Old/New Testament

Асирци прете Јерусалиму

(2. Цар 18,13-37; 19,14-19, 35-37; Ис 36,1-22; 37,8-38)

32 После свега што је Езекија тако верно урадио, Санхериб, цар Асирије, дође и нападе Јуду. Он опседе утврђене градове с намером да их освоји за себе. ² Када је Езекија видео да је Санхериб дошао и да намерава да ратује против Јерусалима, ³ посаветова се са својим заповедницима и ратницима о томе да затвори воду у изворима ван града, и они му у томе помогоше. ⁴ Окупи се велико мноштво народа, па затворише све изворе и поток који је текао земљом, говорећи: »Зашто да цареви Асирије дођу и нађу много воде?«

⁵ Потом Езекија приону на поправљање порушених делова зида и дизање кула на њему. Са спољне стране изгради још један зид и ојача Мило у Давидовом граду. Он изради и много оружја и штитова. ⁶ Постави војне заповеднике над народом, па их окупи пред собом на тргу код градске капије и охрабри их говорећи: ⁷ »Будите јаки и храбри. Не бојте се и не обесхрабрујте због асирског цара и силне војске која је с њим, јер уз нас је већа сила него уз њега. ⁸ Уз њега је само рука од меса, а уз нас је ГОСПОД, наш Бог, који ће нам помоћи и борити се у нашим биткама.«

И народ се испуни уздањем због онога што је рекао Езекија, цар Јуде.

⁹ Касније, када је асирски цар Санхериб са свом својом војском опседао Лахиш, он посла своје службенике у Јерусалим са овом поруком јудејском цару Езекији и свем јудејском народу који се тамо налазио: ¹⁰ »Овако каже Санхериб, цар Асирије: ‚На шта се ослањаш кад остајеш у Јерусалиму, под опсадом? ¹¹ Када Езекија каже: »ГОСПОД, наш Бог, избавиће нас из руку асирског цара«, он вас заварава да би вас пустио да умрете од глади и жеђи. ¹² Зар није баш Езекија уклонио Божије узвишице и жртвенике, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред једним жртвеником и само на њему палите кâд.« ¹³ Зар не знате шта смо ја и моји преци учинили с народима других земаља? Зар су богови тих народа икада избавили своју земљу из мојих руку? ¹⁴ Који је од свих богова народâ које су моји преци потпуно уништили могао да избави свој народ из мојих руку? Како ће онда ваш бог моћи да избави вас из мојих руку? ¹⁵ Не дајте, дакле, да вас Езекија завара и заведе. Не верујте му, јер ниједан бог ниједног народа ни царства није избавио свој народ из мојих руку или руку мојих предака. Утолико мање ће ваш бог моћи да избави вас из мојих руку.‘«

¹⁶ Санхерибови службеници још много тога рекоше против ГОСПОДА, Бога, и његовог слуге Езекије.

¹⁷ Асирски цар написа и писма у којима је вређао ГОСПОДА, Бога Израеловог, и говорио против њега: »Као што богови народâ других земаља нису избавили своје народе из мојих руку, тако ни Езекијин бог неће избавити свој.«

¹⁸ А асирски службеници почеше и на хебрејском језику да добацују житељима Јерусалима који су били на зидинама, да их уплаше и застраше како би освојили град, ¹⁹ говорећи о Богу Јерусалимовом исто што су говорили и о боговима других народа у свету, творевинама људских руку.

²⁰ Због тога цар Езекија и пророк Исаија син Амоцов у молитви завапише до неба, ²¹ и ГОСПОД посла анђела, који уништи све врсне ратнике, вође и заповеднике у табору асирског цара, па се он повуче у своју земљу, осрамоћен. А када је ушао у храм свога бога, неки од његових синова погубише га мачем.

²² Тако је ГОСПОД спасао Езекију и житеље Јерусалима из руку асирског цара Санхериба и из руку свих других непријатеља. Он се старао о њима на свакој страни. ²³ Многи донеше у Јерусалим жртве ГОСПОДУ и вредне поклоне Езекији, цару Јуде, кога су од тада сви народи почели веома да цене.

Езекијина болест и охолост

(2. Цар 20,1-3, 12-19; Ис 38,1-3; 39,1-8)

²⁴ У то време Езекија се на смрт разболе, па се помоли ГОСПОДУ, који га услиши и даде му знак. ²⁵ Али Езекија се узохоли и не узврати на доброту која му је показана, па је срџба ГОСПОДЊА била на њему и на Јуди и Јерусалиму. ²⁶ Тада се Езекија покаја због своје охолости, а тако и Јерусалимљани, па срџба ГОСПОДЊА не сиђе на њих за време Езекијине владавине.

Езекијино богатство и слава

(2. Цар 20,12-19; Ис 39,1-8)

²⁷ Езекија је стекао силно богатство и славу. Саградио је ризнице за своје сребро, злато и драго камење, зачине, штитове и сваковрсне драгоцености. ²⁸ Саградио је и спремишта, да ускладишти пожњевено жито, младо вино и уље, и штале за све врсте животиња и торове за стада ситне стоке. ²⁹ Градио је села и стекао много ситне и крупне стоке, јер му је Бог дао силно богатство. ³⁰ Езекија је био тај који је запречио горњи рукавац Гихона и спровео воду до западне стране Давидовог града. Био је успешан у свему што је предузимао.

³¹ Али, када су вавилонски владари послали изасланике да га питају о знаку који се показао у његовој земљи, Бог га остави, да га провери и сазна све што му је у срцу.

Крај Езекијине владавине

(2. Цар 20,20-21)

³² Остала Езекијина дела и његова љубав према Богу записани су у Виђењу пророка Исаије сина Амоцовог у Књизи царева Јуде и Израела.

³³ Езекија умре, па га сахранише на брду где су гробнице Давидових потомака. Када је умро, сва Јуда и житељи Јерусалима одаше му почаст. На месту цара наследи га његов син Манасија.

Манасија, цар Јуде

(2. Цар 21,1-18)

33 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. ³ Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалима и направио Ашерине мотке. Клањао се свим звездама и служио им. ⁴ Подигао је жртвенике и у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »Моје Име ће остати у Јерусалиму довека.« ⁵ У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. ⁶ Приносио је своје синове као жртве паљенице у долини Бен Хином, бавио се враџбинама, гатањем и врачањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.

⁷ Узео је резбарени лик који је начинио и ставио га у Божији Дом, за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. ⁸ Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио – сав Закон и уредбе и законе које сам им дао преко Мојсија.«

⁹ Али Манасија одведе Јуду и житеље Јерусалима на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима. ¹⁰ ГОСПОД је говорио Манасији и његовом народу, али они га нису слушали.

¹¹ Зато ГОСПОД на њих доведе заповеднике војске асирског цара, који заробише Манасију, ставише му куку у нос, везаше га бронзаним оковима и одведоше у Вавилон. ¹² У својој невољи, он замоли ГОСПОДА, свога Бога, за милост и дубоко се понизи пред Богом својих праотаца. ¹³ А када му се помолио, ГОСПОДА дирну његово преклињање, па му услиши молитву и врати га у Јерусалим, у његово царство. Тада Манасија спозна да је ГОСПОД Бог.

¹⁴ После тога Манасија обнови спољни зид Давидовог града, западно од извора Гихона у долини, све до улаза Рибље капије и око брда Офела, а уједно му повећа и висину. Он постави и војне заповеднике у свим утврђеним градовима Јуде. ¹⁵ Манасија одбаци туђе богове и уклони онај лик из Дома ГОСПОДЊЕГ, као и све жртвенике које је био саградио на Храмском брду и у Јерусалиму и баци их ван града. ¹⁶ Потом обнови ГОСПОДЊИ жртвеник и на њему принесе жртве за заједништво и жртве захвалнице и рече Јудејима да служе ГОСПОДУ, Богу Израеловом. ¹⁷ А народ је наставио да приноси жртве на узвишицама, али само ГОСПОДУ, своме Богу.

¹⁸ Остала Манасијина дела, укључујући и молитву Богу и речи које су му видеоци говорили у име ГОСПОДА, Бога Израеловог, записана су у Летописима царева Израела. ¹⁹ Његова молитва и како је Бога дирнуло његово преклињање, као и сви његови греси, невера и места на којима је саградио узвишице и поставио Ашерине мотке и идоле пре него што се понизио – све је то забележено у записима виделаца. ²⁰ Манасија умре, па га сахранише у његовој палати. На месту цара наследи га његов син Амон.

Амон, цар Јуде

(2. Цар 21,19-26)

²¹ Амон је имао двадесет две године када је постао цар, а у Јерусалиму је владао две године. ²² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и његов отац Манасија. Служио је свим идолима које је направио његов отац Манасија и приносио им жртве. ²³ Али, за разлику од свога оца Манасије, није се понизио пред ГОСПОДОМ, него је још увећао своју кривицу. ²⁴ Амонови службеници сковаше заверу против њега и убише га у његовој палати. ²⁵ Потом народ земље поби све који су сковали заверу против цара Амона и на место цара постави његовог сина Јосију.

Првосвештеник испитује Исуса

(Мт 26,59-66; Мк 14,55-64; Лк 22,66-71)

¹⁹ У међувремену је првосвештеник испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.

²⁰ »Ја сам свету говорио отворено«, одговори му Исус. »Увек сам учио народ у синагоги и у Храму, где се сви Јудеји окупљају, и ништа нисам говорио у тајности. ²¹ Зашто питаш мене? Питај оне који су чули шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.«

²² Када је то рекао, ошамари га један слуга који је тамо стајао и рече: »Зар тако одговараш првосвештенику!«

²³ »Ако сам зло говорио«, одговори му Исус, »докажи шта је зло. А ако сам добро, зашто ме удараш?«

²⁴ Тада га Ана, везаног, посла првосвештенику Кајафи.

Петрово друго и треће одрицање

(Мт 26,71-75; Мк 14,69-72; Лк 22,58-62)

²⁵ Док је Симон Петар стајао и грејао се, упиташе га: »Да ниси и ти један од његових ученика?«

А он порече рекавши: »Нисам.«

²⁶ Један од првосвештеникових слугу – рођак онога коме је Петар одсекао ухо – рече: »Зар те нисам видео с њим у врту?«

²⁷ А Петар опет порече, и одмах се огласи петао.

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Мк 15,1-5; Лк 23,1-5)

²⁸ Исуса одведоше из Кајафине куће у преторијум. Било је рано јутро, па не хтедоше да уђу у преторијум, да не постану нечисти, него да могу да једу пасхалну вечеру.

²⁹ Стога Пилат изађе пред њих и рече: »Какву оптужбу износите против овога човека?«

³⁰ »Да тај човек није злочинац«, одговорише му они, »не бисмо ти га предавали.«

³¹ Тада им Пилат рече: »Узмите га ви, па му судите по свом закону.«

»Ми не смемо никог да убијемо«, одговорише му Јудеји ³² – да се испуни оно што је Исус рекао о смрти каквом је требало да умре.

³³ Пилат онда опет уђе у преторијум, позва Исуса, па га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

³⁴ »Говориш ли то сам од себе«, рече Исус, »или су ти други говорили о мени?«

³⁵ »Зар сам ја Јудејин?« рече Пилат. »Твој народ и првосвештеници предали су те мени. Шта си учинио?«

³⁶ »Моје царство није од овога света«, одговори Исус. »Када би моје царство било од овога света, моји би се поданици борили да не будем предат Јудејима. Али моје царство није одавде.«

³⁷ Тада му Пилат рече: »Дакле, ипак си цар!«

А Исус одговори: »Тако је као што кажеш: цар сам. Ја сам се за ово родио и за ово дошао на свет: да сведочим за истину. Ко год је од истине, слуша мој глас.«

³⁸ »Шта је истина?« рече му Пилат.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-31; Мк 15,6-20; Лк 23,13-25)

Када је то рекао, Пилат опет изађе пред Јудеје, па им рече: »Не налазим му никакву кривицу. ³⁹ А ваш је обичај да вам за Пасху једнога ослободим. Хоћете ли, дакле, да вам ослободим цара Јудеја?«

⁴⁰ А они повикаше: »Не њега, него Вараву!«

А Варава је био разбојник.