Old/New Testament

Даријева наредба

6 Тада цар Дарије издаде наредбу, па претражише архив смештен у вавилонској ризници. ² У тврђави града Екбатане, у покрајини Медији, пронађен је свитак на ком је писало:

Службена белешка: ³ Прве године владавине цара Кира, цар је донео овај указ у вези са Божијим Домом у Јерусалиму:

Нека се храм поново сазида као место где ће се приносити жртве и нека му се положе темељи. Нека буде шездесет лаката висок и шездесет лаката широк^[a], ⁴ са три реда великог камења и једним редом дрвених греда. Трошкови ће се подмирити из царске ризнице. ⁵ Уз то, златни и сребрни предмети који припадају Божијем Дому, а које је Навуходоносор узео из храма у Јерусалиму и донео у Вавилон, нека се врате на своје место у храму у Јерусалиму и нека се чувају у Божијем Дому.

⁶ Стога, дакле, Татнаје, намесниче подручја с оне стране Еуфрата^[b], Шетар-Бознаје и ваши сарадници, управитељи подручја с оне стране Еуфрата, држите се даље од тог места. ⁷ Не мешајте се у радове на овом Божијем Дому. Нека јудејски намесник и јудејске старешине поново сазидају Божији Дом на његовом месту.

⁸ Поврх тога, наређујем шта треба да чините за јудејске старешине током зидања овог Божијег Дома: Нека се трошкови тих људи у потпуности подмире из царске ризнице, од пореских прихода подручја с оне стране Еуфрата, да се радови не би прекидали. ⁹ Све што буде потребно – јунци, овнови, мушка јагњад за жртве паљенице Богу неба, затим пшеница, со, вино и уље на захтев свештеникâ у Јерусалиму – нека им се неизоставно даје сваког дана, ¹⁰ да Богу неба могу да приносе пријатне жртве и да се моле за живот цара и његових синова.

¹¹ Надаље наређујем: ко год прекрши овај указ, нека му се из куће извади греда, а њега нека подигну и набију на ту греду. Нека му због тога кућа постане буњиште. ¹² Нека Бог, који је тамо настанио своје име, обори сваког цара или народ који дигне руку да прекрши ову наредбу или поруши овај Божији Дом у Јерусалиму.

Ја, Дарије, издао сам ову наредбу. Нека се она изврши са свом приљежношћу.

Завршетак обнове Храма

¹³ Тада Татнај, намесник подручја с оне стране Еуфрата, Шетар-Бознај и њихови сарадници приљежно извршише наредбу коју је послао цар Дарије. ¹⁴ Тако су јудејске старешине успешно наставиле да зидају под пророковањем пророкâ Агеја и Захарије, потомка Идовог. Завршише зидање у складу са заповешћу Бога Израеловог и са наредбама персијских царева Кира, Дарија и Артаксеркса. ¹⁵ Храм је завршен трећег дана месеца адара, шесте године владавине цара Дарија. ¹⁶ Тада Израелци – свештеници, Левити и остали изгнаници – с радошћу прославише посвећење Божијег Дома. ¹⁷ За посвећење овог Божијег Дома принеше стотину јунаца, две стотине овнова, четири стотине мушке јагњади и, као жртву за очишћење за сав Израел, дванаест јараца, по једног за свако Израелово племе. ¹⁸ Поставише свештенике по њиховим редовима и Левите по њиховим одредима да служе Богу у Јерусалиму, као што је записано у Књизи Мојсијевој.

Прослава Пасхе

¹⁹ Четрнаестог дана првог месеца изгнаници прославише Пасху. ²⁰ Свештеници и Левити се очистише, и сви су били чисти. Левити заклаше пасхално јагње за све изгнанике, за своју сабраћу свештенике и за себе.

²¹ Тако су Израелци који су се вратили из изгнанства јели пасхално јагње, а с њима и сви они који су се одвојили од нечистих дела својих незнабожачких суседа да би тражили ГОСПОДА, Бога Израеловог. ²² Седам дана су с радошћу славили Празник бесквасног хлеба, јер их је ГОСПОД испунио радошћу променивши став асирског цара према њима, па им је овај помогао око радова на Дому Бога, Бога Израеловог.

Езра долази у Јерусалим

7 После ових догађаја, за време владавине Артаксеркса, цара Персије, Езра син Серајин, син Азарјин, син Хилкијин, ² син Шалумов, син Садоков, син Ахитувов, ³ син Амарјин, син Азарјин, син Мерајотов, ⁴ син Зерахјин, син Узијин, син Букијев, ⁵ син Авишуин, син Пинхасов, син Елеазаров, син првосвештеника Аарона – ⁶ тај Езра дође из Вавилона. Он је био учитељ добро упућен у Мојсијев закон, који је дао ГОСПОД, Бог Израелов. Пошто је рука ГОСПОДА, његовог Бога, била на њему, цар му је дао све што је тражио. ⁷ И неки Израелци и свештеници, Левити, певачи, чувари капија и храмски служитељи дођоше у Јерусалим седме године владавине цара Артаксеркса. ⁸ Езра стиже у Јерусалим петог месеца седме године цареве владавине. ⁹ Кренуо је из Вавилона првог дана првог месеца и стигао у Јерусалим првог дана петог месеца, пошто је милостива рука његовог Бога била на њему. ¹⁰ Јер, Езра се посветио проучавању Закона ГОСПОДЊЕГ и његовом извршавању и поучавању Израела уредбама и законима.

Артаксерксово писмо Езри

¹¹ Ово је препис писма које је цар Артаксерекс дао свештенику и учитељу Езри, зналцу заповести и уредби које је ГОСПОД дао Израелу:

¹² Артаксерекс, цар царева,

Езри, свештенику, учитељу Закона Бога неба:

Поздрав.

¹³ Ово наређујем: Ко год од Израелаца и њихових свештеника и Левита у мом царству жели да иде у Јерусалим, може да иде с тобом. ¹⁴ Тебе шаље цар и седам његових саветника да испиташ како се Јуда и Јерусалим придржавају Закона твога Бога, који имаш са собом. ¹⁵ Осим тога, понеси са собом сребро и злато које цар и његови саветници драговољно дају Богу Израеловом, чије је Боравиште у Јерусалиму, ¹⁶ као и све сребро и злато које прикупиш у покрајини Вавилон, и жртве драговољне од народа и свештеникâ за храм њиховог Бога у Јерусалиму.

¹⁷ Постарај се да тим новцем купиш јунце, овнове, мушку јагњад, са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама, па их принеси на жртвенику храма свога Бога у Јерусалиму. ¹⁸ Са преосталим сребром и златом ти и твоја сабраћа урадите како вам се чини да је најбоље, у складу с вољом вашега Бога. ¹⁹ Предај пред јерусалимским Богом све предмете који су ти поверени за службу у храму твога Бога. ²⁰ И што год друго буде потребно за храм твога Бога, а ти будеш у прилици да набавиш, набави на рачун цареве ризнице.

²¹ Ја, цар Артаксерекс, још наређујем свим ризничарима подручја с оне стране Еуфрата^[c]: све што свештеник Езра, учитељ Закона Бога неба, затражи од вас, приљежно обезбедите – ²² до сто таланата^[d] сребра, сто кора^[e] пшенице, сто бата^[f] вина, сто бата уља за помазивање, а соли колико хоће. ²³ Све што је Бог неба прописао нека се ревносно учини за храм Бога неба, да његова срџба не дође на царево царство и његове синове. ²⁴ Треба да знате и то да ниједном свештенику, Левиту, певачу, чувару капија, храмском служитељу и другим службеницима овог Божијег Дома не сме да се намеће порез, данак или царина. ²⁵ А ти, Езра, у складу с мудрошћу свога Бога, коју имаш, постави ниже и више судије да деле правду свем народу с оне стране Еуфрата, свима који познају законе твога Бога. А ти поучи оне који их не знају. ²⁶ Ко год се не покорава закону твога Бога и царевом закону, нека се строго казни: смрћу, прогонством, одузимањем имовине или затвором.

²⁷ Нека је благословен ГОСПОД, Бог наших праотаца, који је подстакао цара да овако укаже част Дому ГОСПОДЊЕМ у Јерусалиму ²⁸ и који ми је пред царем, његовим саветницима и свим његовим моћним службеницима показао своју љубав. Пошто је рука ГОСПОДА, мога Бога, била на мени, охрабрих се и окупих главе израелских породица, да иду са мном.

Попис глава породица које су се вратиле са Езром

8 Ово су главе породица и они с њима уписани који су пошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксерекса:

Повратак у Јерусалим

¹⁵ Окупио сам их код реке која тече према Ахави, па смо тамо остали утаборени три дана. Када сам прегледао народ и свештенике, утврдих да нема Левитâ. ¹⁶ Зато позвах поглаваре Елиезера, Ариела, Шемају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Мешулама и учитеље Јојарива и Елнатана ¹⁷ и послах их Иду, поглавару у месту Касифји. Рекох им шта да кажу Иду и његовим рођацима, храмским служитељима у Касифји, да нам доведу службенике за Дом нашега Бога. ¹⁸ И пошто је милостива рука нашега Бога била на нама, они нам доведоше Шеревју – способног човека, потомка Махлија сина Левија сина Израеловог – и његове синове и браћу, њих осамнаест, ¹⁹ и Хашавју – са Исаијом, једним од Мераријевих потомака – и његову браћу и братанце, њих двадесет. ²⁰ А од храмских служитеља, које су Давид и поглавари одредили да помажу Левитима, доведоше њих две стотине двадесет. Сви они су поименце уписани.

²¹ Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином. ²² Било ме је стид да од цара тражим војнике и коњанике, да нас путем штите од непријатеља, пошто смо цару били рекли: »Милостива рука нашега Бога на свима је који га траже, а његов силни гнев на свима онима који га остављају.« ²³ Тако смо постили и молили Бога за то, и он нас је услишио.

²⁴ Потом сам између главних свештеника издвојио дванаесторицу: Шеревју, Хашавју и десеторицу њихове сабраће, ²⁵ и измерио им сребро, злато и предмете које су као прилог за Дом нашега Бога дали цар, његови саветници, његови службеници и цео тамошњи Израел. ²⁶ Измерио сам им на руке шест стотина педесет таланата^[g] сребра, сребрних предмета тежине сто таланата^[h], сто таланата злата, ²⁷ двадесет златних чинија вредних хиљаду дарика^[i] и два прекрасна предмета од углачане бронзе, драгоцена као злато.

²⁸ Рекох им: »И ви и ови предмети свети сте ГОСПОДУ. Ово сребро и злато жртва су драговољна ГОСПОДУ, Богу наших праотаца. ²⁹ Пазите на њих и чувајте их док их не измерите пред главним свештеницима, Левитима и главама Израелових породица у одајама Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму.«

³⁰ Тада свештеници и Левити примише измерено сребро, злато и предмете да их однесу у Дом нашега Бога у Јерусалиму.

³¹ Дванаестог дана првог месеца кренусмо са реке Ахаве и упутисмо се у Јерусалим. Рука нашега Бога била је на нама, па нас је на путу штитио од непријатеља и пљачкаша. ³² Тако стигосмо у Јерусалим, где се одморисмо три дана. ³³ Четвртог дана измерисмо сребро, злато и предмете на руке свештенику Меремоту сину Уријином у Дому нашега Бога. С њим су били Елеазар син Пинхасов и Левити Јозавад син Исусов и Ноадја син Бинујев. ³⁴ Све је проверено по броју и тежини, а онда је уписана целокупна тежина.

³⁵ Тада изгнаници који су се вратили из сужањства принеше жртве паљенице Богу Израеловом: дванаест јунаца за сав Израел, деведесет шест овнова, седамдесет седморо мушке јагњади и дванаест јараца за жртву за очишћење. Све је то било жртва паљеница ГОСПОДУ. ³⁶ Предадоше цареве указе царским сатрапима и намесницима подручја с оне стране Еуфрата^[j], и ови помогоше народу и Божијем Дому.

Исус се показује седморици ученика

21 Исус се после тога поново показа својим ученицима на Тиверијадском мору. А показао се овако: ² Симон Петар, Тома звани Близанац, Натанаил из Кане Галилејске, Зеведејеви синови и два друга ученика били су заједно.

³ Симон Петар им рече: »Идем да ловим рибу.«

А они рекоше: »И ми ћемо с тобом.«

И изађоше, па уђоше у чамац, али те ноћи не уловише ништа.

⁴ А рано ујутро, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то он.

⁵ »Пријатељи^[a]«, рече им Исус, »зар немате ништа за јело?«

»Немамо«, одговорише они.

⁶ А он им рече: »Баците мрежу са десне стране чамца, и наћи ћете.«

И они је бацише, али више нису могли да је извуку од мноштва риба.

⁷ Тада онај ученик кога је Исус волео рече Петру: »То је Господ!«

Када је чуо да је то Господ, Симон Петар се опаса огртачем, јер је био гô, и скочи у море. ⁸ А остали ученици стигоше чамцем, вукући мрежу са рибом, јер нису били далеко од обале – свега око двеста лаката^[b]. ⁹ Када су пристали уз обалу, угледаше већ припремљен жар и на њему рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: »Донесите неколико риба од ових које сте сада уловили.«

¹¹ Тада се Симон Петар попе у чамац и на обалу извуче мрежу, пуну великих риба – сто педесет три. Али, иако их је било толико, мрежа се није поцепала.

¹² »Дођите и доручкујте«, рече им Исус.

И ниједан од ученика се не усуди да га упита: »Ко си ти?« јер су знали да је то Господ.

¹³ Тада Исус узе хлеб и даде им га, а исто тако и рибу. ¹⁴ Било је то трећи пут да се Исус показао својим ученицима пошто је васкрсао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ Када су доручковали, Исус упита Симона Петра: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме више него ови?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моју јагњад.«

¹⁶ Онда га Исус упита по други пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Чувај моје овце.«

¹⁷ Онда га Исус упита трећи пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

А Петар се растужи што га је трећи пут упитао: »Волиш ли ме?« па му рече: »Господе, ти знаш све, и знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моје овце. ¹⁸ Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«

¹⁹ То је рекао наговештавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. И када му је то казао, рече: »Пођи за мном.«

Ученик кога је Исус волео

²⁰ А Петар се осврну и угледа оног ученика кога је Исус волео како иде за њима, оног који се на вечери наслонио Исусу на груди и упитао га: »Господе, ко је твој издајник?«

²¹ Видевши га, дакле, Петар упита Исуса: »Господе, а шта је с овим?«

²² »Ако ја хоћу да он остане док не дођем«, рече му Исус, »шта се то тебе тиче? Ти пођи за мном.«

²³ Тако се међу браћом раширила прича да тај ученик неће умрети. Али Исус није рекао да он неће умрети, него: »Ако ја хоћу да он остане док не дођем, шта се то тебе тиче?«

²⁴ Тај ученик сведочи за ово и он је ово записао, и ми знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ Али, има још много тога што је Исус учинио, и када би се све по реду записало, мислим да ни у цео свет не би стале књиге које би биле написане.