Chronological

Израелов остатак

11 Питам, дакле: зар је Бог одбацио свој народ? Нипошто! Па и ја сам Израелац, Авраамов потомак из Венијаминовог племена. ² Бог није одбацио свој народ, који је унапред познавао. Или зар не знате шта Писмо каже о Илији, када се жалио Богу на Израел? ³ »Господе, твоје пророке су побили и твоје жртвенике порушили. Само сам ја остао, а и мене хоће да убију.«^{(A) 4} И који је био Божији одговор? »Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колена пред Ваалом.«^{(B) 5} Тако, дакле, и у садашње време постоји Остатак изабран по милости. ⁶ Па ако је по милости, онда није по делима, иначе милост не би била милост.

⁷ Шта, дакле? Израел није постигао оно што је тражио, али изабрани су постигли. Остали су постали окорели, ⁸ као што је записано:

⁹ А Давид каже:

Спасење незнабожаца

¹¹ Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан. ¹² Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број^[a]!

¹³ А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу ¹⁴ не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. ¹⁵ Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. ¹⁶ Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.

¹⁷ Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, ¹⁸ не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. ¹⁹ Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« ²⁰ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.

²² Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. ²³ А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. ²⁴ Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.

Сав Израел ће се спасти

²⁵ Не желим, браћо, да вам ова тајна остане непозната, да не будете уображени: део Израела је окорео док незнабошци не уђу у пуном броју^[b], ²⁶ и тако ће се спасти сав Израел, као што је записано:

²⁸ Што се еванђеља тиче, они су Божији непријатељи ради вас, а што се тиче избора, Бог их воли због праотаца, ²⁹ јер су Божији милосни дарови и позив неопозиви.

³⁰ Као што се, наиме, ви некад нисте покоравали Богу, а сада вам се смиловао због њихове непокорности, ³¹ тако се они сада, ради вама исказаног милосрђа, не покоравају да би се и њима смиловао. ³² Бог је, наиме, све затворио у непокорност да би се свима смиловао.

Хвалоспев Богу

³³ О, дубино Божијег богатства и мудрости и знања! Како су недокучиви његови судови и неистраживи његови путеви!

³⁶ Јер, све је од њега, кроз њега и за њега. Њему слава довека! Амин.

Правила хришћанског живота

12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно^[c] служење Богу. ² И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.

³ На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. ⁴ Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, ⁵ тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. ⁶ А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; ⁷ ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; ⁸ ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.

⁹ Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. ¹⁰ Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. ¹¹ У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. ¹² У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. ¹³ Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.

¹⁴ Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. ¹⁵ Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. ¹⁶ Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.

¹⁷ Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. ¹⁸ Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. ¹⁹ Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«^(H), каже Господ. ²⁰ Него,

²¹ Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.

Потчињавање властима

13 Нека се сваки човек потчињава претпостављеним властима, јер нема власти која није од Бога – оне које постоје, Бог је поставио. ² Стога, ко се супротставља власти, противи се Божијем поретку, а они који се противе, сами ће на себе навући осуду. ³ Јер, владари не уливају страх због доброг дела, него због злог. Ако хоћеш да се не бојиш власти, чини добро, па ће те она хвалити. ⁴ Она је Божији служитељ за твоје добро. Али, ако чиниш зло, бој се, јер она не носи мач узалуд. Она је Божији служитељ, осветник који искаљује гнев на оном ко чини зло. ⁵ Зато јој се треба потчињавати не само због гнева него и због савести.

⁶ Због тога плаћате и порезе, јер су Божији службеници они који су се посветили вршењу власти. ⁷ Сваком дајте оно што сте дужни: коме порез – порез; коме царину – царину; коме поштовање – поштовање^[d]; коме част – част.

Братска љубав

⁸ Ником ништа не дугујте – осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон. ⁹ Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели«^(J) – и било која друга заповест – своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«^{(K) 10} Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Дан се приближио

¹¹ А знате и ово време – да је дошао час да се пренете из сна, јер нам је спасење сада ближе него кад смо поверовали. ¹² Ноћ је одмакла, а дан се приближио. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо оклоп светлости. ¹³ Живимо пристојно, као по дану – не у теревенкама и пијанчењима, не у блуду и разузданости, не у свађи и зависти. ¹⁴ Него, обуците Господа Исуса Христа и не мислите на то како да задовољите пожуде тела.