Chronological

О даровима Светога Духа

12 Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних дарова. ² Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није вођен Светим Духом.

⁴ Дарови су различити, али је исти Дух. ⁵ Има и различитих служби, али је исти Господ. ⁶ Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.

⁷ А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. ⁸ Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. ⁹ Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. ¹⁰ Једноме Дух даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори другим језицима, а некоме да тумачи те језике. ¹¹ Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.

Једно тело – многи удови

¹² Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. ¹⁴ Јер један уд не чини тело, него многи. ¹⁵ Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁶ И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁷ Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. ¹⁹ Где би било тело да су сви они само један део тела? ²⁰ Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.

²¹ Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ ²² Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. ²³ Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, ²⁴ која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, ²⁵ да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. ²⁶ Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.

²⁷ Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. ²⁸ А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика. ²⁹ Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре другим језицима? Зар сви тумаче језике? ³¹ Ревносно тежите за вишим даровима!

Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. ² И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. ³ Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, ⁶ не радује се неправди, а радује се истини, ⁷ све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; ⁸ љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. ⁹ Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. ¹⁰ А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. ¹² Сада видимо нејасно, као у огледалу^[a], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

¹³ А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.

Језици и пророштво

14 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. ² Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. ³ А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. ⁴ Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.

⁶ Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? ⁷ Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? ⁸ Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. ¹⁰ Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. ¹¹ Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. ¹² Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.

¹³ Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. ¹⁴ Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. ¹⁵ Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. ¹⁶ Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? ¹⁷ Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.

¹⁸ Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. ¹⁹ Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.

²⁰ Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. ²¹ У Закону је написано:

²² Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. ²³ Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? ²⁴ Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, ²⁵ тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.

Ред у цркви

²⁶ Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. ²⁷ Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. ²⁸ Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори са̂м себи и Богу.

²⁹ Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. ³⁰ Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. ³¹ Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. ³² Пророчки духови покоравају се пророцима. ³³ Јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као што је у свим црквама, ³⁴ жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. ³⁵ А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.

³⁶ Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? ³⁷ Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. ³⁸ Ко ово не схвата, остаје у незнању.

³⁹ Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. ⁴⁰ Нека све буде прикладно и уредно.