Old/New Testament

Ахаз, цар Јуде

(2. Цар 16,1-20)

28 Ахаз је имао двадесет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао шеснаест година. Али није чинио оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима као његов праотац Давид. ² Ишао је стопама царева Израела, а начинио је и ливене ликове за клањање Ваалима. ³ Палио је кâд у долини Бен Хином и чак је и своје синове приносио као жртве паљенице по гнусном обичају народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ⁴ Приносио је жртве и палио кâд на узвишицама, на врховима брдâ и под сваким крошњатим дрветом. ⁵ Зато га је ГОСПОД, његов Бог, предао у руке арамејском цару. Арамејци су га поразили, заробили много његових војника и одвели их у Дамаск.

А био је предат и у руке израелском цару, који му је нанео тешке губитке. ⁶ У једном дану Пеках син Ремалјин убио је сто двадесет хиљада војника у Јуди, зато што је Јуда оставила ГОСПОДА, Бога својих праотаца. ⁷ Зихри, један од Ефремових ратника, убио је царевог сина Маасеју, управитеља палате Азрикама и Елкану, првог до цара. ⁸ Израелци су од своје сабраће заробили две стотине хиљада жена, синова и кћери, а узели су и силан плен и однели га у Самарију.

⁹ А тамо је био ГОСПОДЊИ пророк по имену Одед, који изађе у сусрет војсци када се враћала у Самарију и рече: »ГОСПОД, Бог ваших праотаца, био је гневан на Јудеје и зато вам их је предао у руке. Али ви сте их побили у бесу који досеже до неба, ¹⁰ а сад сте наумили и мушкарце и жене из Јуде и Јерусалима да учините својим робовима и робињама. Па зар нисте и ви криви за грехе против ГОСПОДА, свога Бога? ¹¹ Стога ме послушајте: вратите своју сабраћу коју сте заробили, јер је љути гнев ГОСПОДЊИ на вама.«

¹² Тада се неки од вођа Ефремоваца – Азарја син Јоананов, Берехја син Мешилемотов, Езекија син Шалумов и Амаса син Хадлајев – успротивише онима који су се враћали из рата, ¹³ говорећи: »Не смете да доведете те заробљенике овамо, јер ћемо бити криви пред ГОСПОДОМ. Зар хоћете да још надодате на наш грех и кривицу? Јер, наша кривица је већ велика и љути гнев ГОСПОДЊИ је на Израелу.«

¹⁴ И војници оставише заробљенике и плен пред службеницима и целим скупом. ¹⁵ Људи прозвани по имену устадоше и узеше заробљенике, па све који су били голи обукоше у одећу из плена. Када су их обукли и обули, нахранили и напојили, намазали им ране уљем и изнемогле посадили на магарце, одведоше их назад њиховој сабраћи у Јерихон, Град палми, а онда се вратише у Самарију.

¹⁶ У то време цар Ахаз посла гласнике цару Асирије молећи га за помоћ, ¹⁷ пошто су Едомци били поново дошли, напали Јуду и одвели заробљенике, ¹⁸ а Филистејци напали градове у Шефели и Јудином Негеву и заузели Бет Шемеш, Ајалон и Гедерот, а тако и Сохо, Тимну и Гимзо, са припадајућим селима, и тамо се настанили. ¹⁹ ГОСПОД је понизио Јуду због Ахаза, цара Израела^[a], зато што је подстицао зло у Јуди и био крајње неверан ГОСПОДУ. ²⁰ Тиглатпилесер, цар Асирије, дође Ахазу, али место помоћи донесе му невољу.

²¹ Ахаз узе неке предмете из Дома ГОСПОДЊЕГ, из царске палате и од поглаварâ и поклони их асирском цару, али му ни то није помогло. ²² У време своје невоље цар Ахаз постаде још невернији ГОСПОДУ. ²³ Приносио је жртве боговима Дамаска, који га је поразио, мислећи: »Пошто су богови арамејског цара помогли Арамејцима, принећу им жртве да би помогли и мени.« Али они су били разлог његове пропасти и пропасти целог Израела. ²⁴ Ахаз скупи сву опрему из Божијег Дома и однесе је. Он затвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ, а жртвенике постави по свим угловима улица у Јерусалиму. ²⁵ У сваком јудејском граду подиже узвишице, да пали кâд другим боговима, изазивајући гнев ГОСПОДА, Бога својих праотаца.

²⁶ Остали догађаји његове владавине, и све што је чинио, од првог до последњег, записани су у Књизи царева Јуде и Израела.

²⁷ Ахаз умре, па га сахранише у Јерусалиму, али не у гробници царева Израела. На месту цара наследи га његов син Езекија.

Езекија, цар Јуде

(2. Цар 18,1-20,21)

29 Езекија је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Авија кћи Захаријина. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.

Очишћење и освештање Храма

³ Првог месеца прве године своје владавине, Езекија отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ и поправи их.

⁴ Доведе свештенике и Левите, окупи их на тргу на источној страни ⁵ и рече: »Чујте ме, Левити. Освештајте се сада и освештајте Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца. Уклоните из светилишта све што је погано. ⁶ Наши очеви су били неверни. Чинили су оно што је зло пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, и оставили га. Окренули су лице од ГОСПОДЊЕГ боравишта и окренули му леђа. ⁷ Затворили су и врата на трему и угасили светиљке. Нису палили кâд ни приносили жртве паљенице у светилишту Бога Израеловог. ⁸ Зато је гнев ГОСПОДЊИ био на Јуди и Јерусалиму. Он их је учинио предметом ужасавања, згражавања и цоктања, као што својим очима можете да видите. ⁹ Зато су наши очеви пали од мача, а наши синови, кћери и жене су у заточеништву.

¹⁰ »Сада сам одлучио да склопим савез са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим, да се његов љути гнев одврати од нас. ¹¹ Синови моји, не будите сада немарни, јер ГОСПОД вас је изабрао да стојите пред њим и служите му, да пред њим обављате службу и палите кâд.«

¹² Тада ови Левити прионуше на посао: од Кехатоваца: Махат син Амасајев и Јоил син Азарјин; од Мераријеваца: Кис син Авдијев и Азарја син Јехалелелов; од Гершоноваца: Јоах син Зимин и Еден син Јоахов; ¹³ од Елицафанових потомака: Шимри и Јеиел; од Асафових потомака: Захарија и Матанја; ¹⁴ од Хеманових потомака: Јехиел и Шими; од Једутунових потомака: Шемаја и Узиел. ¹⁵ Када су окупили своју сабраћу и освештали се, уђоше да изврше очишћење Дома ГОСПОДЊЕГ, као што је цар наредио, у складу с речју ГОСПОДЊОМ. ¹⁶ Свештеници уђоше у светилиште ГОСПОДЊЕ да изврше очишћење. У двориште Дома ГОСПОДЊЕГ изнеше све нечисто што су затекли у Храму ГОСПОДЊЕМ, па то Левити узеше и изнеше у долину Кидрон. ¹⁷ Почели су да освештавају првог дана првога месеца и до осмог дана истог месеца стигли су до ГОСПОДЊЕГ трема. Још осам дана су освештавали сâм Дом ГОСПОДЊИ и завршили шеснаестог дана првог месеца.

¹⁸ Потом одоше цару Езекији и известише га: »Извршили смо очишћење целог Дома ГОСПОДЊЕГ, жртвеника за жртве паљенице и свег његовог прибора и стола за постављање светог хлеба са свим његовим прибором. ¹⁹ Припремили смо и освештали све предмете које је цар Ахаз у својој невери уклонио док је био цар. Ено их сада пред ГОСПОДЊИМ жртвеником.«

²⁰ Цар Езекија порани наредног јутра, окупи све градске службенике и оде до Дома ГОСПОДЊЕГ. ²¹ Дотераше седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца за жртву за очишћење за цело царство, за светилиште и за Јуду, а цар заповеди свештеницима, Аароновим потомцима, да их принесу на ГОСПОДЊЕМ жртвенику. ²² Тада заклаше јунце, а свештеници узеше крв и њоме запљуснуше жртвеник. Затим заклаше овнове и њиховом крвљу запљуснуше жртвеник, а потом заклаше јагањце и запљуснуше жртвеник њиховом крвљу. ²³ Јарце за жртву за очишћење дотераше пред цара и скуп, и они на њих положише руке. ²⁴ Тада свештеници заклаше јарце и принеше њихову крв на жртвенику као жртву за очишћење, да изврше обред помирења за сав Израел, јер је цар наредио да се принесу жртва паљеница и жртва за очишћење за сав Израел.

²⁵ Цар постави Левите у Дому ГОСПОДЊЕМ, са чинелама, харфама и лирама, онако како су прописали Давид, Божији виделац Гад и пророк Натан, пошто је ГОСПОД тако заповедио преко својих пророка. ²⁶ Тако су Левити стајали с Давидовим музичким инструментима, а свештеници са својим трубама. ²⁷ Езекија нареди да се на жртвенику принесе жртва паљеница. Када је почело приношење жртве, поче и певање ГОСПОДУ, праћено трубама и музичким инструментима Давида, цара Израела. ²⁸ Сав скуп се поклони, док су певачи певали, а трубачи трубили. То је трајало све док се није завршило приношење жртве паљенице.

²⁹ Када је завршено приношење, цар и сви који су били с њим клекнуше и поклонише се. ³⁰ Цар Езекија и његови службеници наредише Левитима да певају хвалоспеве ГОСПОДУ речима Давида и видеоца Асафа, и они су их певали с радошћу, па погнули главе и клањали се ГОСПОДУ.

³¹ Тада Езекија рече: »Сада сте посвећени ГОСПОДУ. Дођите и донесите клане жртве и жртве захвалнице у Дом ГОСПОДЊИ.«

И скуп донесе клане жртве и жртве захвалнице, а сви који су то желели донеше жртве паљенице. ³² Број жртава паљеница које је скуп донео био је: седамдесет јунаца, сто овнова и две стотине јагањаца, све за жртве паљенице ГОСПОДУ. ³³ Број животиња које су освештали за жртве износио је шест стотина јунаца и три хиљаде грла ситне стоке. ³⁴ Али свештеникâ је било сувише мало да би могли да одеру све жртве паљенице, па им помогоше њихова сабраћа Левити док посао није обављен и док се нису освештали други свештеници, јер Левити су се савесније освештавали него свештеници. ³⁵ Било је у изобиљу жртава паљеница, лоја од жртава за заједништво и жртава леваница уз жртве паљенице. Тако је поново успостављена служба у Дому ГОСПОДЊЕМ.

³⁶ Езекија и сав народ радовали су се ономе што је Бог припремио за свој народ, јер се све одиграло тако ненадано.

Исус се моли за себе

17 Када је то изговорио, Исус подиже поглед ка небу, па рече: »Оче, дошао је час: прослави Сина, да би Син прославио тебе. ² Јер, ти си му дао власт над свим људима^[a], да свима које си му дао дâ вечни живот. ³ А ово је вечни живот: да упознају тебе, јединога истинитог Бога, и онога кога си послао – Исуса Христа. ⁴ Ја сам тебе прославио на земљи довршивши дело које си ми дао да га извршим. ⁵ Сада ти прослави мене код себе, Оче, истом оном славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.«

Исус се моли за ученике

⁶ »Објавио сам твоје име људима које си ми дао из овога света. Били су твоји, али ти си их дао мени и они су се држали твоје Речи. ⁷ Сада знају да је од тебе све што си ми дао. ⁸ Јер, дао сам им речи које си ти дао мени и они су их прихватили и заиста спознали да сам од тебе, и поверовали су да си ме ти послао. ⁹ За њих молим. Не молим за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. ¹⁰ Све што је моје, твоје је, и што је твоје, моје је – а ја сам се у њима прославио. ¹¹ Ја више нисам у свету, али они су у свету, а ја долазим к теби. Свети Оче, чувај их својим именом, које си ми дао, да буду једно као и ми. ¹² Док сам био с њима, чувао сам их именом које си ми дао. Сачувао сам их и ниједан од њих није пропао, осим сина пропасти, да се испуни Писмо.

¹³ »Сада долазим к теби, али ово говорим док сам још у свету, да би они имали пуноћу моје радости у себи. ¹⁴ Предао сам им твоју Реч, а свет их је замрзео, јер нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁵ Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од зла. ¹⁶ Они нису од света, као што ни ја нисам од света. ¹⁷ Освештај их истином – твоја Реч је истина. ¹⁸ Као што си ти мене послао у свет, тако сам и ја њих послао у свет ¹⁹ и самога себе освештавам за њих, да и они буду освештани истином.«

Исус се моли за све који верују

²⁰ »Али, не молим само за њих, него и за оне који ће на њихову реч поверовати у мене, ²¹ да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби. Нека и они буду у нама, да свет поверује да си ме ти послао. ²² Дао сам им славу коју си ти дао мени, да буду једно као што смо ми једно ²³ – ја у њима, а ти у мени – да буду савршено уједињени, да свет спозна да си ме ти послао и да си и њих волео као што си волео мене.

²⁴ »Оче, хоћу да они које си ми дао буду са мном тамо где сам ја и да гледају моју славу, коју си ми дао јер си ме волео пре постанка света. ²⁵ Праведни Оче, иако те свет не познаје, ја те познајем, а и ови знају да си ме ти послао. ²⁶ Обзнанио сам им твоје име и обзнанићу, да љубав којом си ме заволео буде у њима, и ја у њима.«