Chronological

Павле пред Феликсом

24 Пет дана касније, у Кесарију стигоше првосвештеник Ананија и неколико старешина са неким Тертулом, адвокатом, па намеснику изнеше оптужбе против Павла.

² Када су Павла позвали да уђе, Тертул поче да га оптужује, говорећи: »Ми уживамо велики мир захваљујући теби, а твоја далековидост је донела побољшања овом народу, ³ и ми то, уважени Феликсе, на сваки начин и на сваком месту са свом захвалношћу признајемо. ⁴ Али, да те више не замарам. Молим те да нас у својој доброти укратко саслушаш.

⁵ »Открили смо, наиме, да је овај човек права куга. Он подстиче буне међу Јудејима свуда по свету и коловођа је назаренске секте. ⁶ Чак је и Храм покушао да оскврнави, али смо га ухватили. ^{7 [a] 8} Ако га испиташ, моћи ћеш и сâм од њега да сазнаш све за шта га оптужујемо.«

⁹ А Јудеји га подржаше, потврђујући да је све то тачно.

¹⁰ Када му је намесник махнуо да говори, Павле рече: »Пошто знам да си већ много година судија у овом народу, мирне душе износим своју одбрану. ¹¹ Можеш да провериш да нема више од дванаест дана како сам стигао у Јерусалим да се поклоним Богу. ¹² Нису ме затекли да се с неким препирем у Храму, ни да буним народ по синагогама или у граду ¹³ и не могу да ти докажу оно за шта ме сада оптужују. ¹⁴ Али, ово ти признајем: Богу наших праотаца служим у складу са Путем, који зову сектом. Верујем у све што је у складу са Законом и што је записано у Пророцима. ¹⁵ И ја имам наду у Бога, као што је и ови сами имају – да ће бити васкрсење и праведних и неправедних. ¹⁶ Зато се увек веома трудим да ми савест буде чиста пред Богом и људима.

¹⁷ »Дошао сам после неколико година да свом народу донесем помоћ и да принесем жртве. ¹⁸ Док сам то чинио, затекоше ме у Храму, очишћена, а не са гомилом или у метежу. ¹⁹ Али неки Јудеји из Азије… они би требало да се нађу пред тобом и изнесу своје оптужбе, ако шта имају против мене. ²⁰ Или, нека ови овде кажу који су мој злочин нашли кад сам стајао пред Синедрионом, ²¹ осим ако то није оно што сам повикао док сам стајао међу њима: ‚Ви ми данас судите због васкрсења мртвих‘.«

²² Тада Феликс, који је био добро обавештен о Путу, одгоди саслушање, рекавши: »Када дође заповедник Лисија, решићу ваш случај.«

²³ Онда нареди капетану да Павла чувају, али да има неке олакшице и да ником од његових не бране да се стара о њему.

²⁴ Неколико дана касније, дође Феликс са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, па посла по Павла. Слушао га је како говори о вери у Исуса Христа, ²⁵ али када је Павле почео да расправља о праведности, уздржљивости и будућем суду, Феликса обузе страх, па рече: »Сад иди, а кад нађем времена, позваћу те.«

²⁶ Уз то се надао да ће му Павле дати новца. Зато га је често позивао и разговарао с њим.

²⁷ После две године, Феликса наследи Поркије Фест. А пошто је желео да угоди Јудејима, Феликс остави Павла у оковима.

Павле пред Фестом

25 Три дана по свом доласку у покрајину^[b], Фест оде из Кесарије у Јерусалим. ² Тамо му првосвештеници и јудејски поглавари изнеше своје оптужбе против Павла и замолише га ³ да им учини услугу и Павла премести у Јерусалим – пошто су спремали заседу да га на путу убију.

⁴ Али Фест одговори да Павла чувају у Кесарији и да ће ускоро и он сам онамо.

⁵ »Нека неки од ваших вођа пођу са мном«, рече, »и нека човека оптуже ако је за нешто крив.«

⁶ Пошто је код њих провео не више од осам или десет дана, оде у Кесарију. Већ сутрадан седе на судијску столицу и нареди да доведу Павла. ⁷ Када се Павле појавио, окружише га Јудеји који су дошли из Јерусалима и изнеше многе озбиљне оптужбе против њега, које нису могли да докажу.

⁸ А Павле се овако бранио: »Нисам се ничим огрешио о јудејски Закон, ни о Храм, ни о цара.«

⁹ Али Фест, пошто је хтео да угоди Јудејима, рече му: »Хоћеш ли да идеш у Јерусалим, да ти се тамо преда мном суди за ово?«

¹⁰ »Ја стојим пред царским судом«, рече Павле, »и овде треба да ми се суди. Јудејима нисам учинио никакво зло, као што и сâм добро знаш. ¹¹ Ако сам крив, или ако сам учинио нешто што заслужује смрт, не бежим од смрти. Али, ако су неосноване оптужбе које ови људи износе против мене, нико ме не може изручити њима. Улажем призив цару.«

¹² Пошто се посаветовао са својим већем, Фест одговори: »Цару си уложио призив, цару ћеш и ићи.«

Павле пред Агрипом и Верником

¹³ Неколико дана касније, у Кесарију стигоше цар Агрипа и Верника да поздраве Феста.

¹⁴ Пошто су се тамо задржали више дана, Фест изложи цару Павлов случај, говорећи: »Овде је неки човек кога је Феликс оставио као затвореника. ¹⁵ Кад сам био у Јерусалиму, оптужише га првосвештеници и јудејске старешине и затражише да буде осуђен. ¹⁶ Ја им рекох да код Римљана није обичај да некога изруче пре него што се он, оптужени, суочи са тужитељима и добије прилику да се брани од оптужбе. ¹⁷ Стога нисам одуговлачио када су дошли овамо са мном, него одмах сутрадан седох на судијску столицу и наредих да доведу тог човека. ¹⁸ Његови тужитељи га окружише, али га не оптужише ни за један злочин који сам ја очекивао, ¹⁹ него су се с њим препирали о питањима њихове вере и о неком Исусу, који је умро, мада Павле тврди да је жив. ²⁰ Не сналазећи се у таквој препирци, упитао сам га да ли би хтео да иде у Јерусалим, па да му се тамо суди за то. ²¹ Али, пошто се Павле позвао на своје право да га ми чувамо до одлуке његовог величанства, наредих да буде чуван док га не пошаљем цару.«

²² Тада Агрипа рече Фесту: »И сâм бих волео да чујем тог човека.«

А овај рече: »Чућеш га сутра.«

²³ Сутрадан Агрипа и Верника дођоше у великом сјају и, са главним заповедницима и градским угледницима, уђоше у судницу, а Фест нареди да доведу Павла.

²⁴ Тада Фест рече: »Царе Агрипа, и сви ви који сте присутни, погледајте овог човека. Због њега ме салеће цела јудејска заједница, и у Јерусалиму и овде, и виче да он више не треба да живи. ²⁵ Али ја нисам нашао да је он учинио нешто што заслужује смрт, а пошто је он сам уложио призив његовом величанству, одлучио сам да га пошаљем. ²⁶ Пошто немам ништа одређено о њему да напишем господару, извео сам га пред вас – пре свега пред тебе, царе Агрипа – да бих после овог испитивања имао шта да напишем. ²⁷ Мислим, наиме, да је неразумно послати затвореника, а не навести за шта се окривљује.«

Павле се брани пред Агрипом

26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«

Павле испружи руку и поче своју одбрану: ² »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, ³ поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.

⁴ »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. ⁵ Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. ⁶ А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима ⁷ и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. ⁸ Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?

⁹ »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. ¹⁰ Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. ¹¹ И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«

Павле говори о свом обраћењу

(Дап 9,1-19; 22,6-16)

¹² »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. ¹³ Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. ¹⁴ Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘

¹⁵ »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘

»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. ¹⁶ Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. ¹⁷ Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем ¹⁸ да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘

¹⁹ »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, ²⁰ него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.

²¹ »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. ²² Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: ²³ да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«

²⁴ Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«

²⁵ »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. ²⁶ Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. ²⁷ Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«

²⁸ Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«

²⁹ »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

³⁰ Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, ³¹ па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«

³² А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«