Chronological

Бог је милостив према Израиљу

11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. ² Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?

⁴ Међутим, шта му Бог одговара?

⁵ Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. ⁶ Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.

⁷ Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. ⁸ Као што је написано:

⁹ А Давид каже:

Спасење незнабожачких народа

¹¹ Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. ¹² Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?

¹³ А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, ¹⁴ не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. ¹⁵ Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? ¹⁶ Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.

¹⁷ Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, ¹⁸ не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. ¹⁹ Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ ²⁰ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.

²² Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и са̂м бити одсечен. ²³ Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. ²⁴ Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!

Обраћење Израиља

²⁵ Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу. ²⁶ Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано:

²⁸ С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца. ²⁹ Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. ³⁰ Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, ³¹ тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. ³² Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.

Живот у служби Богу

12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. ² Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.

³ Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. ⁴ Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. ⁵ Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. ⁶ Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; ⁷ ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; ⁸ ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.

⁹ Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. ¹⁰ Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. ¹¹ Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. ¹² Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. ¹³ Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. ¹⁴ Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. ¹⁵ Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. ¹⁶ Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.

¹⁷ Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. ¹⁸ Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. ¹⁹ Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. ²⁰ Уместо тога:

²¹ Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.

Дужности према властима

13 Сваки човек нека се покорава државним властима. Јер ниједна власт не постоји без Божијег допуштења; Бог је поставио постојеће власти. ² Према томе, ко се супротставља власти, противи се ономе што је Бог уредио, а који се томе противе, биће осуђени. ³ Владари, наиме, не представљају страх за оне који чине добро, него за оне који чине зло. Ако не желиш да се бојиш власти, чини добро, па ће те власт похвалити. ⁴ Јер, власт служи Богу за твоје добро. Ако чиниш зло, бој се, јер власт не носи мач без разлога. Она је Божији слуга, извршилац казне над оним који чини зло. ⁵ Стога се треба покоравати властима, не само да би се избегла казна, него и ради савести. ⁶ Због тога и плаћате порезе, јер они који раде на томе, Божије су слуге. ⁷ Плаћајте свакоме што дугујете: порез ономе коме дугујете порез, царину ономе коме дугујете царину; поштовање ономе коме дугујете поштовање, и част ономе коме дугујете част. ⁸ Никоме ништа не дугујте, осим да волите једни друге. Јер онај који воли другога, испунио је Божији Закон. ⁹ Наиме, заповести: „Не чини прељубе, не убиј, не укради, не пожели туђе“, и било која друга, своде се на ову једну: „Воли ближњега свога као самога себе.“ ¹⁰ Љубав не наноси зло ближњему. Према томе, љубав је испуњење Закона.

¹¹ Чините ово, јер знате у каквом времену живимо. Дошао је час да се пробудите из сна, јер сад нам је спасење ближе него онда када смо узверовали. ¹² Ноћ је на измаку, а дан се назире. Стога, одбацимо од себе дела која припадају тами и опашимо се оружјем светлости. ¹³ Живимо како приличи животу по дану, не у банчењима и пијанкама, не у разврату и похотама, не у свађи и зависти, ¹⁴ него обуците се у Господа Исуса Христа. И не удовољавајте пожудама бринући се за тело.