и његовог брата Шимија, који је био његов заменик. ¹³ По одлуци цара Езекије и Азарје, службеника задуженог за Божији Дом, Конанја и његов брат Шими били су надређени надзорницима Јехиелу, Азазји, Нахату, Асаелу, Јеримоту, Јозаваду, Елиелу, Јисмахји, Махату и Бенаји. ¹⁴ Левит Коре син Јимнин, чувар Источне капије, водио је бригу о жртвама драговољним које су се приносиле Богу, па је делио прилоге дате ГОСПОДУ као и свете дарове. ¹⁵ Еден, Минјамин, Исус, Шемаја, Амарја и Шеханја верно су му помагали у свештеничким градовима, делећи својој сабраћи свештеницима према њиховим редовима, како старима тако и младима. ¹⁶ Поврх тога, делили су и дечацима од три године и старијима, чија су имена била записана у родословима – свима који ће ући у Дом ГОСПОДЊИ да врше свакодневне дужности везане за посао у њиховој надлежности и према њиховом свештеничком реду. ¹⁷ Делили су свештеницима уписанима у родослове по породицама и Левитима од двадесет година и старијима, према њиховим дужностима и левитском реду, ¹⁸ а тако и свој нејачи, женама, синовима и кћерима у целој заједници, уписанима у родослове. Јер, они су се искрено освештавали. ¹⁹ Што се тиче свештеникâ, Ааронових потомака, који су живели на пољима око својих или других градова, поименце су одређивани људи који су сваком мушкарцу међу њима и свима који су били уписани у родослове Левитâ давали њихов део. ²⁰ Тако је Езекија радио по целој Јуди, чинећи оно што је добро, исправно и верно пред ГОСПОДОМ, његовим Богом.

²¹ У свему што је предузимао служећи Божијем Дому и покоравајући се Закону и заповестима, тражио је свога Бога и радио свим срцем, и било му је добро.

Исус издан и ухваћен

(Мт 26,47-56; Мк 14,43-50; Лк 22,47-53)

18 Када је ово изговорио, Исус оде са својим ученицима на другу страну потока Кедрона. Тамо је био један врт, па он и његови ученици уђоше у њега. ² А знао је за то место и Јуда, његов издајник, јер се Исус тамо често састајао са својим ученицима. ³ Он узе чету војника, а од првосвештеника и фарисеја слуге, па дође онамо са бакљама, светиљкама и оружјем.

⁴ Исус, знајући шта ће се све с њим догодити, изађе и упита их: »Кога тражите?«

⁵ »Исуса Назарећанина«, одговорише му.

А он им рече: »Ја сам^[a].«

С њима је стајао и Јуда, његов издајник. ⁶ А када им је рекао: »Ја сам«, они устукнуше и падоше на земљу.

⁷ Онда их Исус опет упита: »Кога тражите?«

А они рекоше: »Исуса Назарећанина.«

⁸ »Рекох вам: Ја сам. Па, пошто мене тражите, пустите ове да иду« ⁹ – да се испуни оно што је рекао: »Нисам изгубио ниједнога од оних које си ми дао.«^[b]

¹⁰ А Симон Петар је имао мач, па га потеже, удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малх.

¹¹ Исус рече Петру: »Врати мач у корице. Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?«

Исус пред Аном

(Мт 26,57-58; Мк 14,53-54; Лк 22,54)

¹² Тада чета, њен заповедник и јудејске слуге ухватише Исуса и везаше га, ¹³ па га најпре одведоше Ани, тасту Кајафе, који је био првосвештеник те године. ¹⁴ А Кајафа је био онај који је Јудејима саветовао: »Боље је да један човек умре за народ.«^[c]

Петрово прво одрицање

(Мт 26,69-70; Мк 14,66-68; Лк 22,55-57)

¹⁵ За Исусом пођоше Симон Петар и још један ученик. Тог ученика је првосвештеник познавао, па он са Исусом уђе у првосвештениково двориште, ¹⁶ а Петар остаде напољу пред капијом. Тада изађе онај други ученик, кога је првосвештеник познавао, поразговара с вратарком, па уведе Петра унутра.

¹⁷ Слушкиња која је пазила на врата упита Петра: »Да ниси и ти један од ученика овога човека?«

»Нисам«, рече Петар.

¹⁸ А слуге и стражари су наложили ватру и стајали око ње и грејали се, јер је било хладно, па је и Петар стајао с њима и грејао се.