Old/New Testament

7 Када је зид био саграђен и када сам наместио крила на капијама, одређени су чувари капија, певачи и Левити. ² Свог брата Хананија одредио сам да управља Јерусалимом, заједно са Ананијом, заповедником тврђаве, зато што је био честит човек и бојао се Бога више него већина људи.

³ Рекох им: »Нека се капије Јерусалима не отварају док сунце не огреје. Док су чувари капија још на дужности, нека затворе крила и наместе преворнице. За стражаре одредите житеље Јерусалима. Једни нека буду на стражарским местима, а други крај својих кућа.«

Списак повратника из изгнанства

(Езра 2,1-70)

⁴ Град је био велик и простран, али је у њему било мало људи и куће још нису биле сазидане. ⁵ Мој Бог ми стави у срце мисао да окупим племиће, поглаваре и обичан народ, да се попишу по породицама. А нашао сам и књигу родослова првих повратника. У њој нађох записано:

⁶ Ово су људи оне покрајине који су изашли из изгнаничког сужањства, које је вавилонски цар Навуходоносор одвео као сужње и који су се вратили у Јерусалим и Јуду, свако у свој град, ⁷ предвођени Зоровавелом, Исусом, Немијом, Азарјом, Раамјом, Нахаманијем, Мордехајем, Билшаном, Мисперетом, Бигвајем, Нехумом и Бааном.

Попис Израелаца:

³⁹ Свештеници:

⁴³ Левити:

⁴⁴ Певачи:

⁴⁵ Чувари капија:

⁴⁶ Храмски служитељи:

⁵⁷ Потомци Соломонових слугу:

⁶⁰ Храмских служитеља и потомака Соломонових слугу: 392.

⁶¹ Људи који су дошли из Тел-Мелаха, Тел-Харше, Керува, Адона и Имера, али нису могли да докажу да су њихове породице потекле од Израела, били су:

⁶³ и међу потомцима свештеникâ:

⁶⁴ Они су тражили своје родослове по званичним књигама, али их нису нашли, па су били искључени из свештенства као нечисти. ⁶⁵ Стога им је намесник наредио да не једу од пресвете хране све док се не појави свештеник који ће доносити одлуке помоћу Урима и Тумима.

⁷⁰ Неке главе породица дале су прилог за радове. Намесник је дао у ризницу 1.000 дарика^[a] злата, 50 чинија и 530 свештеничких одора. ⁷¹ Неке главе породица дале су у ризницу за радове 20.000 дарика^[b] злата и 2.200 мина^[c] сребра. ⁷² Остали народ је дао укупно 20.000 дарика злата, 2.000 мина^[d] сребра и 67 свештеничких одора.

⁷³ Свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и остали Израелци настанише се у својим градовима.

Езра чита Закон народу

До седмог месеца сви Израелци су већ били у својим градовима.

8 Цео народ се сложно окупи на тргу испред Водене капије, па рече учитељу Езри да донесе Књигу Мојсијевог закона, који је ГОСПОД дао Израелу. ² Тако првог дана седмог месеца свештеник Езра изнесе Закон пред скуп сачињен од људи, жена и свих који су били у стању да разумеју. ³ Читао га је гласно на тргу испред Водене капије од раног јутра до поднева пред људима и женама и другима који су били у стању да разумеју. И сав народ је пажљиво слушао Књигу закона. ⁴ Учитељ Езра стајао је на високом дрвеном постољу које је било подигнуто за ту прилику. Крај њега су стајали: здесна Матитја, Шема, Анаја, Урија, Хилкија и Маасеја, а слева Педаја, Мишаел, Малкија, Хашум, Хашбадана, Захарија и Мешулам.

⁵ Езра отвори књигу, а сав народ је могао да га види јер је Езра стајао изнад њега. Када ју је отворио, сав народ устаде. ⁶ Езра благослови ГОСПОДА, великога Бога, а сав народ подиже руке и одговори: »Амин! Амин!« па се ничице поклони ГОСПОДУ.

⁷ Левити Исус, Бани, Шеревја, Јамин, Акув, Шабетај, Ходија, Маасеја, Келита, Азарја, Јозавад, Ханан и Пелаја учили су народ Закону док је народ тамо стајао. ⁸ Читали су из Књиге Божијег закона, образлажући је и објашњавајући смисао да би народ разумео шта се чита.

⁹ Тада намесник Немија, свештеник и учитељ Езра и Левити који су учили народ рекоше свима: »Овај дан је свет ГОСПОДУ, вашем Богу. Не тугујте и не плачите.«

Јер, сав народ је плакао док је слушао речи Закона.

¹⁰ Немија им још рече: »Идите и једите најбољу храну и пијте слатка пића, а део пошаљите онима који немају ништа спремљено. Овај дан је свет нашем Господу. Не жалостите се, јер је радост ГОСПОДЊА ваша снага.«

¹¹ А Левити су умиривали народ говорећи: »Смирите се, јер овај дан је свет. Не жалостите се.«

¹² И сав народ оде да једе и пије, да шаље оброке хране и да с великом радошћу слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.

Празник сеница

¹³ Другога дана главе свих породица, са свештеницима и Левитима, окупише се око учитеља Езре да проуче речи Закона. ¹⁴ Нађоше записано у Закону, који је ГОСПОД дао преко Мојсија, да Израелци треба да живе у сеницама за време празника у седмом месецу ¹⁵ и да ово треба да објаве и разгласе по свим градовима и у Јерусалиму: »Идите у Горје и донесите грана маслине, дивље маслине, мирте, палме и осталог лиснатог дрвећа, да се направе сенице«, као што је записано.

¹⁶ И народ оде и донесе грана, па себи направише сенице на својим крововима, у својим двориштима, у двориштима Божијег Дома и на тргу код Водене капије и оном код Ефремове капије. ¹⁷ Цела заједница која се вратила из изгнанства направила је сенице и живела у њима. А до тог дана Израелци нису тако радили још од времена Исуса Навина. Њихова радост била је веома велика. ¹⁸ Езра је сваког дана, од првог до последњег, читао из Књиге Божијег закона. Седам дана су славили празник, а осмог дана је био свечани скуп, као што је прописано.

Народ признаје своје грехе

9 Двадесет четвртог дана тог месеца, Израелци се окупише, па су постили обучени у кострет и посути прашином. ² Израелови потомци одвојише се од свих туђинаца, па су стајали и признавали своје грехе и преступе својих праотаца. ³ Стајали су, свако на свом месту, и једну четвртину дана наглас читали из Књиге закона ГОСПОДА, свога Бога, а у другој четвртини дана признавали своје грехе и клањали се ГОСПОДУ, своме Богу.

⁴ Левити Исус, Бани, Кадмиел, Шеванја, Буни, Шеревја, Бани и Кенани стајали су на степеницама и из свега гласа вапили ГОСПОДУ, своме Богу.

⁵ Потом Левити Исус, Кадмиел, Бани, Хашавнеја, Шеревја, Ходија, Шеванја и Петахја рекоше: »Устаните и благосиљајте ГОСПОДА, свога Бога, који је одувек и довека:

⁶ »Ти си, ГОСПОДЕ, једини. Ти си створио небо и небеса над небесима и све мноштво на њима^[e], земљу и све што је на њој, и мора и све што је у њима. Ти свему дајеш живот и небеско мноштво ти се клања.

⁷ »Ти си ГОСПОДЕ, Бог, који је изабрао Аврама, извео га из Ура Халдејског и дао му име Авраам. ⁸ Нашао си да му је срце верно теби, па си с њим склопио савез: да ћеш његовим потомцима дати земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Перижана, Јевусејаца и Гиргашана. И испунио си своје обећање, јер си праведан.

⁹ »Видео си патњу наших праотаца у Египту. Чуо си њихов вапај крај Црвеног мора. ¹⁰ Послао си знамења и чуда против фараона, против свих његових службеника и свег народа у његовој земљи, јер си знао како су Египћани бахато поступали с њима. Стекао си себи име које траје до дана данашњег. ¹¹ Пред њима си раздвојио море, да кроз њега прођу по сувом, а њихове прогонитеље си бацио у дубине, као камен у моћне воде. ¹² Дању си их водио стубом од облака, а ноћу стубом од огња, да им осветлиш пут којим ће да иду. ¹³ Сишао си на гору Синај и говорио им са неба. Дао си им правичне законе и истинит Закон и добре уредбе и заповести. ¹⁴ Обзнанио си им своју свету суботу и дао им заповести, уредбе и Закон преко свог слуге Мојсија. ¹⁵ Када су били гладни, дао си им хлеб са неба, а када су били жедни, извео си им воду из стене. Рекао си им да иду и запоседну земљу за коју си се заклео да ћеш им је дати.

¹⁶ »Али они, наши праоци, постали су бахати и тврдоглави и нису се држали твојих заповести. ¹⁷ Одбили су да слушају и заборавили су чуда која си учинио међу њима. Постали су тврдоглави, па су се побунили и изабрали себи вођу да се врате у ропство. Али ти си Бог који прашта, милостив и сажаљив, спор да се разгневи и препун љубави. Стога их ниси оставио ¹⁸ ни када су себи излили лик телета и рекли: ‚Ово су твоји богови, који су те извели из Египта,‘ ни када су поступали с великим презиром. ¹⁹ Али, због своје велике самилости ниси их оставио у пустињи. Стуб од облака није престајао да их води њиховим путем дању, ни стуб од огња да им осветљава пут којим ће да иду ноћу. ²⁰ Дао си им свога доброг Духа да их учи. Своју ману ниси ускраћивао њиховим устима и давао си им воде када су били жедни. ²¹ Четрдесет година си их одржавао у пустињи: ништа им није недостајало, одећа им се није цепала нити су им ноге отицале.

²² »Дао си им царства и народе и сваком си одредио његов део. Заузели су земљу Сихона, цара Хешбона, и земљу Ога, цара Башана. ²³ Намножио си им децу као звезде на небу и довео их у земљу за коју си њиховим очевима рекао да у њу уђу и запоседну је. ²⁴ И деца су ушла и запосела земљу, а ти си пред њима покорио становнике земље, Ханаанце, и предао их њима у руке заједно с њиховим царевима и с народима земље, да с њима раде шта год хоће. ²⁵ Освојили су утврђене градове и плодну земљу, узели куће пуне сваковрсних добара, већ ископане бунаре, винограде, маслињаке и многе воћке. Јели су досита и угојили се и уживали твоју велику доброту.

²⁶ »Али били су непослушни и бунили су се против тебе. Твој Закон су бацили за леђа и убијали твоје пророке, који су их опомињали да се врате теби, и поступали су с великим презиром. ²⁷ Зато си их предао у руке душманима, који су их тлачили. А када су били тлачени, вапили су к теби. Ти си их чуо са неба и у својој великој самилости давао си им спаситеље, који су их спасавали из руку душмана. ²⁸ Али, чим би били на миру, опет су чинили зло пред тобом, а ти си их остављао да падну у руке својих непријатеља, да ови владају над њима. А када би ти поново завапили, ти би их чуо са неба и, у својој самилости, много пута их избављао.

²⁹ »Опомињао си их да се врате твом Закону, али они су постали бахати и нису се држали твојих заповести. Кршили су твоје законе, од којих човек живи ако их извршава. Упорно су ти окретали леђа, постали тврдоглави и нису слушали. ³⁰ Много година си био стрпљив с њима, опомињао их својим Духом преко својих пророка, али нису обраћали пажњу. Стога си их предао у руке другим народима. ³¹ Али, због своје велике самилости, ниси их сасвим уништио нити си их оставио, јер ти си милостив и сажаљив Бог.

³² »Сада, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који се држиш свог Савеза љубави, нека у твојим очима не буде незнатна ова невоља која је снашла нас, наше цареве и поглаваре, наше свештенике и пророке, наше очеве и сав твој народ од времена асирских царева до данас. ³³ Био си праведан у свему што нас је задесило. Поступао си верно, а ми смо чинили зло. ³⁴ Наши цареви, поглавари, свештеници и очеви нису се држали твог Закона и нису марили за заповести и опомене које си им давао. ³⁵ Чак и док су били у свом царству, уживајући твоју велику доброту према њима у пространој и плодној земљи коју си им дао, нису ти служили ни окренули се од својих злих дела.

³⁶ »А, ево, ми смо данас робови, робови у земљи коју си дао нашим праоцима да уживају у њеним плодовима и другим добрима. ³⁷ Због наших греха, њена обилна жетва одлази царевима које си поставио над нама и који господаре нашим телима и стоком како им драго. У великој смо невољи.«

Народ се обавезује Богу

³⁸ »Због свега тога склапамо чврст писмени споразум, а наши поглавари, Левити и свештеници стављају на њега свој печат.«

Излечење хромога од рођења

3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне^[a], ² неки људи пронеше човека који је био хром од рођења^[b]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. ³ Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.

⁴ Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«

⁵ И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.

⁶ А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«

⁷ И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, ⁸ па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. ⁹ Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, ¹⁰ и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.

Петрова проповед у Соломоновом трему

¹¹ Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.

¹² Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? ¹³ Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. ¹⁴ Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. ¹⁵ Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. ¹⁶ Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.

¹⁷ »Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари. ¹⁸ Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати. ¹⁹ Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, ²⁰ да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса. ²¹ Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка. ²² Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже. ²³ А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘^(A)

²⁴ »И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане. ²⁵ Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘^{(B) 26} Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«