Chronological

Христос је узвишенији од анђела

1 Бог је много пута и на много начина говорио нашим прецима преко пророка, ² али у ове последње дане проговорио нам је преко Сина, кога је одредио за власника свега, чијим посредством је и свет створио. ³ Он је одсјај Божије славе, и верни одраз његовога бића, он који све одржава силом своје речи. Па пошто изврши очишћење греха, седе у небу с десне стране Бога величанственога. ⁴ Тако постаде толико моћнији од анђела, колико му Бог даде име узвишеније од њиховог.

⁵ Зар је коме од анђела икад рекао:

и поново:

⁶ А затим, кад је слао Прворођенца на свет, рече:

⁷ За анђеле, пак, каже:

⁸ А за Сина каже:

¹⁰ Такође каже:

¹³ И коме је од анђела икад рекао:

¹⁴ Нису ли сви анђели – духови послати од Бога да служе онима који треба да приме у посед спасење?

Велико спасење

2 Утолико ревносније треба да пазимо на оно што смо чули, да не залутамо. ² Јер ако се порука која је дата посредством анђела показала поузданом, те ако су они који је нису следили примили заслужену казну за сваки преступ и сваку непослушност, ³ како ћемо избећи казну ми ако занемаримо толико спасење? Господ је први проповедао то спасење, а нама су га потврдили они који су га слушали. ⁴ Бог га је потврдио знацима и чудима и деловањем различитих сила, те раздељивањем Духа Светога по својој вољи.

⁵ Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је изјавио негде у Писму:

А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, ⁹ али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.

¹⁰ Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. ¹¹ Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом ¹² кад каже:

¹³ И поново:

И још:

¹⁴ А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, ¹⁵ те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. ¹⁶ Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. ¹⁷ Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. ¹⁸ Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.

Исус је узвишенији од Мојсија

3 Стога, света браћо, који сте судеоници у небеском позиву, обратите пажњу на Исуса, Апостола и Првосвештеника вере коју исповедамо. ² Он је био веран Богу који га је поставио у службу, као што је и Мојсије био веран Богу који га је поставио над целим домом својим. ³ Ипак, Исус заслужује већу част него Мојсије, као што и градитељ заслужује већу част од куће коју је саградио. ⁴ Наиме, свака кућа има градитеља, али Бог је све саградио. ⁵ Мојсије је био веран у Божијем дому као слуга, да би сведочио о стварима које ће се тек објавити. ⁶ Али Христос има управу над домом Божијим у својству Сина. А његов дом смо ми, ако смело одржимо поуздање у наду којом се поносимо.

⁷ Зато, као што Дух Свети каже:

¹² Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. ¹³ Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце.

¹⁴ Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. ¹⁵ Као што Писмо каже:

¹⁶ Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? ¹⁷ И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? ¹⁸ Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? ¹⁹ Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.

4 Пазимо, дакле, да се, док још траје обећање о уласку у његов починак, не нађе да га је неко од вас пропустио. ² Наиме, и нама је објављена Радосна вест као и њима, али њима порука није била на корист, јер нису вером били здружени са онима који су је послушали. ³ У починак, наиме, улазимо ми који смо поверовали, као што је Бог рекао:

Бог је ово изрекао, иако су његова дела била довршена још од постанка света. ⁴ Јер, негде је речено о седмом дану овако: „И почину Бог у седми дан од свих својих дела.“ ⁵ А овде је опет речено: „Неће они ући у мој починак.“

⁶ А пошто остаје да неки уђу у починак, и пошто они који су први чули Радосну вест нису ушли због своје непокорности, ⁷ Бог опет одређује један дан, једно „данас“, када након много времена говори преко Давида, као што је речено:

⁸ Јер, да их је Исус Навин довео до починка, не би Бог након тога говорио о једном другом дану. ⁹ Према томе, суботњи починак остаје Божијем народу. ¹⁰ Наиме, ко уђе у Божији починак, починуо је од својих дела, као што је Бог починуо од својих. ¹¹ Стога, не штедимо труда да уђемо у тај починак да не би ко пао као они због непокорности.

¹² Јер је реч Божија жива и делотворна, оштрија од сваког мача с две оштрице. Она дубоко засеца, те сеже до споја душе и тела, зглобова и мождине, па суди мислима и намерама срца. ¹³ Нема, наиме, створења које се може сакрити од Бога. Све је откривено и јасно ономе коме морамо положити рачун.

Христос – наш Првосвештеник

¹⁴ Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. ¹⁵ Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. ¹⁶ Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.

5 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. ² Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и са̂м подложан слабостима. ³ Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.

⁴ Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. ⁵ Тако ни Христос није са̂м себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:

⁶ Тако и на другом месту каже:

⁷ Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. ⁸ Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. ⁹ Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, ¹⁰ те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.

Укор примаоцима поруке

¹¹ Има још много тешко објашњивих ствари о којима треба да говоримо, али сте постали лењи да слушате. ¹² И уместо да сте до сада већ учитељи, поново вас треба поучавати основама Божије поруке. Још увек вам је потребно млеко, а не чврста храна! ¹³ Свако, наиме, ко се храни млеком, не сналази се добро у учењу о праведности, јер је дете. ¹⁴ Чврста храна је за оне зреле, чија су чула навиком извежбана да разликују зло и добро.

6 Зато оставимо за сада почетно учење о Христу и окренимо се зрелијем учењу, не враћајући се на основе: покајање од мртвих дела, вера у Бога, ² учење о крштењима, полагање руку, ускрсење из мртвих и вечни суд. ³ И о томе ћемо говорити ако да̂ Бог.

⁴ Има, наиме, оних који су једном били просветљени. Али иако су искусили небески дар примивши Духа Светог, ⁵ иако су искусили да је реч Божија добра, иако су искусили силе будућег света, ⁶ ипак су напустили веру. Такве је немогуће поново довести до покајања, јер они тиме изнова разапињу Сина Божијег и јавно га изврћу руглу.

⁷ Земља, наиме, која упија воду од честих киша које падају на њу и рађа род који је на корист онима за које се обрађује, прима благослов од Бога. ⁸ А земља која рађа трње и коров ништа не вреди. Таква се ближи проклетству и завршава у огњу.

⁹ Ипак, вољени, премда говоримо овако, уверени смо да ствари стоје боље у вашем случају, и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер Бог није неправедан; он неће заборавити ваше дело и љубав коју сте показали у његово име, служећи верујућима, као што им још увек служите. ¹¹ Желимо, наиме, да свако од вас покаже ревност до краја да би се испунило оно чему се надате. ¹² Тако нећете постати лењи, него ћете следити пример оних који кроз веру и стрпљивост примају у посед оно што је Бог обећао.

Поузданост Божијег обећања

¹³ Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ ¹⁵ Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.

¹⁶ Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. ¹⁷ Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. ¹⁸ То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. ¹⁹ Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, ²⁰ где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.