Chronological

4 Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Авра̂му? Шта је он са̂м по себи постигао? ² Јер, ако је Авра̂м постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта Писмо говори? „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност.“

⁴ Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. ⁵ А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. ⁶ Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:

⁹ Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Авра̂му вера урачуната у праведност. ¹⁰ Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. ¹¹ Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Авра̂м постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. ¹² Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Авра̂ма, коју је овај имао док је још био необрезан.

Божије обећање се прима вером

¹³ Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. ¹⁴ Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, ¹⁵ зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. ¹⁶ Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. ¹⁷ Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. ¹⁸ Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ ¹⁹ Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. ²⁰ Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, ²¹ потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. ²² Зато му је вера урачуната у праведност. ²³ Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, ²⁴ него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. ²⁵ Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. ² Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. ³ Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, ⁴ постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. ⁶ Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. ⁷ Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. ⁸ Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. ⁹ Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. ¹⁰ Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! ¹¹ И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.

Адам и Христос

¹² Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. ¹³ Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. ¹⁴ Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. ¹⁵ Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа. ¹⁶ Такође, има разлике и између дара Божије милости и греха једног човека. Осуда једног греха је довела до пресуде, док је дар милости и након многих преступа довео до оправдања. ¹⁷ Јер, ако је преступом једног човека – преко њега – наступила владавина смрти, колико ће пре они који примају изобиље Божије милости и Божији дар праведности, владати у животу посредством Исуса Христа!

¹⁸ Дакле, као што је преступ једног човека довео до осуде све људе, тако је праведно дело једног човека довело до праведности која даје живот свим људима. ¹⁹ Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешни, тако ће послушношћу једнога многи бити учињени праведнима. ²⁰ Закон је уведен да се преступ увећа. А тамо где се грех увећао, онде се милост Божија пребогато излила, ²¹ да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.

Мртви греху, а живи Богу

6 Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? ² Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? ³ Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? ⁴ Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христос устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. ⁵ Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог ускрсења. ⁶ Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. ⁷ Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. ⁸ Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. ⁹ Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. ¹⁰ Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.

¹¹ Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. ¹² Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. ¹³ Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. ¹⁴ Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

¹⁵ Да ли то значи да ћемо грешити зато што нисмо више под Законом, него под милошћу? Никако! ¹⁶ Или, зар не знате да када се предате некоме на ропску покорност, ви сте у ствари робови ономе коме се покоравате – било греху који води у смрт, било послушности која води к праведности? ¹⁷ Али, хвала Богу што сте од срца послушали оно учење коме сте поверени, иако сте некад били робови греха. ¹⁸ Пошто сте, дакле, ослобођени греха, постали сте слуге праведности. ¹⁹ Говорим свакодневним језиком због слабости ваше природе. Као што сте некад предали своје удове да служе нечистоти и безакоњу, што води к све већем безакоњу, тако сада предајте своје удове да служе праведности, што води к посвећењу. ²⁰ Јер, када сте робовали греху, били сте слободни од праведности. ²¹ И какву сте корист имали од тога, чега се данас стидите? Исход тога је смрт. ²² А сада, пошто сте ослобођени греха, те служите Богу, имате добит која се огледа у посвећењу Богу, а крајњи исход је живот вечни. ²³ Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.

Ослобођење од служења Закону

7 Или, зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив? ² Тако је и удата жена везана Законом. Али, ако јој муж умре, разрешена је Закона који је везује за мужа. ³ Зато, уколико живи с другим човеком за живота свог мужа, биће названа прељубницом. Али, ако јој муж премине, разрешује се Закона, те тако не чини прељубу ако се уда за другога. ⁴ Тако сте и ви, браћо моја, умрли за Закон, тиме што је Христос положио свој живот за нас, да припадате њему који је ускрснуо из мртвих, те да будемо плодоносни за Бога. ⁵ Јер, док смо живели по захтевима своје природе, наше грешне жеље, подстакнуте Законом, деловале су у нашим удовима, а плод тога је била смрт. ⁶ Али, сада смо ослобођени Закона, пошто смо мртви ономе који нас је држао у ропству. Тако сад на нови начин служимо Богу Духом, а не словом Закона, како је било по старом.

Закон и грех

⁷ Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ ⁸ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. ⁹ Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, ¹⁰ те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. ¹¹ Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. ¹² Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.

¹³ Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. ¹⁵ Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. ¹⁶ А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. ¹⁹ Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. ²⁰ Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени. ²¹ Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. ²² Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. ²³ Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. ²⁴ Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? ²⁵ Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!

Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.