Old/New Testament

10 А запечатили су га: намесник Немија син Хахалјин, Цидкија, ² Сераја, Азарја, Јеремија, ³ Пашхур, Амарја, Малкија, ⁴ Хатуш, Шеванја, Малух, ⁵ Харим, Меремот, Авдија, ⁶ Данило, Гинетон, Барух, ⁷ Мешулам, Авија, Мијамин, ⁸ Маазја, Билгај и Шемаја. То су били свештеници.

⁹ Левити: Исус син Азанјин, Бинуј од Хенададових синова, Кадмиел ¹⁰ и њихова сабраћа: Шеванја, Ходија, Келита, Пелаја, Ханан, ¹¹ Михеј, Рехов, Хашавја, ¹² Закур, Шеревја, Шеванја, ¹³ Ходија, Бани и Бенину.

¹⁴ Поглавари народа: Парош, Пахат-Моав, Елам, Зату, Бани, ¹⁵ Буни, Азгад, Бевај, ¹⁶ Адонија, Бигвај, Адин, ¹⁷ Атер, Езекија, Азур, ¹⁸ Ходија, Хашум, Бецај, ¹⁹ Хариф, Анатот, Невај, ²⁰ Магпиаш, Мешулам, Хезир, ²¹ Мешезавел, Садок, Јадуа, ²² Пелатја, Ханан, Анаја, ²³ Осија, Ананија, Хашув, ²⁴ Халохеш, Пилха, Шовек, ²⁵ Рехум, Хашавна, Маасеја, ²⁶ Ахија, Ханан, Анан, ²⁷ Малух, Харим и Баана.

²⁸ »Остали народ – свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и сви они који су се одвојили од туђих народа ради Божијег закона, са својим женама, синовима и кћерима који су у стању да разумеју – ²⁹ придружује се својој сабраћи племићима и везује се проклетством и заклетвом да ће живети по Божијем закону који му је дат преко Мојсија, слуге Божијег, и да ће се држати свих заповести, законâ и уредби ГОСПОДА, нашега Господа, и извршавати их.

³⁰ »Обећавамо да нећемо давати наше кћери за жене другим народима ни узимати њихове кћери за жене својим синовима.

³¹ »Ако други народи буду доносили робу или жито да их продају у суботу, нећемо од њих куповати у суботу ни у други свети дан. Сваке седме године нећемо обрађивати земљу и отписаћемо све дугове.

³² »Обавезујемо се да ћемо давати трећину шекела^[a] сребра годишње за службу у Дому нашега Бога: ³³ за постављени хлеб, за редовне житне жртве и жртве паљенице, за жртве које се приносе суботом, у време младог месеца и о празницима, за свете жртве, за жртве за очишћење да се изврши обред помирења за Израел, и за све дужности везане за Дом нашега Бога.

³⁴ »Ми свештеници, Левити и народ бацали смо коцку да одредимо када свака од наших породица треба у Дом нашега Бога, у одређено време сваке године, да донесе прилог у дрвима за ватру на жртвенику ГОСПОДА, нашега Бога, као што је записано у Закону.

³⁵ »Обавезујемо се и да ћемо сваке године у Дом ГОСПОДЊИ доносити првине наших усева и сваке воћке.

³⁶ »И као што је записано у Закону, своје прворођене синове, првине животиња и првине крупне и ситне стоке доводићемо у Дом нашега Бога, свештеницима који служе у Дому нашега Бога.

³⁷ »Осим тога, доносићемо у спремишта Дома нашега Бога, свештеницима, првине свог млевеног жита, житних жртава, плодова сваког дрвета, младог вина и уља, а Левитима десетак од својих усева, јер Левити прикупљају десетак у свим градовима у којима радимо. ³⁸ Нека свештеник потекао од Аарона прати Левите када ови примају десетак, а Левити нека донесу десетак десетка у Дом нашега Бога, у спремишта ризнице. ³⁹ Израелски народ и Левити треба да доносе своје прилоге у житу, младом вину и уљу у спремишта где се држе предмети светилишта и где бораве свештеници који обављају службу, чувари капија и певачи.

»Нећемо занемарити Дом нашега Бога.«

Народ који се настанио у Јерусалиму

11 Поглавари народа се настанише у Јерусалиму, а остали народ је бацао коцку да би се од сваких десет људи одредио један који ће да живи у Јерусалиму, светом граду, док ће осталих девет остати у својим градовима. ² И народ благослови све који су добровољно пристали да живе у Јерусалиму.

³ Ово су поглавари из покрајина који су се настанили у Јерусалиму (неки Израелци, свештеници, Левити, храмски служитељи и потомци Соломонових слугу живели су у градовима Јуде, сваки на свом поседу у свом граду, ⁴ док су неки други људи из Јуде и Венијамина живели у Јерусалиму):

Од Јудиних потомака:

Фаресов потомак Атаја син Узије сина Захарије сина Амарје сина Шефатје сина Малалеиловог ⁵ и Салин потомак Маасеја син Баруха сина Кол-Хозеа сина Хазаје сина Адаје сина Јојарива сина Захаријиног. ⁶ Свих Фаресових потомака који су живели у Јерусалиму било је 468 способних људи.

⁷ Од Венијаминових потомака:

Салу син Мешулама сина Јоеда сина Педаје сина Колаје сина Маасеје сина Итиела сина Исаијиног ⁸ и његови следбеници Габај и Салај – њих 928. ⁹ Јоил син Зихријев био је њихов главни заповедник, а Јуда син Хасенуин заповедник Другог градског округа.

¹⁰ Од свештеникâ:

Једааја син Јојаривов, Јахин, ¹¹ Сераја син Хилкије сина Мешулама сина Садока сина Мерајота сина Ахитувовог, главни службеник у Божијем Дому, ¹² и њихова сабраћа, која су обављала послове везане за Храм – њих 822. Адаја син Јерохама сина Пелалје сина Амција сина Захарије сина Пашхура сина Малкијиног ¹³ и његова сабраћа, главе породица – њих 242. Амашсај син Азарела сина Ахзаја сина Мешилемота сина Имеровог ¹⁴ и његова сабраћа – 128 способних људи. Њихов главни заповедник био је Завдиел син Хагедолимов.

¹⁵ Од Левитâ:

Шемаја син Хашува сина Азрикама сина Хашавје сина Бунијевог, ¹⁶ Шабетај и Јозавад, двојица левитских поглавара који су били задужени за послове ван Божијег Дома, ¹⁷ Матанја син Михеја сина Завдија сина Асафовог, главни за почињање захваљивања и молитве, Бакбукја, други међу својом сабраћом, и Авда син Шамуе сина Галала сина Једутуновог. ¹⁸ У светом граду је било укупно 284 Левита.

¹⁹ Чувари капија:

Акув, Талмон и њихова сабраћа, који су стражарили на капијама – њих 172.

²⁰ Остали Израелци, свештеници и Левити били су у свим градовима Јуде, свако на свом наследству. ²¹ Храмски служитељи живели су на брду Офел, а надређени су им били Циха и Гишпа. ²² Надгледник над Левитима у Јерусалиму био је Узи син Банија сина Хашавје сина Матанје сина Михејевог. Он је био један од Асафових потомака, певача одговорних за службу у Божијем Дому. ²³ Њихове свакодневне дужности биле су одређене царевом заповешћу. ²⁴ Петахја син Мешезавелов, један од потомака Заре сина Јудиног, био је царев повереник за све послове с народом.

Народ који се настанио ван Јерусалима

²⁵ Што се тиче селâ и њихових поља, неки од народа Јуде живели су у Кирјат-Арби и околним насељима, у Дивону и његовим насељима, у Јекавцеелу и његовим насељима, ²⁶ у Јешуи, Молади, Бет-Пелету, ²⁷ Хацар-Шуалу, Беер-Шеви и њеним насељима, ²⁸ Циклагу, Мехони и њеним насељима, ²⁹ Ен-Римону, Цори, Јармуту, ³⁰ Заноаху, Адуламу и њиховим селима, Лахишу и његовим пољима, и Азеки и њеним насељима. Дакле, живели су све од Беер-Шеве до долине Хином.

³¹ Потомци Венијаминоваца из Гаве живели су у Михмасу, Аији, Бетелу и његовим насељима, ³² Анатоту, Нову, Ананји, ³³ Хацору, Рами, Гитајиму, ³⁴ Хадиду, Цевоиму, Невалату, ³⁵ Лоду, Оноу и Долини занатлија.

³⁶ А неки од левитских редова из Јуде настанили су се у Венијамину.

Петар и Јован пред Синедрионом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих, ³ па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече. ⁴ Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећа на око пет хиљада.

⁵ Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона, ⁶ првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице. ⁷ Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«

⁸ Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела учињеног болесном човеку, чиме је он излечен, ¹⁰ онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих. ¹¹ Он је

¹² И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«

¹³ Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом, ¹⁴ али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре. ¹⁵ Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају, ¹⁶ говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи. ¹⁷ Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«

¹⁸ Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.

¹⁹ Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога? ²⁰ Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«

²¹ А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило. ²² Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.