Old/New Testament

Езра сазнаје за мешовите бракове

9 Када је све то обављено, дођоше к мени поглавари и рекоше: »Израелски народ, свештеници и Левити нису се држали одвојено од суседних народа и гнусоба које чине Ханаанци, Хетити, Перижани, Јевусејци, Амонци, Моавци, Египћани и Аморејци. ² Јер, за себе и за своје синове узимали су њихове кћери за жене и помешали свети род са околним народима. А поглавари и службеници били су предводници у овом неверству.«

³ Када сам то чуо, раздро сам своју кошуљу и огртач, чупао косу и браду, па сео згрожен. ⁴ Тада се, због овог неверства изгнаника, око мене окупише сви који се боје речи Бога Израеловог. А ја сам, згрожен, седео све до вечерње жртве.

⁵ Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу, ⁶ говорећи:

»Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба. ⁷ Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас.

⁸ »А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству. ⁹ Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште^[a] у Јуди и Јерусалиму.

¹⁰ »Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести, ¹¹ које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај. ¹² Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘

¹³ »Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак. ¹⁴ Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог? ¹⁵ ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«

Народ признаје грех

10 Док се Езра молио и признавао грехе, плачући и ничице се бацајући пред Божијим Домом, силно мноштво Израелаца – мушкараца, жена и деце – окупило се око њега. И народ је горко плакао.

² Тада Шеханја син Јехиелов, један од Еламових потомака, рече Езри: »Били смо неверни нашем Богу женећи се туђинкама из народâ око нас. Али, ипак још има наде за Израел. ³ Стога, хајде да сада склопимо савез пред нашим Богом и обавежемо се да отерамо све те жене и њихову децу, по твом савету, господару, и савету оних који се боје заповести нашега Бога. Нека се то уради по Закону. ⁴ Устани, јер то је твој посао, а ми ћемо бити с тобом. Буди храбар и уради то.«

⁵ И Езра устаде, па затражи да се главни свештеници, Левити и сви Израелци закуну да ће урадити како је речено. И они се заклеше.

⁶ Онда Езра оде од Божијег Дома и уђе у собу Јоанана сина Елјашивовог. А док је био тамо, није јео хлеба ни пио воде, јер је и даље туговао због неверства изгнаника. ⁷ Потом је у Јуди и у Јерусалиму издат проглас да се сви изгнаници окупе у Јерусалиму, ⁸ а ко не дође за три дана, биће му, у складу с одлуком поглаварâ и старешинâ, заплењена сва имовина и биће искључен из заједнице изгнаника. ⁹ Тако су се за три дана сви људи Јуде и Венијамина окупили у Јерусалиму. А двадесетог дана деветог месеца, сав народ је седео на тргу пред Божијим Домом, дрхтећи због повода овом окупљању и због јаке кише.

¹⁰ Тада устаде свештеник Езра и рече им: »Били сте неверни. Женили сте се туђинкама и тако увећали Израелову кривицу. ¹¹ Зато то сада признајте ГОСПОДУ, Богу ваших праотаца, и извршите његову вољу. Одвојте се од народâ земље и од ваших жена-туђинки.«

¹² Цела заједница одврати снажним гласом: »Тако је! Морамо да урадимо као што кажеш. ¹³ Али, овде има много народа и кишно је доба, па не можемо да стојимо напољу. Осим тога, то не може да се изврши за дан-два, јер много нас је који смо у томе тешко згрешили. ¹⁴ Нека наши поглавари заступају целу заједницу, па нека онда свако из наших градова ко се оженио туђинком дође у заказано време, а с њим старешине и судије из сваког града, док се љути гнев нашега Бога због овога не одврати од нас.«

¹⁵ Томе се успротивише само Јонатан син Асахелов и Јахзеја син Тиквин, које подржаше Мешулам и Левит Шабетај.

¹⁶ Изгнаници учинише како је речено. Свештеник Езра одабра људе који су били главе породица, по једног из сваког дома, а сви су били одређени по имену. Они седоше да испитују случајеве првог дана десетог месеца, ¹⁷ а до првог дана првог месеца завршише са свима који су се оженили туђинкама.

Списак оних који су се оженили туђинкама

¹⁸ Међу потомцима свештеникâ, ови су се оженили туђинкама:

²³ Међу Левитима:

²⁵ Међу осталим Израелцима:

⁴⁴ Сви ови су се били оженили туђинкама и неке од њих су родиле децу^[b].

Обећање Светога Духа

1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио ² све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. ³ Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.

⁴ И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. ⁵ Јер, Јован је крстио водом^[a], а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«

Вазнесење

⁶ Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«

⁷ А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. ⁸ Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«

⁹ И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. ¹⁰ Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.

¹¹ »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«

Избор Јудиног наследника

¹² Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода^[b]. ¹³ Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. ¹⁴ Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.

¹⁵ Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: ¹⁶ »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. ¹⁷ А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«

¹⁸ (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. ¹⁹ То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.)

²⁰ »Јер, записано је у Књизи псалама:

и:

²¹ »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао ²² – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«

²³ Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, ²⁴ па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао ²⁵ да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.«

²⁶ Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.