Chronological

Каква права имају апостоли?

9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? ² Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.

³ То је моја одбрана пред свима који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? ⁶ Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? ⁷ Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? ⁸ Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? ⁹ Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? ¹⁰ Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. ¹¹ Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? ¹² Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?

Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. ¹³ Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? ¹⁴ Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.

¹⁵ Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. ¹⁶ Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! ¹⁷ Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. ¹⁸ Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.

¹⁹ Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. ²⁰ За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. ²¹ За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. ²² За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. ²³ Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. ²⁵ Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, ²⁷ него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.

Упозорење из примера Израиља

10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, ² те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. ³ Такође су сви јели исту духовну храну, ⁴ и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. ⁵ Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.

⁶ Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. ⁷ Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ ⁸ И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. ⁹ Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. ¹⁰ И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.

¹¹ Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. ¹² Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. ¹³ Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.

Идолопоклонство и Господња вечера

¹⁴ Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. ¹⁶ Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? ¹⁷ И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.

¹⁸ Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? ¹⁹ Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? ²⁰ Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. ²¹ Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. ²² Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?

²³ Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. ²⁴ Не гледајте само своју корист, већ и корист других.

²⁵ Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. ²⁶ Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ ²⁷ Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; ²⁹ не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? ³⁰ Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ ³¹ Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. ³² Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. ³³ Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.

11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.

Покривање главе на богослужењу

² Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. ³ Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. ⁴ Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. ⁶ Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. ⁷ Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.

⁸ Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. ⁹ И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. ¹⁰ Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.

¹¹ Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. ¹² Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. ¹³ Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? ¹⁴ Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? ¹⁵ А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. ¹⁶ А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.

Вечера Господња

¹⁷ Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. ¹⁸ Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. ¹⁹ Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. ²⁰ Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. ²¹ Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. ²² Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.

²³ Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, ²⁴ захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ ²⁵ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ ²⁶ Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.

²⁷ Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. ²⁸ Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. ²⁹ Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. ³⁰ Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.^{[a] 31} Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. ³² Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.

³³ Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. ³⁴ Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.

А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.