Chronological

1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј,

Божијој цркви у Коринту, заједно са свима светима широм Ахаје:

² милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Бог сваке утехе

³ Благословен Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, Отац самилости и Бог сваке утехе. ⁴ Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми, оном утехом којом Бог теши нас, могли да тешимо све који су у невољи. ⁵ Јер, као што нас обилно сналазе Христова страдања, тако је кроз Христа обилна и наша утеха. ⁶ Ако смо у невољама – то је за вашу утеху и спасење. Ако смо утешени – то је за вашу утеху, која чини да стрпљиво подносите иста страдања која и ми подносимо. ⁷ А наша нада за вас је чврста, јер знамо да имате удела како у нашим страдањима тако и у утеси.

⁸ Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је снашла у Азији. Били смо прекомерно, преко своје снаге, оптерећени, тако да смо већ стрепели и за живот. ⁹ Али, у себи смо се помирили са смртном пресудом, да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога, који васкрсава мртве. ¹⁰ Он нас је од толике смртне опасности избавио и избављаће нас. У њега се уздамо да ће нас и даље избављати ¹¹ уз помоћ ваших молитви за нас, да би многи захваљивали за милост која нам је дарована посредством многих.

Промена Павловог наума

¹² А овим се хвалимо: наша савест сведочи да смо у светости и искрености које долазе од Бога живели у свету, а нарочито међу вама – не у људској мудрости, већ у Божијој милости. ¹³ Јер, не пишемо вам ништа што не бисте могли да прочитате или разумете. А надам се да ћете у потпуности разумети, ¹⁴ као што сте нас донекле и разумели, и да ћете се на Дан нашега Господа Исуса ви поносити нама као и ми вама.

¹⁵ У том уверењу намеравао сам да прво дођем к вама, да вам се укаже двострука милост. ¹⁶ Намеравао сам да преко вас одем у Македонију, па да из Македоније опет дођем к вама, а ви да ме испратите у Јудеју. ¹⁷ Да нисам можда био лакомислен кад сам то намеравао? Или то што намеравам, намеравам као човек, па је код мене истовремено »да, да« и »не, не«?

¹⁸ Али, Бог је сведок да наша порука вама није »да« и »не«. ¹⁹ Јер, Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј објавили, није био »да« и »не«, него је у њему увек било »да«. ²⁰ Колико год има Божијих обећања, у њему су »да«. Зато кроз њега и говоримо »амин«, Богу на славу. ²¹ А Бог је тај који нас, заједно с вама, учвршћује у Христу. Он нас је помазао ²² и запечатио и у наше срце ставио Духа као залог.

²³ Позивам Бога за сведока: живота ми, да бих вас поштедео нисам поново дошао у Коринт. ²⁴ Ми нисмо господари ваше вере, него сарадници ваше радости, јер чврсто стојите у вери.

2 Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост. ² Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим? ³ Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас. ⁴ Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.

Праштање грешнику

⁵ Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас. ⁶ Таквоме је довољна ова казна већине, ⁷ па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре. ⁸ Стога вас молим да према њему покажете љубав. ⁹ Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни. ¹⁰ Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио, ¹¹ да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.

Павлова брига и утеха

¹² Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу, ¹³ душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.

¹⁴ Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи. ¹⁵ Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: ¹⁶ једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан? ¹⁷ Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.

Служитељи новог савеза

3 Почињемо ли опет сами себе да препоручујемо? Или су нам, као некима, потребне писмене препоруке за вас или од вас? ² Па ви сте наше писмо, написано у нашем срцу, које знају и читају сви људи. ³ А очигледно је да сте ви Христово писмо, исход наше службе, написано не мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људског срца.

⁴ То поуздање пред Богом имамо кроз Христа. ⁵ Не да смо ми сами од себе способни да нешто за себе тврдимо, него је наша способност од Бога. ⁶ Он нас је учинио способнима да будемо служитељи новог савеза – али не слова, него Духа, јер слово убија, а Дух оживљава.

Слава новог савеза

⁷ Ако је служба смрти, словима уклесана у камење, била толико славна да Израелци нису били у стању да гледају у Мојсијево лице због пролазне славе^[a] његовог лица, ⁸ зар неће још славнија бити служба Духа? ⁹ Јер, ако је била славна служба која доноси осуду, много је славнија служба која доноси праведност. ¹⁰ И заиста, оно што је било славно, није ни било славно у поређењу са узвишенијом славом. ¹¹ Ако је оно пролазно било славно, колико ли је већа слава овога што остаје!

¹² Пошто, дакле, имамо овакву наду, поступамо сасвим отворено, ¹³ а не као Мојсије, који је стављао вео на лице да Израелци не би видели свршетак онога што пролази. ¹⁴ Али, мисли су им окореле, јер све до дана данашњег исти вео остаје при читању старог савеза и не подиже се, пошто нестаје само у Христу. ¹⁵ И тако до дана данашњег, кад год се чита Мојсије, вео им застире срце. ¹⁶ Али, кад год се неко окрене Господу, вео се уклања. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. ¹⁸ И сви ми лицем које није покривено велом одражавамо Господњу славу и преображавамо се у исту слику – из славе у славу која долази од Господа, који је Дух.

Благо у глиненим посудама

4 Стога, пошто ову службу имамо по Божијем милосрђу, не посустајемо. ² Него, одрекли смо се срамних тајни, не користимо се лукавством и не изврћемо Божију реч, већ се објављујући истину препоручујемо савести сваког човека пред Богом. ³ Па, ако је наше еванђеље и застрто велом, застрто је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио неверничку памет, да не виде светлост еванђеља о слави Христа, који је Божија слика. ⁵ Јер, ми не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа, а себе као ваше слуге ради Исуса. ⁶ Бог, који је рекао: »Нека светлост засветли из таме«^[b], засветлео је у нашем срцу, да се просветлимо спознањем Божије славе на Христовом лицу.

⁷ А то благо имамо у глиненим посудама, да би било очигледно да је ова изванредно велика сила од Бога, а не од нас. ⁸ У свему притиснути али не и притешњени, двоумећи се али не очајавајући, ⁹ прогањани али не и напуштени, обарани али не и уништени, ¹⁰ ми у свом телу стално носимо Исусово умирање, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем телу. ¹¹ Јер, нас, живе, стално предају смрти ради Исуса, да се и Исусов живот јасно покаже у нашем смртном телу. ¹² Тако у нама делује смрт, а у вама живот.

¹³ А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,^(A) и ми верујемо, па зато и говоримо, ¹⁴ знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. ¹⁵ Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.

¹⁶ Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. ¹⁷ Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. ¹⁸ Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.