Old/New Testament
Списак свештеникâ и Левитâ
12 Ово су свештеници и Левити који су се вратили са Зоровавелом сином Салатииловим и са Исусом:
Сераја, Јеремија, Езра,
2 Амарја, Малух, Хатуш,
3 Шеханја, Рехум, Меремот,
4 Идо, Гинетон, Авија,
5 Мијамин, Моадја, Билга,
6 Шемаја, Јојарив, Једааја,
7 Салу, Амок, Хилкија и Једааја.
То су биле вође свештеника и њихова сабраћа у Исусово време.
8 Левити су били: Исус, Бинуј, Кадмиел, Шеревја, Јуда и Матанја, који је са својом сабраћом био задужен за песме захвалнице. 9 Њихова сабраћа Бакбукја и Уни стајали су преко пута њих за време службе.
10 Исусу се родио Јојаким, Јојакиму се родио Елјашив, Елјашиву се родио Јојада, 11 Јојади се родио Јонатан, а Јонатану се родио Јадуа.
12 У Јојакимово време главе свештеничких породица били су:
Серајине породице: Мераја;
Јеремијине: Ананија;
13 Езрине: Мешулам;
Амарјине: Јоанан;
14 Малухове: Јонатан;
Шеханјине: Јосиф;
15 Харимове: Адна;
Мерајотове: Хелкај;
16 Идове: Захарија;
Гинетонове: Мешулам;
17 Авијине: Зихри;
Минјаминове и Моадјине: Пилтај;
18 Билгине: Шамуа;
Шемајине: Јонатан;
19 Јојаривове: Матенај;
Једајине: Узи;
20 Салајеве: Калај;
Амокове: Евер;
21 Хилкијине: Хашавја;
Једајине: Натанаил.
22 Главе левитских породица и свештеници у време Елјашива, Јојаде, Јоанана и Јадуе, пописани су у време владавине Дарија Персијанца. 23 Главе породица Левијевих потомака до времена Јоанана сина Елјашивовог записане су у Књизи летописа.
24 Вође Левитâ били су Хашавја, Шеревја, Исус син Кадмиелов и њихова сабраћа која су стајала преко пута њих да наизменично хвале Бога и захваљују му, као што је прописао Давид, Божији човек.
25 Матанја, Бакбукја, Авдија, Мешулам, Талмон и Акув били су чувари капија који су чували спремишта код капија. 26 Они су служили у време Јојакима сина Исуса сина Јоцадаковог и у време намесника Немије и свештеника и учитеља Езре.
Посвећење јерусалимског зида
27 Када је било посвећење јерусалимског зида, потражили су Левите у свим местима где су живели и довели их у Јерусалим да радосно, уз песме захвалнице и свирку чинела, харфи и лира, прославе посвећење. 28 Окупили су и певаче из области око Јерусалима – из нетофљанских села, 29 из Бет-Гилгала и са подручја Геве и Азмавета, јер су певачи саградили за себе села око Јерусалима.
30 Када су се свештеници и Левити очистили, очистише и народ, капије и зид. 31 Тада наредих да јудејски поглавари изађу на зид, а саставих и два велика хора да певају захвалнице. Један је ишао зидом десно, према Сметлишној капији, 32 а за њима Хошаја и половина јудејских поглавара, 33 са Азарјом, Езром, Мешуламом, 34 Јудом, Венијамином, Шемајом и Јеремијом, 35 неки од свештеника са трубама, па Захарија син Јонатана сина Шемаје сина Матанје сина Михеја сина Закура сина Асафовог 36 и његова сабраћа – Шемаја, Азарел, Милалај, Гилалај, Маај, Натанаил, Јуда и Ханани – са музичким инструментима Давида, Божијег човека. Поворку је предводио учитељ Езра. 37 Код Изворске капије попеше се степеницама на успону према зиду до Давидовог града и прођоше изнад Давидове куће до Водене капије на истоку.
38 Други хор је ишао лево, а ја и половина народа за њима зидом поред Пећке куле до Широког зида, 39 изнад Ефремове капије, Старе капије, Рибље капије, Хананелове куле и Стотина-куле, све до Овчије капије, док не стадосмо код Стражарске капије.
40 Тада оба хора заузеше своја места у Божијем Дому, а тако и ја и половина службеника, 41 свештеници Елјаким, Маасеја, Минјамин, Михеј, Елјоенај, Захарија и Ананија са трубама, 42 и Маасеја, Шемаја, Елеазар, Узи, Јоанан, Малкија, Елам и Езер. Хорови су певали под Језрахјином управом.
43 Тога дана принеше велике жртве, радујући се јер им је Бог дао велику радост. Радовале су се и жене и деца, а звук радости у Јерусалиму чуо се далеко.
44 У то време су одређени и људи који ће се старати о спремиштима за прилоге, првине воћа и десетак, и да са њива око градова доносе у спремишта следовања која Закон тражи да буду за свештенике и Левите, јер је Јуда била задовољна свештеницима и Левитима који су служили. 45 Обављали су службу свога Бога и службу очишћења, а тако и певачи и чувари капија, у складу са заповестима Давида и његовог сина Соломона. 46 Јер, још давно, у време Давида и Асафа, постојали су управници задужени за певаче, хвалоспеве и песме захвалнице Богу. 47 Зато је у време Зоровавела и Немије сав Израел сваког дана давао следовања за певаче и чуваре капија. А одвајали су део и за друге Левите, а Левити за Ааронове потомке.
Искључење странаца из заједнице
13 Тога дана су гласно пред народом читали Књигу Мојсијеву. Нађоше да је у њој записано да ниједан Амонац ни Моавац не смеју никада да уђу у Божију заједницу 2 пошто нису Израелцима изашли у сусрет са хлебом и водом, него су против њих унајмили Валаама да их прокуне. Али наш Бог је проклетство преокренуо у благослов. 3 Када су чули овај закон, искључише из Израела све странце.
Немијине реформе
4 Пре тога је свештеник Елјашив био одређен да води бригу о спремиштима Дома нашега Бога. Пошто је био веома близак са Товијом, 5 дао му је једну велику собу у којој су се раније држале житне жртве, тамјан, храмски предмети, десетак од жита, младог вина и уља одређен за Левите, певаче и чуваре капија, и прилози за свештенике.
6 А док се све то догађало, ја нисам био у Јерусалиму јер сам се тридесет друге године владавине Артаксеркса, цара Вавилона, вратио цару. После неког времена затражио сам од њега допуштење 7 и вратио се у Јерусалим, где дознах за зло које је Елјашив учинио давши Товији собу у двориштима Божијег Дома. 8 То ме је веома наљутило, па избацих све Товијине ствари из собе. 9 Онда наредих да се собе очисте, па вратих у њих опрему Божијег Дома, као и житне жртве и тамјан.
10 А дознах и то да Левитима нису давали њихова следовања, те да су се сви Левити и певачи задужени за службу вратили на своје њиве.
11 Стога укорих службенике и упитах их: »Зашто је Божији Дом занемарен?«
Онда окупих Левите и певаче и поставих их на њихова места.
12 Тада је сва Јуда у спремишта доносила десетак од жита, младог вина и уља. 13 Свештеника Шелемју, учитеља Садока и Левита Педају одредих да воде бригу о спремиштима, а за помоћника им доделих Ханана сина Закура сина Матанјиног, јер су њих сматрали поузданима. Њихова дужност је била да својој сабраћи деле залихе.
14 Сети ме се због тога, Боже мој, и немој да избришеш дела љубави која сам учинио за Дом свога Бога и за службу у њему.
15 У то време сам видео у Јуди људе како у суботу газе грожђе у муљачи, носе снопове жита и стављају их на магарце, а тако и вино, грожђе, смокве и товар сваке врсте. И све су то носили у Јерусалим у суботу. Зато их опоменух да не продају храну на тај дан.
16 А Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су тамо рибу и робу сваке врсте и у суботу их продавали Јудејима.
17 Зато прекорих јудејске племиће и рекох им: »Какво то зло чините? Скврнавите суботу! 18 Зар то исто нису чинили и ваши праоци, па је наш Бог довео сву ову несрећу на нас и на овај град? А ви навлачите још већу срџбу на Израел скврнавећи суботу.«
19 А када је, уочи суботе, мрак почео да се спушта на капије Јерусалима, наредих да им се крила затворе и да се не отварају до иза суботе. На капије поставих неке од својих људи да се никакав товар не би уносио у суботу.
20 Једном или двапут трговци и продавци робе сваке врсте провели су ноћ ван Јерусалима, 21 али их ја опоменух и рекох: »Зашто ноћите пред зидом? Ако то још једном урадите, употребићу силу[a]!«
И од тог времена више нису долазили у суботу.
22 Онда заповедих Левитима да се очисте и да иду да стражаре на капијама како би се субота очувала светом. Сети ме се и због овога, Боже мој, и смилуј ми се у својој великој љубави.
23 А у то време сам видео и Јудеје који су се били оженили женама из Ашдода, Амона и Моава. 24 Пола њихове деце говорило је ашдодски или језик овог или оног народа, а није знало да говори јудејски. 25 Ја сам их прекоревао и проклињао, неке и тукао и чупао им косу, терао их да се закуну у Божије име и говорио: »Не дајте своје кћери њиховим синовима за жене нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима или себи. 26 Зар није баш тако згрешио Соломон, цар Израела? Међу многим народима није било цара као што је он. Његов Бог га је волео и учинио га царем над целим Израелом. Али туђинке су чак и њега навеле на грех. 27 Зар треба да слушамо како и ви чините ово ужасно зло и како сте неверни нашем Богу јер се жените туђинкама?«
28 Један од синова Јојаде, сина првосвештеника Елјашива, био је зет Санвалата Хоронца, па сам га отерао од себе. 29 Сети их се, Боже мој, јер су укаљали свештеничку службу и савез свештенства и Левитâ.
30 Тако сам свештенике и Левите очистио од свега туђег и одредио им дужности, сваком према његовом послу. 31 А побринуо сам се и да се прилози у дрвима и првине доносе у одређено време.
Сети ме се по добру, Боже мој.
23 Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине. 24 Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима, 25 рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца:
‚Зашто се незнабошци буне,
а народи узалуд завере кују?
26 ‚Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против Господа
и против Помазаника његовог.‘(A)
27 Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с незнабошцима и с народом[a] Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао, 28 да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди. 29 Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу. 30 Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31 Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
Живот верника
32 Сви који су поверовали били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко. 33 Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима. 34 Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје, 35 па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало. 36 И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава – што значи »син утехе« – 37 продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International