Old/New Testament

Увод

1 У земљи Уц живео је човек по имену Јов. Био је то човек беспрекоран и честит, бојао се Бога и клонио зла. ² Имао је седам синова и три кћери ³ и поседовао седам хиљада грла ситне стоке, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Био је најбогатији човек међу свим људима на Истоку.

⁴ Његови синови су имали обичај да наизменично приређују гозбе, сваки у својој кући, а позивали су и своје три сестре да једу и пију с њима. ⁵ Када би се изређали с гозбама, Јов би извршио обред очишћења за њих. Устајао би рано ујутро и приносио жртве паљенице за сваког од њих, мислећи: »Можда су моји синови згрешили и проклели Бога у свом срцу.« И увек је тако чинио.

Сатана искушава Јова

⁶ Једног дана синови Божији дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

⁷ »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

⁸ »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла.«

⁹ »Зар се Јов боји Бога без разлога?« одврати Сатана ГОСПОДУ. ¹⁰ »Зар ниси подигао ограду око њега и његових укућана и свега што је његово? Благословио си његова дела, па му се посед шири земљом. ¹¹ Али, испружи руку и удари све што је његово, и он ће те проклети у лице.«

¹² »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »све што он има, у твојим је рукама, али на њега самог не дижи руку.«

И Сатана оде од ГОСПОДА.

¹³ Једног дана, док су Јовови синови и кћери јели и пили вино у кући најстаријег брата, један гласник дође Јову и рече:

¹⁴ »Волови су орали, а магарице пасле поред њих, ¹⁵ кад Сабејци нападоше и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁶ Док је овај још говорио, стиже други и рече: »Са неба паде Божији огањ и спали ситну стоку и слуге. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁷ Док је овај још говорио, стиже трећи и рече: »Три чете Халдејаца навалише на камиле и отеше их, а слуге побише мачем. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

¹⁸ Док је овај још говорио, стиже четврти и рече: »Твоји синови и кћери су се гостили и пили вино у кући најстаријег брата, ¹⁹ кад се из пустиње диже силан ветар и удари на четири угла куће, и она се сруши на њих, па изгинуше. Једино сам ја побегао да ти то јавим!«

²⁰ Тада Јов устаде, раздре своју одећу и обрија главу, па паде ничице на земљу, поклони се Богу ²¹ и рече:

²² И, упркос свему, Јов не згреши и не оптужи Бога за зло.

Сатана искушава Јова други пут

2 Једног дана синови Божији опет дођоше да се покажу пред ГОСПОДОМ, а с њима дође и Сатана.

² »Одакле долазиш?« упита ГОСПОД Сатану.

А Сатана му одговори: »Са лутања земљом. Обишао сам је уздуж и попреко.«

³ »Да ли си запазио мог слугу Јова, да му нико на земљи није раван?« упита га ГОСПОД. »То је човек беспрекоран и честит, који се боји Бога и клони зла. И он се и даље држи своје честитости, иако си ме ти наговорио да га без разлога упропастим.«

⁴ А Сатана одврати: »Кожа за кожу! Човек ће за свој живот дати све што има. ⁵ Али, испружи руку и такни му кости и месо, и он ће те проклети у лице.«

⁶ »Добро«, рече ГОСПОД Сатани, »он је у твојим рукама. Само му поштеди живот.«

⁷ И Сатана оде од ГОСПОДА, па удари Јова болним чиревима од табанâ до темена.

⁸ Јов узе парче црепа, па се њиме чешао док је седео у пепелу.

⁹ »Зар ћеш и даље да се држиш своје честитости?« упита га његова жена. »Прокуни Бога и умри.«

¹⁰ А он одврати: »Говориш као безумница. Зар да од Бога прихватамо добро, али не и зло?«

И, упркос свему, Јов не згреши својим устима.

¹¹ Када су Јовова три пријатеља – Елифаз Теманац, Билдад Шуаховац и Цофар Наамац – чули за невоље које су га снашле, сваки од њих крену од куће, па се састадоше и договорише да оду да му изјаве саучешће и да га утеше. ¹² А када су га издалека угледали, једва га препознаше. Тада бризнуше у гласан плач, па раздреше своју одећу и посуше главу прашином бацајући је ка небу. ¹³ Потом су с њим седам дана и седам ноћи седели на земљи. И нико му не рече ни речи, јер су видели колики је његов бол.

²² Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

²³ »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. ²⁴ И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

²⁶ »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

²⁷ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘^{(A) 29} Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

³⁰ »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. ³¹ Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ³² ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘^(B) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

³³ »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. ³⁴ Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘^(C)

³⁵ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘^(D) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. ³⁶ И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

³⁷ »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘^{(E) 38} То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. ³⁹ Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ⁴⁰ ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘^{(F) 41} И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. ⁴² Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама^[a], као што је записано у Књизи пророкâ: