Chronological

Права апостола

9 Зар ја нисам слободан? Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашега Господа? Зар нисте ви моје дело у Господу? ² Ако другима нисам апостол, вама јесам, јер ви сте печат мог апостолства у Господу.

³ Ово је моја одбрана против мојих тужилаца: ⁴ Зар немамо право да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо право, као и други апостоли и Господња браћа и Кифа^[a], да водимо једну сестру као жену? ⁶ Зар само ја и Варнава немамо право да не радимо?

⁷ Ко то служи војску о свом трошку? Ко то сади виноград а да не једе од његових плодова? Ко то напаса стадо оваца а да не пије млека од тог стада? ⁸ Да ли ово говорим са људског становишта? Зар то не каже и Закон? ⁹ Јер, у Мојсијевом закону је записано: »Не завезуј уста волу који врше.«^(A) Зар је Богу до волова? ¹⁰ Зар не говори баш ради нас? Да, ради нас је то записано. Јер, орач треба да оре и вршилац да врше у нади да ће добити свој део. ¹¹ Ако смо вам посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша телесна добра? ¹² Ако други имају право на део ваших добара, зашто ми не бисмо имали још више?

Али, ми нисмо искористили то право, него све подносимо да нечим не бисмо омели Христово еванђеље. ¹³ Зар не знате да они који обављају службу у Храму, од Храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, добијају део од онога што је принето на жртвенику? ¹⁴ Тако је и Господ заповедио онима који проповедају еванђеље да од еванђеља живе.

¹⁵ Ја нисам ништа од тога искористио. А ни ово вам не пишем зато да и са мном буде тако, јер бих радије умро него да ме неко лиши ове хвале. ¹⁶ Ипак, када проповедам еванђеље, не могу да се хвалим, пошто ми је то дужност. Јер, тешко мени ако не проповедам еванђеље! ¹⁷ Ако то радим драговољно, имам награду, а ако недраговољно, онда само извршавам службу која ми је поверена. ¹⁸ Каква је, дакле, моја награда? Да проповедајући, бесплатно нудим еванђеље не користећи се својим правом у еванђељу.

¹⁹ Иако сам слободан од свих, себе сам учинио робом свих, да што више њих придобијем. ²⁰ Јудејима сам био као Јудејин, да придобијем Јудеје. Онима под Законом био сам као под Законом – иако ја сâм нисам под Законом – да придобијем оне под Законом. ²¹ Онима без Закона био сам као да сам без Закона – иако нисам без Божијег закона, него сам под Христовим законом – да придобијем оне без Закона. ²² Слабима сам био слаб, да придобијем слабе. Свима сам постао све, да неке пошто-пото спасем. ²³ А све чиним ради еванђеља, да бих у њему имао удела.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту сви тркачи трче, али само један добија награду? Тако и ви трчите, да је освојите. ²⁵ Сваки такмичар се уздржава од свега: они да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно и не ударам песницом као да млатим ваздух, ²⁷ него кротим своје тело и потчињавам га, да не бих ја, који сам другима проповедао, био искључен из трке.

Поуке израелске прошлости

10 Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море. ² И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија. ³ И сви су јели исту духовну храну ⁴ и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос. ⁵ Али, већина их није била по Божијој вољи, па су побијени у пустињи.

⁶ А све се то догодило нама за пример, да не жудимо за злом као што су они жудели. ⁷ Не будите идолопоклоници као што су неки од њих били – као што је записано: »Седе народ да једе и пије, па устаде да игра.«^{(B) 8} Не одајмо се ни блуду као што су се неки од њих одавали блуду, па их је у једном дану пало двадесет три хиљаде. ⁹ Не искушавајмо Господа као што су га неки од њих искушавали, па страдали од змија. ¹⁰ Не гунђајте као што су неки од њих гунђали, па изгинули од Онога који убија.

¹¹ Све се то догодило њима за пример, а записано је за опомену нама, којима су стигла последња времена. ¹² Зато, ко мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. ¹³ Није вас снашло никакво искушење осим људског. А Бог је веран: неће дозволити да будете искушавани преко својих снага, него ће вам заједно са искушењем дати и излаз из њега, да можете да издржите.

Идолске гозбе и Господња вечера

¹⁴ Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим. ¹⁶ Зар чаша захвалности за коју захваљујемо^[b] не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу? ¹⁷ Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.

¹⁸ Погледајте телесни Израел. Зар они који једу жртве немају ништа заједничко са жртвеником? ¹⁹ Шта, дакле, хоћу да кажем? Зар да је оно што је жртвовано идолима нешто? Или да је идол нешто? ²⁰ Не. Него, оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. Нећу да имате ништа заједничко са демонима! ²¹ Не можете да пијете и из чаше Господње и из чаше демонске! Не можете да имате удела и у Господњој трпези и у демонској трпези! ²² Или хоћете да изазивамо Господњу љубомору? Зар смо јачи од њега?

Верникова слобода

²³ »Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује. ²⁴ Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.

²⁵ Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести. ²⁶ Јер, »Господња је земља и све на њој.«^(C)

²⁷ Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести ²⁹ – а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи? ³⁰ Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?

³¹ Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу. ³² Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви, ³³ као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.

11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.

Покривање главе

² Хвалим вас што ме се у свему сећате и што се држите учењâ^[c] онако како сам вам их предао.

³ Али, хоћу да знате да је Христос глава сваком човеку, да је човек глава жени и да је Бог глава Христу. ⁴ Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ И свака жена која се моли или пророкује гологлава, срамоти своју главу, јер је то исто као да јој је глава обријана. ⁶ Јер, ако жена не покрива главу, нека се ошиша. А ако је ружно да се жена шиша или брије, нека покрива главу. ⁷ Човек не мора да покрива главу пошто је он Божија слика и слава, а жена је човекова слава. ⁸ Јер, није човек постао од жене, него жена од човека. ⁹ И није човек створен ради жене, него жена ради човека. ¹⁰ Зато жена мора да има знак власти на глави, ради анђелâ.

¹¹ Али, у Господу, нити је жена без човека, нити човек без жене. ¹² Јер, као што је жена постала од човека, тако и човек постаје кроз жену, а све је од Бога. ¹³ Сами просудите: да ли приличи жени да се гологлава моли Богу? ¹⁴ Зар вас и сама природа не учи да је за човека срамота да има дугу косу, ¹⁵ а ако жена има дугу косу, да је то њена слава? Јер, коса јој је дата место вела.

¹⁶ Ако је коме до препирања, ми немамо такав обичај, а ни Божије цркве.

Господња вечера

¹⁷ Дајући вам ова упутства, не могу да вас хвалим, јер се не састајете набоље, него нагоре. ¹⁸ Пре свега, чујем, а донекле и верујем, да, када се састанете у цркви, међу вама има раздорâ. ¹⁹ Додуше, и треба да постоје разлике, да се покаже који су међу вама прекаљени. ²⁰ Када се, дакле, састанете, ви не једете Господњу вечеру, ²¹ пошто свако, док једете, прво узима за себе своју вечеру, па један остане гладан, а други се опије. ²² Зар немате куће, да тамо једете и пијете? Или презирете Божију цркву и постиђујете оне који немају? Шта да вам кажем? Да вас похвалим? У овоме вас не хвалим.

²³ Јер, ја сам од Господа примио оно што сам и вама предао: Господ Исус је оне ноћи када је издан узео хлеб ²⁴ и, захваливши Богу, изломио га и рекао: »Ово је моје тело за вас. Чините ово мени у спомен.« ²⁵ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: »Ова чаша је нови савез мојом крвљу^[d]. Кад год из ње пијете, чините то мени у спомен.« ²⁶ Јер, кад год једете овај хлеб и пијете из ове чаше, Господњу смрт објављујете док он не дође.

²⁷ Зато, ко недостојно једе Господњи хлеб или пије из Господње чаше, огрешиће се о Господње тело и крв. ²⁸ Нека свако испита самога себе пре него што једе хлеб и пије из чаше. ²⁹ Јер, ко једе и пије, а не разликује Господње тело од другог јела, на своју осуду једе и пије. ³⁰ Због тога су многи међу вама слаби и болесни, а доста их је и умрло^[e]. ³¹ Али, када бисмо сами себи судили, не би нам се судило. ³² А када нам суди Господ, он нас васпитава стегом, да не будемо осуђени са светом.

³³ Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, причекајте један другог. ³⁴ Ако је неко гладан, нека једе код куће, да се не састајете на осуду.

За остало ћу вам дати упутства када дођем.