Chronological
Живот по Духу
8 Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу, 2 јер ме је закон Духа живота у Христу Исусу ослободио закона греха и смрти. 3 Јер, оно што Закон није могао да учини, пошто је због тела био слаб, учинио је Бог пославши свога Сина у обличју грешног тела, као жртву за грех. Тако је осудио грех у телу, 4 да се праведност Закона испуни у нама који не живимо по телу, него по Духу.
5 Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно. 6 Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир. 7 Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може. 8 Они који су у телу, не могу да угоде Богу.
9 Али ви нисте у телу, него у Духу, ако заиста Божији Дух пребива у вама. Ако неко нема Христовог Духа, није његов. 10 А ако је Христос у вама, онда је ваше тело мртво због греха, али је ваш дух жив због праведности. 11 И, ако у вама пребива Дух који је Исуса васкрсао из мртвих, онда ће Онај који је Христа васкрсао из мртвих оживети и ваша смртна тела својим Духом, који пребива у вама.
12 Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели. 13 Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете. 14 Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. 15 Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[a], Оче!« 16 Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. 17 Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
Будућа слава
18 Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. 19 Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. 20 А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади 21 да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22 Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. 23 Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. 24 Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? 25 Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
26 Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас. 27 А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.
28 Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле[b], оних који су позвани по његовом науму. 29 Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом. 30 Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.
Божија љубав
31 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? 32 Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго? 33 Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава? 34 Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас? 35 Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36 Као што је записано:
»Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.«(A)
37 Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео. 38 Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе, 39 ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.
Божији избор
9 Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: 2 моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. 3 Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, 4 Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. 5 Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека[c]. Амин.
6 Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. 7 И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«(B) 8 То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. 9 А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«(C)
10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«(D), 13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«(E)
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«(F) 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«(G) 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«(H) 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:
»Својим народом назваћу народ који није мој
и невољену вољеном«(I)
26 и:
»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
биће названи ‚синови Бога живога‘.«(J)
27 А Исаија виче о Израелу:
»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«(K)
29 И као што је Исаија пророковао:
»Да нам Господ над војскама
не остави потомство,
постали бисмо као Содома
и на Гомору бисмо личили.«(L)
Израелово неверовање
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31 А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32 Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33 као што је записано:
»Ево, постављам на Сиону
камен спотицања и стену саблазни
и ко у њега верује, неће се постидети.«(M)
10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. 2 Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. 3 Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. 4 Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5 О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«(N) 6 А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« – то јест, да спусти Христа. 7 Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« – то јест, да изведе Христа из мртвих. 8 Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу«(O) – то јест, Реч вере коју проповедамо.
9 Ако, дакле, својим устима признајеш[d] да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен. 10 Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење. 11 Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«(P) 12 Нема разлике између Јудејина и Грка – исти Господ је над свима, великодушан[e] према свима који га призивају. 13 Јер, »ко год призове име Господње, биће спасен«(Q).
14 Како, дакле, да призову Онога у кога нису поверовали? И како да поверују у Онога за кога нису чули? И како да чују без проповедника? 15 И како да проповедају ако нису послани? Као што је записано: »Како су дивне ноге оних који доносе радосну вест!«(R)
16 Али, нису сви послушали еванђеље, јер Исаија каже: »Господе, ко поверова нашој поруци?«(S) 17 Вера, дакле, долази слушањем поруке, а порука Христовом речју. 18 А ја питам: зар нису чули? Наравно да јесу!
»По свој земљи глас им се разлеже
и речи њихове све до накрај света.«(T)
19 И питам: зар Израел није разумео? Прво каже Мојсије:
»Учинићу вас љубоморнима
народом који то није,
разгневити вас народом неразумним.«(U)
20 Исаија одважно каже:
»Нашли су ме они који ме нису тражили;
објавио сам се онима који нису за мене питали.«(V)
21 А Израелу каже:
»Поваздан сам пружао руке
народу непокорном и тврдоглавом.«(W)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International