Chronological
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[a], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Исуса хапсе
18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2 А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3 Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4 Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5 Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6 Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7 Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8 Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9 То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10 Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11 Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12 Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13 Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14 Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15 А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16 Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17 Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18 Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19 У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20 Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21 Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22 Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23 Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24 Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25 Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26 Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27 Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28 Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29 Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30 „Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31 Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32 Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33 Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34 Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35 Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36 Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37 Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38 Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39 Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40 Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
Исус осуђен на смрт
19 Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. 2 Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, 3 па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.
4 Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ 5 Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.
Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“
6 Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:
„Разапни га, разапни!“
Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“
7 Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. 9 Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. 10 Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ 11 Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“
12 Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“
13 Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). 14 То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне[a].
Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“
15 Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“
Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“
Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ 16 Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.
Распеће
Војници су тада преузели Исуса. 17 Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). 18 Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.
19 Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. 20 Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. 21 Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“
22 Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ 23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
28 Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ 29 Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.
Исус умире
30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
31 Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32 Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33 Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34 Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35 То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36 Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37 Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“
Исусов погреб
38 После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. 39 Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. 40 Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. 41 А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. 42 Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.