Chronological

8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. ² Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. ³ Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. ⁴ Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. ⁵ Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. ⁶ Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. ⁷ Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. ⁸ Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. ⁹ Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. ¹⁰ Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. ¹¹ Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. ¹² Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. ¹³ Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.

¹⁴ Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. ¹⁵ Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ ¹⁶ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. ¹⁷ А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.

Слава Божијег народа

¹⁸ Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. ¹⁹ Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. ²⁰ Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади ²¹ да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.

²² Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. ²³ И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. ²⁴ Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? ²⁵ Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.

²⁶ Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. ²⁷ Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. ²⁸ Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. ²⁹ Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. ³⁰ А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.

Божија љубав у Исусу Христу

³¹ Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? ³² Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? ³³ Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! ³⁴ Ко ће их осудити? Христос Исус који је умро, и поврх тога ускрснуо – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! ³⁵ Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? ³⁶ Јер овако пише у Светом писму:

³⁷ Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. ³⁸ Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, ³⁹ ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.

Бог и јудејски народ

9 Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, ² кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли ³ за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да са̂м будем проклет и одвојен од Христа. ⁴ Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. ⁵ Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.

⁶ Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, ⁷ нити су Авра̂мова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ ⁸ То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Авра̂мово потомство. ⁹ Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ ¹⁰ И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. ¹¹ Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, ¹² које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ ¹³ Баш као што је написано:

¹⁴ Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! ¹⁵ Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ ¹⁶ Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. ¹⁷ Писмо, наиме, каже фараону:

¹⁸ Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.

¹⁹ Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ ²⁰ Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ ²¹ Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? ²² А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? ²³ Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. ²⁴ То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. ²⁵ Као што каже пророк Осија:

²⁷ А Исаија кличе о Израиљу:

²⁹ Као што је пророк Исаија прорекао:

³⁰ Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. ³¹ Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. ³³ Као што је у Писму написано:

10 Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. ² Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. ³ Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. ⁵ Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ ⁶ А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) ⁷ „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). ⁸ Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. ⁹ Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. ¹⁰ Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. ¹¹ Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“

¹² Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. ¹³ Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“

¹⁴ Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? ¹⁵ А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:

¹⁶ Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ ¹⁷ Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.

¹⁸ Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:

¹⁹ А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:

²⁰ Исаија храбро каже:

²¹ А Израиљу вели: