Chronological

Павлово обраћење

9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника ² и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. ³ Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. ⁴ Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

⁵ „Ко си ти, господине^[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. ⁶ „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

⁷ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. ⁸ Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. ⁹ Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

¹⁰ У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

¹¹ „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. ¹² Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

¹³ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. ¹⁴ Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. ¹⁶ Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

¹⁷ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ ¹⁸ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. ¹⁹ Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, ²⁰ и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.

Павле се враћа у Јерусалим

²¹ Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ ²² Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.

²³ Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. ²⁴ Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. ²⁵ Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.

²⁶ Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. ²⁷ Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.

²⁸ Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. ²⁹ Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. ³⁰ Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.

³¹ И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.

Енејино оздрављење

³² Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. ³⁴ Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. ³⁵ Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.

Ускрсење Тавите

³⁶ У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. ³⁷ Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. ³⁸ Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“

³⁹ Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.

⁴⁰ Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. ⁴² За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. ⁴³ Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.

Петар и Корнелије

10 У Кесарији је живео неки човек по имену Корнелије који је био капетан такозване Италијанске чете. ² Био је побожан и богобојазан човек, а тако и цели његов дом. Давао је много милостиње народу и стално се молио Богу. ³ Он је у виђењу, око три сата поподне^[b], јасно видео Божијег анђела који је дошао к њему и ословио га: „Корнелије!“

⁴ Корнелије се загледао у њега и сав уплашен упитао: „Шта је, господине?“ Анђео му одговори: „Твоје су молитве и милостиње узашле к Богу као жртва споменица. ⁵ А сад, пошаљи некога у Јопу да доведе Симона који се зове Петар. ⁶ Он је одсео код неког Симона кожара, чија кућа се налази покрај мора.“

⁷ Кад је анђео који му је говорио отишао, Корнелије је позвао двојицу својих слугу и једног побожног војника из његове пратње. ⁸ Након што им је све испричао, послао их је у Јопу.

Петрово виђење

⁹ Сутрадан, око подне, док су се путујући приближавали граду, Петар се попео на кров да се помоли. ¹⁰ Уто је огладнео, па је хтео да поједе нешто. Док су му припремали јело, пао је у занос. ¹¹ Угледао је отворено небо и нешто као велико платно завезано на четири краја како се спушта на земљу. ¹² У њему су биле све врсте четвороножних животиња, гмизаваца и птица. ¹³ Тада му рече неки глас: „Устани, Петре, закољи и једи!“

¹⁴ „Нипошто, Господе – одговори Петар – јер никада нисам окусио ништа опогањено или обредно нечисто.“

¹⁵ Глас му се по други пут обратио: „Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!“

¹⁶ Ово се поновило три пута, а онда се платно вратило на небо.

Корнелијеви људи код Петра

¹⁷ Док је Петар био у недоумици питајући се шта би могло да значи виђење које је имао, стигли су људи које је послао Корнелије. Пошто су се распитали за Симонову кућу, стали су пред врата, ¹⁸ па су позвали и упитали да ли је ту одсео Симон звани „Петар“.

¹⁹ Док је Петар још увек размишљао о виђењу, рече му Дух: „Ево, траже те три човека. ²⁰ Устани, сиђи доле и пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“

²¹ Петар је сишао к људима и рекао им: „Ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“

²² Они су му одговорили: „Послао нас је капетан Корнелије, праведан и богобојазан човек, кога сав јудејски народ поштује. Њему је свети анђео наложио да те позове у његов дом, да чује шта имаш да кажеш.“ ²³ Петар их је, затим, позвао унутра и угостио.

Петар у кући римског заповедника

Сутрадан се Петар спреми и крене са гласницима. Са њим је пошло и неколико браће из Јопе. ²⁴ Следећег дана је стигао у Кесарију. Ту их је чекао Корнелије који је позвао своју родбину и најближе пријатеље. ²⁵ Кад је Петар ушао у кућу, Корнелије му изађе у сусрет, паде пред његове ноге и поклони му се. ²⁶ Но, Петар га подиже говорећи: „Устани, ја сам само човек.“

²⁷ Разговарајући с њим, Петар је ушао у кућу где је затекао много окупљених. ²⁸ Онда им се Петар обратио: „Ви знате да Јеврејину није допуштено да се дружи са странцем или да долази код њега. Ипак, Бог ми је показао да ниједног човека не називам поганим или нечистим. ²⁹ Зато сам дошао без поговора кад сте ме позвали. Питам се, стога, зашто сте ме позвали?“

³⁰ Корнелије одговори: „Пре три дана, баш у ово време, око три сата поподне^[c], молио сам се у својој кући. Изненада, неки човек у сјајној одећи стаде преда ме ³¹ и рече ми: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и сећа се твојих милостиња. ³² Пошаљи некога у Јопу и позови Симона који се зове Петар. Он је гост у кући Симона кожара која се налази покрај мора.’ ³³ Зато сам сместа послао по тебе. Добро си урадио што си дошао. Сада смо сви ми овде пред Богом да чујемо све што ти је Господ заповедио.“

³⁴ Петар поче да говори: „Сада јасно видим да Бог није пристран, ³⁵ него да из сваког народа прихвата оног који га се боји и чини правду. ³⁶ Бог је послао поруку израиљском народу, објављујући Радосну вест о миру посредством Исуса Христа, који је Господ свима. ³⁷ Ви знате шта се догодило у целој Јудеји, почевши од Галилеје, после крштења које је Јован Крститељ проповедао. ³⁸ Знате и за Исуса из Назарета, кога је Бог помазао Светим Духом и силом. Он је ишао около и чинио добро, лечећи све оне који су били под влашћу ђавола, јер је Бог био са њим.

³⁹ Ми смо сведоци свега што је учинио по целој јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на дрво, ⁴⁰ али га је Бог ускрсао трећег дана и омогућио му да се појави. ⁴¹ Не свему народу, већ само сведоцима које је Бог унапред изабрао. То смо ми који смо јели и пили са њим после његовог ускрсења из мртвих. ⁴² Он нам је наложио да проповедамо народу и сведочимо да га је Бог одредио за судију живима и мртвима. ⁴³ За њега сведоче сви пророци да његовим именом прима опроштење греха свако ко верује у њега.“

⁴⁴ Док је Петар још говорио, Свети Дух је сишао на све који су слушали поруку. ⁴⁵ Верујући Јевреји који су дошли са Петром били су запањени да је Бог и на незнабошце излио дар Духа Светога. ⁴⁶ Чули су их, наиме, како говоре другим језицима и величају Бога. Тада је Петар је упитао:

⁴⁷ „Може ли ко да забрани овима да буду крштени? И они су примили Светога Духа баш као и ми.“ ⁴⁸ Тада је заповедио да се крсте у име Исуса Христа. Петра су, потом, замолили да проведе неколико дана са њима.