Old/New Testament

Цар одаје почаст Мордехају

6 Те ноћи цар није могао да спава, па нареди да му донесу књигу службених записа – летописе – и да му читају из ње. ² Тамо се нађе записано да је Мордехај разоткрио Бигтана и Тереша, двојицу царевих евнуха који су чували улаз, а намеравали су да убију цара Ксеркса.

³ Тада цар упита: »Какву је почаст и признање Мордехај добио за то?«

»Ништа није учињено за њега«, одговорише његови лични служитељи.

⁴ Цар рече: »Ко је то у дворишту?«

А то је Хаман био управо ушао у спољашње двориште палате да затражи од цара да Мордехај буде обешен на вешала која је за њега спремио.

⁵ Цареви служитељи рекоше: »Ено Хаман стоји у дворишту.«

»Нека уђе«, рече цар.

⁶ Када је Хаман ушао, цар га упита: »Шта треба учинити за човека коме цар хоће да ода почаст?«

Хаман помисли: »Коме ће цар да ода почаст ако не мени?«

⁷ Стога одговори цару: »За човека коме цар хоће да ода почаст ⁸ треба донети царско рухо које је сâм цар носио и довести коња ког је сâм цар јахао, онога са царским оглавом. ⁹ Нека се потом рухо и коњ повере једноме од племића, царевих поглавара, који ће обући човека коме сâм цар хоће да ода почаст и провести га на коњу градским тргом, вичући пред њим: ‚Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!‘«

¹⁰ Тада цар заповеди Хаману: »Одмах узми рухо и коња, па Јудејину Мордехају, који седи на царевој капији, учини као што си рекао. И немој да изоставиш ништа од онога што си рекао.«

¹¹ И Хаман узе рухо и коња, па обуче Мордехаја и проведе га на коњу градским тргом, вичући пред њим: »Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!«

¹² После тога се Мордехај врати на цареву капију, а Хаман похита кући, утучен и покривене главе, ¹³ па исприча својој жени Зереш и свим својим пријатељима о свему што га је задесило.

Његови саветници и његова жена Зереш рекоше му: »Пошто је Мордехај, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш моћи да му се супротставиш, него ћеш сигурно пасти пред њим.«

¹⁴ Док су они с њим разговарали, дођоше цареви евнуси и журно одведоше Хамана на гозбу коју је припремила Јестира.

Јестирина гозба

7 Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.

² Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

³ А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. ⁴ Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«

⁵ На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«

⁶ А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«

На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.

⁷ Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот. ⁸ И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира.

Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?«

Чим је цар то изустио, Хамана зграбише^[a].

⁹ Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката^[b] и стоје крај Хаманове куће.«

А цар рече: »Обесите га на њих!«

¹⁰ И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја.

Тада се царев гнев стиша.

Ксерксов указ у корист Јудеја

8 Тог истог дана цар Ксеркс даде царици Јестири имање Хамана, непријатеља Јудеја. А и Мордехај изађе пред цара, јер је Јестира рекла цару шта јој је он. ² Цар скину свој прстен-печатњак, који је одузео Хаману, и даде га Мордехају, а Јестира одреди Мордехаја да управља Хамановим имањем.

³ Потом је Јестира поново разговарала с царем. Бацила му се пред ноге и плачући га преклињала да осујети опаки наум Хамана Агаговца који је овај сковао против Јудеја. ⁴ Цар пружи своје златно жезло према Јестири, и она се диже и стаде пред њега.

⁵ »Ако је цару по вољи«, рече Јестира, »и ако сам нашла милост у његовим очима, и ако мисли да је добро да се тако уради, ако сам му по вољи, нека се написмено опозову писма која је Хаман син Хамедатин, Агаговац, смислио и написао да затре Јудеје у свим царевим покрајинама. ⁶ Јер, како бих могла да гледам зло које би задесило мој народ? Како бих могла да гледам затирање своје породице?«

⁷ Цар Ксеркс одговори царици Јестири и Мордехају Јудејину: »Ето, Хаманово имање дао сам Јестири, а њега су обесили на вешала јер је дигао руку на Јудеје. ⁸ А ви у царево име напишите за Јудеје што вам драго и то запечатите царевим прстеном. Јер, ниједан проглас написан у царево име и запечаћен његовим прстеном не може се опозвати.«

⁹ Тада – двадесет трећег дана трећег месеца, месеца сивана – позваше царске бележнике и они написаше све Мордехајеве заповести за Јудеје и за сатрапе, намеснике и поглаваре сто двадесет седам покрајина од Индије до Куша. Свакој покрајини било је написано њеним писмом и сваком народу на његовом језику, а тако и Јудејима њиховим писмом и на њиховом језику. ¹⁰ Мордехај написа писма у име цара Ксеркса, запечати их царевим прстеном и разасла по гласницима који су јахали брзе коње из цареве штале.

¹¹ Цар је дозволио Јудејима у сваком граду да се окупљају и бране свој живот, да затру, убију и униште сваку оружану силу народа или покрајине која нападне њих, њихову нејач и жене, и да заплене добра својих непријатеља, ¹² и то све истог дана у свим покрајинама цара Ксеркса – тринаестог дана дванаестог месеца, месеца адара. ¹³ Требало је да препис овог указа постане закон у свакој покрајини и да се обзнани свим народима како би Јудеји тога дана били спремни да се освете својим непријатељима. ¹⁴ По царевој заповести, гласници похиташе, јашући царске коње. А указ је издат и у тврђави града Сузе.

¹⁵ Мордехај изађе од цара, а на њему је било бело и плаво царско рухо, велика златна круна и пурпурни огртач од танког лана. Град Суза испуни се клицањем и весељем. ¹⁶ За Јудеје је то било време среће и радости, весеља и части. ¹⁷ У свакој покрајини и у сваком граду, у сваком месту у које је дошао царев указ, настајала је радост и весеље међу Јудејима, уз гошћење и славље. И многи људи из других народа постадоше Јудеји, јер их је обузео страх од Јудеја.

Избор Седморице

6 Тих дана, како је број ученика све више растао, грчки Јевреји почеше да гунђају против јудејских Јевреја, јер су њихове удовице биле запостављане при свакодневном дељењу хране.

² Тада Дванаесторица позваше к себи све ученике, па рекоше: »Не би било право да ми занемаримо Божију реч да бисмо служили око трпеза. ³ Стога, браћо, пронађите међу собом седморицу људи за које се зна да су пуни Духа и мудрости. Њима ћемо поверити ову дужност, ⁴ а ми ћемо се посветити молитви и служењу Речи.«

⁵ Овај предлог се свиде свима окупљенима, па изабраше Стефана, човека пуног вере и Светог Духа, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије. ⁶ Онда их поставише пред апостоле, који се помолише и положише руке на њих.

⁷ Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.

Стефан ухваћен

⁸ А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом. ⁹ Али, дигоше се неки из такозване Синагоге слободњака – Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије – па почеше да се препиру са Стефаном. ¹⁰ А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио, ¹¹ наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«

¹² Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион. ¹³ А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона. ¹⁴ Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«

¹⁵ А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.