Chronological
Петар и Јован пред судом
4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. 2 Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. 3 Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. 4 Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.
5 Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, 6 затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. 7 Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“
8 Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! 9 Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, 10 онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. 11 Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’
12 Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“
13 Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. 14 Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. 15 Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: 16 „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. 17 Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“
18 Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. 19 Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, 20 јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“
21 Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. 22 Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.
Молитва за храброст апостола
23 Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. 24 Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. 25 Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:
’Зашто ли се буне народи,
шта то људи узалуд смишљају?
26 Цареви се света прикупљају,
кнезови се с њима саветују,
да навале сложно на Господа
и на његовог Помазаника[a].’
27 Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. 28 Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. 29 А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. 30 Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“
31 Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.
Јединство прве Цркве
32 А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.
33 Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом ускрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. 34 Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, 35 а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.
36 Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), 37 продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.
Ананија и Сафира
5 И неки Ананија је са својом женом Сафиром такође продао своје имање. 2 Међутим, он је у договору са својом женом задржао део новца, а остало предао апостолима.
3 Тада му је Петар рекао: „Ананија, зашто је Сатана обузео твоје срце, те си слагао Духу Светоме и задржао за себе део новца који си добио за своје имање? 4 Зар имање не би остало твоје да га ниси продао? А кад си га већ продао, зар новцем ниси могао да располажеш како си хтео? Зашто си у свом срцу одлучио да учиниш ово? Ти ниси слагао људима, већ Богу.“
5 Чим је Ананија чуо ове речи, срушио се и умро. Велики страх је обузео све који су то чули. 6 Тада су младићи устали, умотали његово тело, изнели га и сахранили.
7 Око три сата касније дође Ананијина жена Сафира, не знајући ништа о ономе што се десило. 8 Петар је упита: „Да ли сте за толико новаца продали ваше имање?“ „Да, управо за толико“ – одговори она.
9 Тада јој Петар рече: „Зашто сте се договорили да ставите на кушњу Духа Господњег? Ево, пред вратима су они што су сахранили твога мужа. И тебе ће изнети.“
10 Она истог трена паде до његових ногу и издахну. Када су младићи ушли, затекли су је мртву, па су и њу изнели и сахранили је поред њеног мужа. 11 Велики страх је обузео целу Цркву и све оне који су чули о овоме.
Раст Цркве
12 Преко апостола се догађало много знакова и чуда у народу. А верујући су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. 13 Нико се од осталих није усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. 14 Ипак, све је више било мушкараца и жена који су веровали у Господа. 15 Тако су људи стављали болеснике на постеље и носила и износили их на улице, не би ли како Петрова сенка осенила кога од њих – док он пролази. 16 Чак су и житељи из околине Јерусалима доносили оне који су били болесни и опседнути нечистим духовима, и сви су били излечени.
Поновно прогонство апостола
17 Тада су се дигли Првосвештеник и све његове присталице из садукејске странке, и ван себе од зависти, 18 ухватили апостоле и бацили их у јавну тамницу. 19 Међутим, анђео Господњи је у току ноћи отворио врата тамнице, извео их и рекао им: 20 „Идите у храм и проповедајте све о овом новом животу.“
21 Када су они то чули, ушли су у храм у рану зору и поучавали народ.
У међувремену су дошли Првосвештеник и његове присталице, сазвали састанак Великог већа са свим старешинама израиљског народа, и наредили да се апостоли доведу из тамнице. 22 Али, када су стражари отишли у тамницу, нису их тамо затекли, па су се вратили и рекли: 23 „Врата ћелије су била добро закључана, а стражари су стајали пред вратима. Ипак, кад смо отворили врата, нисмо нашли никога.“ 24 Кад су заповедник храмске страже и водећи свештеници чули овај извештај, били су у недоумици, питајући се шта је то могло да се догоди са њима.
25 Тада је неко дошао и јавио им: „Ено, они људи које сте јуче бацили у тамницу стоје у храму и поучавају народ!“
Пред Великим већем
26 Тада је заповедник храмске страже лично отишао са стражарима и одвео апостоле, али не присилно, јер су се плашили да их људи не каменују.
27 Када су их довели, извели су их пред Велико веће. Тада их је Првосвештеник упитао: 28 „Зар вам нисмо строго забранили да поучавате у Исусово име? А ви сте пак читав Јерусалим напунили вашим учењем и хоћете да свалите на нас кривицу за смрт тог човека.“
29 Петар и апостоли су им одговорили: „Богу се треба више покоравати него људима. 30 Бог наших отаца је ускрснуо из мртвих Исуса, кога сте ви убили приковавши га на дрво. 31 Али, Бог га је узвисио и поставио себи с десне стране као Кнеза и Спаситеља, да би Израиљу омогућио покајање и опроштење греха. 32 Ми смо сведоци свега тога, заједно са Духом Светим кога је Бог дао онима који су му послушни.“
Гамалилова мудрост
33 Када су чланови Великог већа чули ово, толико су се разбеснели, да су наумили да их убију. 34 Али тада је у Великом већу устао неки учитељ Закона по имену Гамалило, фарисеј кога је сав народ поштовао, и заповедио да се апостоли на кратко изведу. 35 Затим им се обратио: „Израиљци, добро размислите шта ћете учинити с овим људима. 36 Пре неког времена појавио се Тевда који је тврдио за себе да је неко и нешто. Њему се придружило четири стотине људи, али је он био убијен, а сви његови следбеници су се разбежали, те је цела ствар пропала. 37 После овога, у време пописа, појавио се Јуда Галилејац и подигао народ на буну. Али и он је погинуо, а сви његови следбеници су се разбежали. 38 Зато вам сада саветујем да се оканете ових људи и пустите их да иду. Јер, ако њихов наум или њихово деловање потиче од људи, то ће пропасти. 39 Но, ако то потиче од Бога, онда нећете моћи да их уништите, јер бисте се тако показали као они који се боре против Бога.“
Они су се сложили с њим, 40 и кад су позвали апостоле наредили су да их ишибају. Затим су им запретили да више не проповедају у Исусово име, па су их пустили.
41 Апостоли су напустили Велико веће радујући се што су били удостојени да поднесу срамоту ради његовог имена. 42 Ипак, нису престали да сваког дана у храму и по кућама поучавају и навешћују Радосну вест о Христу Исусу.
Избор седморице ђакона
6 Тих дана, када је број ученика растао, Јевреји који су говорили грчки почели су да се жале на домаће Јевреје, јер су њихове удовице биле занемариване приликом свакодневне поделе хране. 2 Зато су Дванаесторица сазвала сабор ученика и рекла: „Не би било у реду да ми занемаримо службу проповедања речи Божије, да бисмо се бавили расподелом хране. 3 Зато, браћо, одаберите међу собом седморицу осведочених људи, пуних Духа и мудрости. Њих ћемо поставити да врше ову службу, 4 а ми ћемо се посветити молитви и служби проповедања.“
5 Овај предлог се свидео свима окупљенима, па су изабрали Стефана, човека пуног вере и Духа Светога, затим Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу из Антиохије, који се био обратио на јудејску веру. 6 Ове су довели пред апостоле који су се помолили и положили на њих руке.
7 Божија реч се ширила, а број ученика у Јерусалиму се веома умножио. Међу њима је био и знатан број јудејских свештеника који су прихватили веру.
Стефан пред Већем
8 А Стефан је, испуњен Божијом милошћу и силом, чинио велика чуда и знаке међу народом. 9 Међутим, дошли су неки из такозване Синагоге либертинаца – Јевреји из Кирине, Александрије, те неки из Киликије и Мале Азије, и упустили се у расправу са Стефаном.
10 Ипак, нису могли да се супротставе његовој мудрости, јер га је Дух потицао да говори.
11 Због тога су подговорили неке људе да изјаве: „Чули смо да је Стефан погрдно говорио против Мојсија и Бога.“
12 Побунили су и народ, старешине и зналце Светог писма, па су му пришли, ухватили га и извели пред Велико веће. 13 Ту су довели лажне сведоке који су говорили: „Овај човек не престаје да говори против храма и Закона. 14 Чули смо, наиме, да је рекао да ће Исус Назарећанин разорити овај храм и изменити обичаје које нам је Мојсије предао.“
15 Сви који су седели у Великом већу су упрли поглед у Стефана и приметили да му је лице као лице анђела.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.