Old/New Testament

Јосафат, цар Јуде

(1. Цар 22,41-50; 22,1-40)

17 Асу на месту цара наследи његов син Јосафат, који ојача у односу на Израел. ² Он постави војску по свим утврђеним градовима Јуде и размести војне посаде по Јуди и градовима Ефрема које је освојио његов отац Аса. ³ ГОСПОД је био са Јосафатом, јер је овај у својој младости ишао стопама свог праоца Давида. Није се саветовао са Баалима, ⁴ него је тражио Бога свога оца и држао се његових заповести, а не израелских обичаја. ⁵ ГОСПОД учврсти царство под његовом влашћу. Сва Јуда је Јосафату доносила поклоне, па је стекао велико богатство и част. ⁶ Свим срцем је живео онако као што ГОСПОД тражи, а из Јудеје је уклонио и узвишице и Ашерине мотке.

⁷ Треће године своје владавине, послао је своје службенике Бен-Хаила, Авдију, Захарију, Натанаила и Михеја да уче народ у јудејским градовима. ⁸ С њима су били и Левити Шемаја, Нетанја, Зевадја, Асаел, Шемирамот, Јонатан, Адонија, Товија и Тов-Адонија и свештеници Елишама и Јорам. ⁹ Они су учили народ по целој Јуди носећи са собом Књигу закона ГОСПОДЊЕГ. Тако су, учећи народ, обишли све јудејске градове.

¹⁰ Страх од ГОСПОДА обузе сва царства у земљама које су окруживале Јуду, па нису ратовала против Јосафата. ¹¹ Неки Филистејци чак донеше Јосафату поклоне и сребро као данак, а Арапи му дотераше ситне стоке: седам хиљада седам стотина овнова и седам хиљада седам стотина јараца.

¹² Јосафат је постајао све моћнији. Саградио је тврђаве и градове-складишта у Јуди, ¹³ а обављао је и многе радове и у другим јудејским градовима. У Јерусалиму је држао врсне ратнике, ¹⁴ а ово је њихов број по породицама:

Из Јуде, заповедници над хиљадама:

¹⁷ Из Венијамина:

¹⁹ То је била војска која је служила цару, осим оне коју је поставио по утврђеним градовима широм Јуде.

18 Када је Јосафат стекао велико богатство и част, ороди се с Ахавом, царем Израела, ² а после неколико година оде да посети Ахава у Самарији. За њега и његову пратњу Ахав закла много ситне стоке и говеда, па га је наговарао да нападну Рамот Гилад.

³ Ахав, цар Израела, упита Јосафата, цара Јуде: »Хоћеш ли са мном на Рамот Гилад?«

Јосафат му одговори: »Ја и моја војска стојимо ти на располагању – придружићемо ти се у том рату.«

⁴ Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«

⁵ Стога израелски цар окупи пророке, њих четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Иди« одговорише они, »јер Бог ће га предати у цареве руке.«

⁶ А Јосафат упита: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«

⁷ Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«

Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«

⁸ Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«

⁹ Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.

¹⁰ Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«

¹¹ Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«

¹² А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«

¹³ Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што каже мој Бог.«

¹⁴ Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Нападни и успећеш,« одговори Михеј, »јер биће ти предат у руке.«

¹⁵ Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«

¹⁶ Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:

¹⁷ Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

¹⁸ Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видео сам ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.

¹⁹ »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава, цара Израела, да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘

»Једни предложише ово, други оно, ²⁰ док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘

»‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.

²¹ »‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.

»‚Успећеш да га намамиш,‘ рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то‘.

²² »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«

²³ Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.

»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.

²⁴ А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«

²⁵ Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, ²⁶ па реците: ‚Овако каже цар: »Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.«‘«

²⁷ Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«

Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«

²⁸ Цар Израела и Јосафат, цар Јуде, кренуше на Рамот Гилад.

²⁹ »Ући ћу у бој прерушен«, рече израелски цар Јосафату, »али ти носи своју царску одору.«

Тако се израелски цар преруши и оде у бој.

³⁰ А арамејски цар је био заповедио својим заповедницима борних кола: »Не нападајте никог, ни малог ни великог, већ само израелског цара.«

³¹ Када су заповедници борних кола видели Јосафата, рекоше: »Ово мора да је израелски цар.«

Зато кренуше према њему, да га нападну. Али Јосафат завапи и ГОСПОД му поможе. Бог их одвуче од њега, ³² јер кад су заповедници борних кола видели да он није израелски цар, престадоше да га гоне. ³³ А један војник насумице одапе стрелу и погоди израелског цара између плоча оклопа.

На то цар рече возачу: »Окрени кола и изведи ме из бојних редова. Рањен сам.«

³⁴ Док је битка беснела целог тог дана, израелски цар је стајао подупрт у колима, окренут ка Арамејцима. Али, када је сунце било на заласку, он умре.

Исус пере ноге ученицима

13 Пре самог Празника Пасхе, знајући да је дошао његов час да пређе са овога света Оцу, Исус докраја показа љубав према својима, према онима које је волео на овом свету.

² Служила се вечера, а ђаво је у срце Јуде сина Симона Искариотског већ ставио мисао да изда Исуса. ³ Знајући да му је Отац све предао у руке и да је изашао од Бога и да се Богу враћа, ⁴ Исус устаде од вечере и скиде огртач, па узе убрус и опаса се. ⁵ Онда у лавор насу воде и поче да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим се опасао.

⁶ Тако стиже и до Симона Петра, који му рече: »Господе, зар ћеш ми ти прати ноге?«

⁷ »Ти сада не знаш шта ја чиним«, одговори му Исус, »али схватићеш касније.«

⁸ А Петар му рече: »Нећеш ти мени прати ноге никада!«

»Ако те не оперем«, одговори му Исус, »нећеш имати удела са мном.«

⁹ »Господе«, рече му Симон Петар, »онда немој само ноге, него и руке и главу!«

¹⁰ »Окупани не треба да опере ништа осим ногу, јер је цео чист«, рече му Исус. »И ви сте чисти, али не сви.«

¹¹ Знао је ко ће га издати, па је зато рекао: »Нисте сви чисти.«

¹² Када им је опрао ноге, узе свој огртач и поново леже за трпезу, па их упита: »Разумете ли то што сам вам учинио? ¹³ Ви ме зовете Учитељем и Господом, и добро кажете, јер то јесам. ¹⁴ Па ако сам ја, Господ и Учитељ, опрао ноге вама, онда треба и ви да перете ноге један другом. ¹⁵ Дао сам вам пример, да и ви чините онако како сам ја учинио вама. ¹⁶ Истину вам кажем: слуга није већи од свога господара, ни посланик од онога који га је послао. ¹⁷ Пошто то знате, благо вама ако тако будете и чинили.«

Исус указује на издајника

(Мт 26,20-25; Мк 14,17-21; Лк 22,21-23)

¹⁸ »Не говорим о сваком од вас. Знам оне које сам изабрао. Али, нека се испуни Писмо: ‚Онај који је мој хлеб јео, своју пету подиже на мене.‘^{(A) 19} Говорим вам сада, пре него што се догоди, да кад се догоди, поверујете да Ја јесам^[a]. ²⁰ Истину вам кажем: ко прима онога кога ја шаљем, мене прима, а ко прима мене, прима Онога који ме је послао.«