Chronological
Прво мисијско путовање
Прво Павлово мисијско путовање
13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. 2 Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ 3 Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.
На Кипру
4 Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. 5 Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.
6 Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. 7 Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. 8 Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. 9 Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“
Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.
У Антиохији Писидијској
13 Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14 Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15 После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“
16 Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17 Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18 и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20 То је трајало неких четири стотине педесет година.
Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21 Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22 А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’
23 Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24 Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25 Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’
26 Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27 Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29 А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, 31 те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.
32 И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33 он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:
’Ти си Син мој,
данас си се мени родио.’
34 А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:
’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
која сам дао Давиду.’
35 А у једном другом псалму пише:
’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’
36 А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37 Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.
38 Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39 Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.
40 Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:
41 ’Гледајте, ругачи,
чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“
42 Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43 Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.
44 Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45 Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.
46 Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:
’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење до краја земље.’“
48 Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.
49 А реч Господња се ширила по свој околини. 50 Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51 Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[a] и одоше у Икониум. 52 А ученици су били пуни радости и Светога Духа.
У Икониуму
14 У Икониуму су ушли у јудејску синагогу и проповедали, тако да је поверовало мноштво Јудеја и Грка. 2 Међутим, Јевреји који нису поверовали, побунили су незнабошце и окренули њихово расположење против браће. 3 Ипак, Павле и Варнава су остали тамо још дуго времена и одважно проповедали за Господа, који је потврђивао поруку о својој милости омогућавајући да се преко њих догађају знаци и чуда. 4 Градско становништво се поделило: једни су стали уз Јевреје, а други уз апостоле. 5 Међутим, незнабошци и Јевреји са својим вођама су се уротили против њих да их злоставе и каменују. 6 Кад су Павле и Варнава дознали за то, побегли су у ликаонске градове Листру и Дерву, и у њихову околину, 7 где су наставили да проповедају Радосну вест.
У Листри
8 У Листри су наишли на неког човека који није могао да хода. Он никада није ходао, зато што је од рођења био хром. 9 Овај је слушао док је Павле проповедао. Павле га је пажљиво погледао, и пошто је видео да има веру да буде исцељен, 10 рекао му је снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!“ Човек је сместа скочио и почео да хода.
11 Када је мноштво видело шта је Павле учинио, повикали су на ликаонском језику: „Богови у људском обличју су сишли к нама!“ 12 Варнаву су називали Зевсом, а Павла Хермесом због тога што је водио главну реч. 13 Тада је свештеник Зевсов, чији се храм налазио у предграђу, дотерао јунце и донео венце пред врата; хтео је да им заједно са народом принесе жртву.
14 Када су то апостоли Павле и Варнава дочули, раздерали су своју одећу, па су улетели међу народ вичући: 15 „Људи, шта то радите?! Ми смо обични људи као и ви! Ми вам објављујемо Радосну вест, да се од ових безвредних ствари окренете живоме Богу, који је створио небо и земљу, море и све што је у њима. 16 Бог је у протеклим временима пустио народе да следе своје путеве. 17 Ипак, није пропустио да пружи доказ о себи: исказује доброчинства, даје вам кишу са неба и родне године, сити вас храном и пуни вам срца весељем.“ 18 Говорећи ово једва су одвратили народ да им не принесе жртву.
19 Тада су дошли неки Јевреји из Антиохије и Икониума и наговорили народ, те су каменовали Павла. Онда су га одвукли изван града мислећи да је мртав. 20 Али када су се ученици окупили око њега, он је устао и вратио се у град. Сутрадан је са Варнавом отпутовао за Дерву.
Повратак у Антиохију (сиријску)
21 Пошто су навестили Радосну вест у том граду и задобили много ученика, вратили су се у Листру, Икониум и Антиохију. 22 Тамо су утврђивали ученике и храбрили их да буду постојани у вери. Говорили су: „У Царство Божије морамо ући кроз многе невоље.“ 23 У свакој цркви су им поставили старешине, па их уз пост и молитву препустили Господу у кога су поверовали. 24 Затим су прошли кроз Писидију и дошли у Памфилију. 25 У Перги су објавили реч, па су се спустили у Аталију. 26 Одатле су отпловили за сиријску Антиохију, одакле су били препоручени Божијој милости за службу коју су обавили. 27 Када су стигли, окупили су цркву и известили их о ономе што је Бог учинио преко њих, и како је незнабошцима отворио врата вере. 28 Тамо су провели дуже време са ученицима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.