Chronological

Исусова служба у Јерусалиму

Исус улази у Јерусалим на магарцу

11 А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. ² Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. ³ А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“

⁴ Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. ⁵ Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ ⁶ Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. ⁷ Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. ⁸ Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. ⁹ Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:

¹¹ По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.

Исус проклиње смокву

¹² Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. ¹³ Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. ¹⁴ Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.

Исус чисти храм

¹⁵ Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. ¹⁶ Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. ¹⁷ Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“

¹⁸ Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.

¹⁹ Увече су Исус и његови ученици изашли из града.

Поука о смокви

²⁰ Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. ²¹ Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“

²² Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! ²³ Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. ²⁴ Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. ²⁵ А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. ²⁶ Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“^[a]

Исусова власт

²⁷ Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, ²⁸ па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“

²⁹ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. ³⁰ Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“

³¹ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ ³² А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.

³³ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“

Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Исусово помазање у Витанији

12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. ² Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. ³ Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

⁴ Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: ⁵ „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ ⁶ Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

⁷ Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. ⁸ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

⁹ Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. ¹⁰ Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, ¹¹ јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.

Свечани улазак у Јерусалим

¹² Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. ¹³ Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

¹⁴ Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

¹⁶ Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. ¹⁸ Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. ¹⁹ А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“

²⁰ Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. ²¹ Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ ²² Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.

²³ Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. ²⁴ Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. ²⁵ Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.

Исус говори о својој смрти

²⁷ Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! ²⁸ Оче, прослави своје име!“

Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ ²⁹ Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“

³⁰ Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. ³¹ Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. ³² А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ ³³ Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.

³⁴ Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“

³⁵ Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. ³⁶ Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.

Неверовање народа

³⁷ Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. ³⁸ Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:

³⁹ Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:

⁴¹ Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.

⁴² Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. ⁴³ Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.

⁴⁴ Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. ⁴⁵ Ко мене види, види онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.

⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. ⁴⁸ Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. ⁴⁹ Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“