Chronological

Вера и истрајност

11 А вера је поуздање у оно чему се надамо, осведочење о стварности коју не видимо. ² Због ње су стари добили похвалу.

³ Вером схватамо да су светови саздани Божијом речју, и то тако да оно што се види није настало од нечег видљивог.

⁴ Вером је Авељ Богу принео бољу жртву него Каин, и због ње био похваљен као праведан када је Бог похвалио његове дарове. И вером, иако је умро, још говори.

⁵ Вером је Енох узет са света да не види смрти, и нису могли да га нађу, јер га је узео Бог. Јер, пре него што је узет, похваљен је као онај који је угодио Богу. ⁶ А без вере је немогуће угодити Богу, јер ко му приступа, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који га траже.

⁷ Вером је Ноје, када је обавештен о оном што се још није видело, обузет страхопоштовањем, саградио ковчег да спасе своје укућане. Вером је осудио свет и постао наследник праведности која долази од вере.

⁸ Вером је Авраам, када је позван да оде на место које ће касније примити у наследство, послушао и пошао, иако није знао куда иде. ⁹ Вером се у обећаној земљи настанио као странац у туђини, станујући под шаторима са Исааком и Јаковом, сунаследницима истог обећања, ¹⁰ јер је ишчекивао Град са чврстим темељима, чији је градитељ и творац Бог.

¹¹ Вером је добио и моћ да зачне потомство, иако је већ био зашао у године – а и сама Сара је била нероткиња – јер је верним сматрао Онога који је обећао.^{[a] 12} Тако је од једног човека, безмало мртвог, потекло потомака колико и звезда на небу и неизбројивих као песак на морској обали.

¹³ Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући^[b] да су странци и дошљаци на земљи. ¹⁴ А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. ¹⁵ Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. ¹⁶ Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.

¹⁷ Вером је Авраам, када га је Бог проверавао, принео Исаака на жртву. Онај који је примио обећања принео је свога јединца, ¹⁸ онај коме је Бог рекао: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«^{(A) 19} Помислио је да Бог може и из мртвих да васкрсава, и заиста је, у пренесеном смислу, добио Исаака из мртвих.

²⁰ Вером је Исаак за будућност благословио Јакова и Исава.

²¹ Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина и поклонио се Богу ослоњен на врх свога штапа.

²² Вером је Јосиф, када му се примакао крај, поменуо излазак Израелаца из Египта и заповедио шта да учине с његовим костима.

²³ Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.

²⁴ Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. ²⁵ Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. ²⁶ Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. ²⁷ Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. ²⁸ Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.

²⁹ Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.

³⁰ Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих.

³¹ Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе.

³² И шта још да кажем? Немам времена да вам причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и Самуилу и пророцима, ³³ који су вером покорили царства, завели правду, добили обећано, затворили уста лавовима, ³⁴ угасили силу огња, избегли оштрицу мача, оснажили се у слабости, ојачали у боју, туђинске војске натерали у бекство. ³⁵ Жене су, васкрсењем, поново добиле своје мртве. Други су били стављени на муке, али су одбили избављење, да би добили боље васкрсење. ³⁶ Неки су доживели ругање и батинање, па и окове и тамницу. ³⁷ Каменовали су их, секли, убијали мачем. Потуцали су се у овчијим кожусима, у кострети, у немаштини, у невољи, у злостављању – ³⁸ свет их није био достојан. Лутали су по пустињама и горама, по пећинама и јамама у земљи. ³⁹ И сви су они похваљени због своје вере, али нису примили обећано. ⁴⁰ Јер, Бог је за нас предвидео нешто боље, да они не достигну савршенство без нас.

Господња стега

12 Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. ² Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. ³ Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.

⁴ Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха ⁵ и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:

⁷ Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? ⁸ А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. ⁹ Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? ¹⁰ Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. ¹¹ Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.

¹² Стога исправите клонуле руке и клецава колена. ¹³ Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.

Упозорење против одбацивања Бога

¹⁴ Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа. ¹⁵ Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе. ¹⁶ Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства. ¹⁷ Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлуку^[c] иако је благослов тражио са сузама.

¹⁸ Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји, ¹⁹ ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори, ²⁰ јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«^{(C) 21} А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«^(D)

²² Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу. ²³ Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника, ²⁴ и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.

²⁵ Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба. ²⁶ Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«^{(E) 27} Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

²⁸ Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом. ²⁹ Јер, »наш Бог је огањ који прождире«^(F).

Завршне опомене

13 Нека братска љубав и даље влада међу вама. ² Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле. ³ Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.

⁴ Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима. ⁵ Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао:

⁶ Зато с поуздањем можемо да кажемо:

⁷ Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.

⁸ Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.

⁹ Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.^{[d] 10} Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.

¹¹ Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора. ¹² Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија. ¹³ Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту, ¹⁴ јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући. ¹⁵ Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.

¹⁶ И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле. ¹⁷ Слушајте своје вође и покоравајте им се. Они бде над вашим душама као они који ће полагати рачун. Слушајте их, да би они то чинили с радошћу, а не уздишући, јер вам то не би било од користи.

¹⁸ Молите се за нас, јер смо уверени да имамо чисту савест и желимо да се у свему добро понашамо. ¹⁹ Нарочито вас молим да се молите да вам се што пре вратим.

²⁰ А Бог мира, који је нашега Господа Исуса, великог Пастира оваца, крвљу вечног савеза извео из мртвих, ²¹ нека вас опреми сваким добром за извршавање његове воље и нека у нама чини оно што је њему мило, кроз Исуса Христа, коме слава довека.

²² Молим вас, браћо, да поднесете ову реч опомене, јер сам вам укратко написао.

²³ Желим да знате да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро стигне, доћи ћу с њим да вас видим.

²⁴ Поздравите све своје вође и све свете. Поздрављају вас сви из Италије.

²⁵ Милост са свима вама.