Chronological

Христос је Првосвештеник по Мелхиседековом реду

7 Наиме, овај Мелхиседек, салимски цар, био је свештеник Бога Свевишњега. Он је изашао у сусрет Авра̂му који се враћао након своје победе над краљевима, и благословио га, ² а Авра̂м му је дао десетак од свега. (Мелхиседек у преводу значи прво „цар праведности“, а цар Салима значи „цар мира“.) ³ О његовом оцу и његовој мајци, као и о његовим прецима, не зна се ништа. Такође се не зна ни кад се родио ни кад је умро, али пошто је сличан Сину Божијем, остаје заувек свештеник.

⁴ Погледајте само колико је велики онај коме је наш родоначелник, Авра̂м, дао десетак од најбољег плена. ⁵ Додуше, Закон налаже да и Левијеви потомци који обављају свештеничку службу узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако и они воде порекло од Авра̂ма. ⁶ Мелхиседек није био Левијев потомак, али је добио десетак од Авра̂ма и затим га благословио, њега коме су дата обећања. ⁷ Неоспорно је да већи благосиља мањег. ⁸ У првом случају, десетак добијају свештеници који су смртни људи, а у другом Мелхиседек за кога се тврди да је жив. ⁹ И могло би се рећи да је Левије, који иначе узима десетак, у ствари дао десетак преко Авра̂ма, ¹⁰ зато што је још увек био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

¹¹ Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? ¹² Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. ¹³ А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника.

¹⁴ Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. ¹⁵ Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. ¹⁶ Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. ¹⁷ Јер Писмо сведочи о њему:

¹⁸ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. ¹⁹ А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу.

²⁰ Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. ²¹ Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао:

²² Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза.

²³ Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. ²⁴ Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. ²⁵ Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом.

²⁶ Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. ²⁷ Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. ²⁸ Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.

Нови савез надвисује Стари савез

8 Главно у овом излагању јесте: имамо Првосвештеника који је сео с десне стране престола Божијег величанства на небесима. ² Он је службеник Светиње и правог Шатора који је поставио Господ, а не човек.

³ А пошто се сваки Првосвештеник поставља да приноси дарове и жртве, било је неопходно да и овај Првосвештеник има шта да принесе. ⁴ Заиста, да је на земљи, он не би ни био свештеник, зато што има свештеника који по Закону приносе дарове. ⁵ Они служе у светињи која је тек слика и сенка небеске Светиње. Јер када је Шатор требало подигнути, Мојсије је добио строга упутства. Бог му је рекао: „Гледај да све направиш према нацрту који ти је показан на гори.“ ⁶ А сада је Христос добио узвишенију службу од њихове, пошто је и савез, чији је он посредник, бољи, будући да је утемељен на бољим обећањима.

⁷ Да је, наиме, први савез био беспрекоран, не би било потребно тражити други. ⁸ Јер Бог, корећи свој народ, каже:

¹³ Говорећи о новом савезу, Бог је прогласио први савез застарелим. А оно што застарева, на путу је да ишчезне.

Неделотворност старог богослужења

9 Први савез је такође имао праведне захтеве за богослужење и саграђену богомољу. ² Шатор је био уређен тако да је у првом делу стајао свећњак, сто и жртвени хлебови. Тај део се зове „Светиња“. ³ Други део Шатора, иза завесе, зове „се Светиња над светињама“. ⁴ Ту је стајао кадиони жртвеник од злата и Ковчег савеза, сав опточен златом. У њему је била златна посуда са маном и Аронов штап који је био процветао, и плоче савеза. ⁵ Над Ковчегом су стајали херувими славе, наткриљујући поклопац. О овоме нећемо сада подробно говорити.

⁶ Пошто је ово уређено овако, свештеници стално улазе у први део Шатора да врше богослужење. ⁷ У други део Шатора улази само Првосвештеник, и то једном годишње, с крвљу жртве коју приноси за себе и за грехе народа учињене у незнању. ⁸ Тиме Свети Дух показује да пут у Светињу над светињама још није отворен, будући да први Шатор још постоји. ⁹ Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу, ¹⁰ пошто се тичу само телесних праведних захтева, јела, пића, и разних обредних прања, која трају само до времена када ће Бог успоставити бољи поредак.

¹¹ А Христос је дошао као Првосвештеник са добрима, те ушао кроз бољи и савршенији Шатор који није саграђен људском руком, то јест, од творевине. ¹² Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење. ¹³ Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, ¹⁴ колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу?

¹⁵ Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.

¹⁶ Наиме, при отварању тестамента^[a], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, ¹⁷ будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. ¹⁸ Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. ¹⁹ Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. ²⁰ Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ ²¹ Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. ²² Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.

Христова крв уклања грехе

²³ Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. ²⁴ Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. ²⁵ Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, ²⁶ јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. ²⁷ Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. ²⁸ Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.

10 Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и са̂м облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. ² Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. ³ Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, ⁴ зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.

⁵ Зато улазећи у свет, Христос говори:

⁸ Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). ⁹ Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. ¹⁰ А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.

¹¹ Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. ¹² А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. ¹³ Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. ¹⁴ Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. ¹⁵ А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:

¹⁸ А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.

Надмоћност вере

Подстицање на истрајност

¹⁹ Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, ²⁰ који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. ²¹ И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, ²² приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. ²³ Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. ²⁴ Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. ²⁵ Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.

²⁶ Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. ²⁷ За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. ²⁸ Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. ²⁹ А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? ³⁰ Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ ³¹ Страшно је пасти у руке живога Бога!

³² Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. ³³ С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. ³⁴ Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. ³⁵ Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.

³⁶ Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.

³⁹ А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.