Chronological
11 А вера је остварење онога чему се надамо, доказ о стварности коју не видимо. 2 По њој су, наиме, наши преци добили признање.
3 На основу вере схватамо да је свет уређен Божијом речју, и то тако да је видљиво постало од невидљивог.
4 На основу своје вере је Авељ принео угоднију жртву Богу него Кајин, па је добио признање да је праведан, јер је Бог прихватио његову жртву. По својој вери он још увек говори, иако је мртав.
5 На основу своје вере је Енох био узнесен, тако да није искусио смрт. Њега нису нашли, јер га је Бог узео. А пре него што је био узнет, дано му је признање да је угодио Богу.
6 Наиме, без вере је немогуће угодити Богу, јер онај који приступа Богу треба да верује да он постоји и да награђује онога који га тражи.
7 На основу своје вере је Ноје био упућен у још невиђене ствари, па је са страхопоштовањем саградио пловило да спасе своје укућане. Својом вером је осудио свет на пропаст, те је тако примио од Бога праведност која се заснива на вери.
8 На основу своје вере је Авра̂м послушао Бога који га је позвао да оде у крај који је требало да прими у посед. Отишао је иако није знао куда да иде. 9 Вером се настанио као странац у обећаној земљи и живео под шатором у туђини. Тако су живели и Исак и Јаков, наследници истог обећања. 10 Авра̂м је, наиме, очекивао град који има чврсте темеље, чији је градитељ и творац Бог.
11 На основу своје вере је Сара, нероткиња, добила моћ да ствара потомство, иако више није била у добу за рађање, јер је сматрала верним Бога који јој је дао обећање. 12 Тако се од једнога, скоро мртвог човека, изродило потомство, „бројно као звезде на небу и неизмерно као песак на морској обали.“
13 Сви су они умрли с вером, не примивши ствари које је Бог био обећао. Они су их издалека назрели и поздравили их, те признали да су странци и дошљаци на земљи. 14 Наиме, они који тако говоре показују да траже праву домовину. 15 Уистину, да су мислили на земљу из које су изашли, они би нашли прилику да се тамо и врате. 16 Али они сада чезну за бољом домовином, то јест, оном небеском. Зато се Бог не стиди да се назове њиховим Богом, јер је он приправио град за њих.
17 На основу своје вере је Авра̂м, када га је Бог ставио на кушњу, принео Исака на жртву. Авра̂м је принео свога јединца, иако је прихватио обећања за њега 18 Бог је, наиме рекао: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 19 Он је био уверен да је Бог у стању да подигне Исака из мртвих, и такорећи, добио га је натраг.
20 На основу своје вере је Исак благословио Јакова и Исава у погледу будућности.
21 На основу своје вере је Јаков, на самрти, благословио оба сина Јосифова, па се, ослоњен на свој штап, дубоко наклонио.
22 На основу своје вере је Јосиф, на самрти, напоменуо о изласку Израиљаца из Египта и заповедио да се том приликом понесу његове кости.
23 На основу вере својих родитеља је Мојсије био сакривен три месеца. Видели су, наиме, да је дете лепо, па се нису плашили цареве заповеди.
24 На основу своје вере је Мојсије, када је одрастао, одбио да се назове „сином фараонове ћерке“. 25 Радије је изабрао да се злопати са Божијим народом, него да за кратко ужива у греху. 26 Злопаћење ради Христа сматрао је већим богатством од свег египатског блага, јер је очекивао награду. 27 На основу своје вере је одбацио Египат и није се уплашио царевог гнева, јер се држао Невидљивога, као да га види. 28 На основу своје вере је прославио Пасху, и уредио да се довраци попрскају крвљу, да се Погубитељ не би дотакао прворођенаца.
29 На основу своје вере је прошао кроз Црвено море као по сувој земљи. Кад су Египћани покушали исто, подавили су се.
30 На основу вере Израиљаца пали су зидови Јерихона, пошто су ови седам дана обилазили око њих.
31 На основу своје вере је Рахава, блудница, примила уходе с миром, па није погинула са онима који су били непослушни Богу.
32 И шта још да кажем? Понестало би ми времена када бих почео да говорим о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и пророцима. 33 Они су вером победили царства, постигли правду, добили што је Бог обећао и затворили уста лавовима. 34 Они су угасили разбуктали огањ, избегли оштрици мача, добили снагу у слабости, постали јаки у боју, туђинске војске натерали у бег, 35 а жене су добиле натраг своју родбину из мртвих. Други су, иако мучени, одбили да буду ослобођени, да би добили боље ускрсење. 36 Други су, опет, доживели поруге и батине, а уз то и окове и тамницу. 37 Неки су били каменовани, престругани, убијени мачем, потуцали се обучени у овчији кожух и козју кожу, оскудевали, трпели, злопатили се. 38 Они којих свет није био достојан, тумарали су пустињама и горама, и крили се по пећинама и јамама у земљи.
39 Ипак, сви они, који су због своје вере нашли признање у Светом писму, нису примили оно што је Бог обећао. 40 То је због тога што је Бог предвидео за нас нешто боље, а то је да они, заједно са нама, дођу до савршенства.
12 Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. 2 Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. 3 Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4 Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5 А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6 јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7 Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8 А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9 Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10 Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11 Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
12 Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. 13 Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.
Служите Богу са страхом и трепетом
14 Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. 15 Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. 16 Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17 Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио.
18 Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, 19 приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, 20 јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ 21 Тај призор је био тако страшан да је и са̂м Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“
22 Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. 23 Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. 24 Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.
25 Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? 26 Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ 27 А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.
28 И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. 29 Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
Подстицање на предани хришћански живот
13 Братољубље и даље упражњавајте. 2 Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле. 3 Сећајте се оних који су у тамници, као да сте и ви сами утамничени. Сећајте се злостављаних, јер и сами пролазите кроз исто.
4 Брак нека сви поштују, а супружници нека буду верни једно другоме, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима. 5 Клоните се љубави према новцу, будите задовољни оним што имате, јер Бог је рекао:
„Никада нећу одступити од тебе
нити ћу те оставити.“
6 Зато можемо смело да кажемо:
„Господ је мој помоћник, нећу се бојати;
шта ми може учинити човек?“
7 Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. 8 Исус Христос је исти јуче, данас и довека.
9 Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. 10 Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.
11 Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. 12 Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. 13 Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. 14 Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.
15 Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. 16 Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.
17 Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.
18 Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. 19 Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.
20 А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, 21 нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.
Завршна реч и поздрав
22 Молим вас, браћо, да прихватите ову реч охрабрења, коју сам укратко написао.
23 Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро дође, посетићу вас заједно с њим.
24 Поздравите све ваше вође и све свете. А вас поздрављају верујући из Италије.
25 Милост нека је са свима вама. Амин.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.