Chronological

Авраам оправдан вером

4 Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? ² Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«^(A)

⁴ Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. ⁵ А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. ⁶ Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:

⁹ Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. ¹⁰ А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! ¹¹ А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. ¹² Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.

¹³ Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. ¹⁴ Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. ¹⁵ Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.

¹⁶ Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – ¹⁷ као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«^(C) – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.

¹⁸ Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«^{(D) 19} Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. ²⁰ И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, ²¹ потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. ²² Зато му се и »урачуна у праведност.«

²³ Али, ово »урачуна« није само ради њега записано ²⁴ него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, ²⁵ који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.

Мир и радост

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. ² Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. ³ И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, ⁴ стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.

⁶ Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. ⁷ Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. ⁸ Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.

⁹ Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. ¹⁰ Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! ¹¹ И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.

Адам и Христос

¹² Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили. ¹³ Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона. ¹⁴ Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи.

¹⁵ Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа. ¹⁶ И тај дар није као оно што је дошло преко онога који је згрешио. Наиме, после једног преступа дошао је суд који је донео осуду, а милосни дар је дошао после многих преступа и донео оправдање. ¹⁷ Јер, ако је због преступа једног човека смрт владала посредством тог једног човека, колико ће пре они који примају изобиље милости и дар праведности владати у животу посредством једног човека, Исуса Христа!

¹⁸ Као што је, дакле, због једног преступа све људе снашла осуда, тако је због једног праведног дела дошло оправдање које доноси живот свим људима. ¹⁹ Јер, као што су непослушношћу једнога многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни.

²⁰ А Закон је додат да се умноже преступи. Али, где се умножио грех, милост се умножила још више, ²¹ да би, као што је грех владао помоћу смрти, тако и милост владала помоћу праведности која води у вечни живот кроз Исуса Христа, нашег Господа.

Мртви греху, живи у Христу

6 Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост? ² Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему? ³ Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса у његову смрт крштени? ⁴ Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом. ⁵ Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу. ⁶ Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха – ⁷ јер ко је умро, решио се греха.

⁸ Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети, ⁹ знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире – смрт више нема власт над њим. ¹⁰ Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.

¹¹ Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. ¹² Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама. ¹³ Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности. ¹⁴ Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.

Робови праведности

¹⁵ Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто! ¹⁶ Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни – било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност. ¹⁷ Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати. ¹⁸ Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.

¹⁹ Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости. ²⁰ Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности. ²¹ И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт! ²² Али, сада када сте ослобођени греха и када сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот. ²³ Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.

Пример из брака

7 Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. ² По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. ³ Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.

⁴ Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. ⁵ Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. ⁶ Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.

Борба са грехом

⁷ Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«^{(E) 8} А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. ⁹ Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, ¹⁰ а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, ¹¹ јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.

¹² Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. ¹³ Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. ¹⁵ Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. ¹⁶ Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. ¹⁹ Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. ²⁰ Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.

²¹ Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. ²² Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, ²³ али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. ²⁴ Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? ²⁵ Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.