Chronological

Нова тела

5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. ² Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. ³ Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени^[a]. ⁴ Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.

⁶ Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. ⁷ Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. ⁸ Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. ⁹ Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. ¹⁰ Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.

Служба откупљења

¹¹ И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. ¹³ Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. ¹⁴ Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. ¹⁵ Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. ¹⁸ Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. ¹⁹ Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.

²⁰ Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! ²¹ Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.

6 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. ² Јер Бог говори:

Ево, сада је право време, сада је дан спасења.

³ Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди нашу службу. ⁴ Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, ⁵ под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, ⁶ у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, ⁷ искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; ⁸ у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. Сматрају нас варалицама, а искрени смо. ⁹ Ми смо као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени смо, али нисмо погубљени; ¹⁰ наизглед смо жалосни, али смо увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све.

¹¹ Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили за вас. ¹² Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. ¹³ Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви своја срца.

Не вуците јарам с неверницима

¹⁴ Не вуците јарам с неверницима. Јер, шта има праведност с безакоњем? Или какво заједништво деле светло и тама? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велијаром? Или шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Има ли икакве сагласности између Божијег храма и идола? Ми смо, наиме, храм живога Бога, јер Бог је рекао:

¹⁷ Зато,

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

² Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. ³ Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. ⁴ Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

⁵ Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. ⁶ Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

⁸ Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. ⁹ Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. ¹⁰ Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. ¹¹ И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. ¹² Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. ¹³ То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. ¹⁴ Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. ¹⁵ Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. ¹⁶ Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.

О скупљању прилога

8 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. ² Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. ³ Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, ⁴ жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. ⁵ Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. ⁶ Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. ⁷ Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.

⁸ Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. ⁹ Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.

¹⁰ Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. ¹¹ Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. ¹² Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.

¹³ Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. ¹⁴ Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. ¹⁵ Као што је написано:

Павле препоручује Тита и његове сараднике

¹⁶ Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. ¹⁷ Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. ¹⁸ Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због проповедања Радосне вести. ¹⁹ Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, ²⁰ да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. ²¹ Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.

²² Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. ²⁴ Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.

9 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. ² Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. ³ Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. ⁴ Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. ⁵ Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.

Благослов дарежљивости

⁶ Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. ⁷ Свако нека да̂ како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. ⁸ А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.

⁹ Као што је у Писму написано:

¹⁰ Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. ¹¹ Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.

¹² Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. ¹³ И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. ¹⁴ Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. ¹⁵ Хвала Богу за његов неописиви дар.