Chronological

Небеско боравиште

5 Знамо, наиме, да када се сруши наша земаљска кућа, која је као шатор, имамо здање од Бога, вечну кућу на небесима, која није сазидана људском руком. ² Зато и уздишемо и чезнемо да се обучемо у своје небеско боравиште. ³ Јер, ако смо обучени, нећемо се затећи голи. ⁴ Ми, наиме, који смо у овом шатору, уздишемо под теретом, јер не желимо да се свучемо, него да се преко овога обучемо, да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А баш за то нас је и припремио Бог, који нам је дао Духа као залог.

⁶ Увек смо, дакле, пуни поуздања и знамо да смо, док боравимо у телу, далеко од Господа, ⁷ јер још живимо у вери, а не у гледању. ⁸ Пуни смо поуздања и најрадије бисмо се иселили из тела и настанили се код Господа. ⁹ Стога се и трудимо да му угодимо, било да смо већ настањени, било да смо далеко. ¹⁰ Јер, сви треба да се појавимо пред Христовим судом, да свако добије према ономе што је учинио док је живео у телу, било добро, било зло.

Служба помирења

¹¹ Пошто, дакле, знамо за страх пред Господом, трудимо се да уверимо људе. Разоткривени смо пред Богом, а надам се и пред вашом савешћу. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, већ вам дајемо прилику да се нама хвалите, да имате шта да одговорите онима који се хвале спољашњошћу, а не оним што је у срцу. ¹³ Јер, ако смо били ван себе, то је ради Бога, а ако смо били при себи, то је ради вас.

¹⁴ Обузима нас Христова љубав када размишљамо о овоме: један је умро за све, дакле, сви су умрли. ¹⁵ А умро је за све да живи више не живе за себе, него за Онога који је за њих умро и васкрсао.

¹⁶ Зато ми од сада никог не познајемо по телу. Ако смо Христа и познавали по телу, сада га више тако не познајемо. ¹⁷ Ако је, дакле, неко у Христу, ново је створење; старо је прошло, ево, ново је настало. ¹⁸ А све је од Бога, који нас је кроз Христа помирио са собом и поверио нам службу помирења. ¹⁹ Јер, Бог је у Христу помирио свет са собом, не рачунајући људима њихове преступе и нама поверивши Реч помирења. ²⁰ Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом. ²¹ Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом^[a], да у њему будемо Божија праведност.

6 А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд. ² Јер, каже:

Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!

Павлове невоље

³ Ником никакве препреке не постављамо, да не покуде нашу службу. ⁴ Него, у свему се показујемо као Божији служитељи: у великој истрајности, у невољама, у немаштини, у притешњености, ⁵ у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бесаним ноћима, у гладовању, ⁶ у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Светом Духу, у нелицемерној љубави, ⁷ у истинитој Речи, у Божијој сили, оружјем праведности у десници и левици, ⁸ славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице а поштени, ⁹ као непознати а познати, као умирући а, ево, живимо, као кажњени али не и убијени, ¹⁰ као жалосни а увек радосни, као сиромашни а обогаћујући многе, као они који немају ништа а све поседују.

¹¹ Отворено смо вам говорили, Коринћани; наше срце вам је широм отворено. ¹² Није вам тесно у нама, али је тесно у вашем срцу. ¹³ Узвратите ми на исти начин – као својој деци говорим: и ви раширите своје срце.

Храм Бога живога

¹⁴ Не упрежите се у исти јарам с неверницима. Јер, шта има праведност са безакоњем? Или, каква је заједница светлости и таме? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велиаром? Шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Какав је споразум Божијег храма с идолима? Јер, ми смо храм Бога живога, као што Бог рече:

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, очистимо се, драги моји, од свега што каља тело и дух, усавршавајући своју светост у страху пред Богом.

Павлова радост

² Направите места за нас у свом срцу. Ником нисмо учинили неправду, никога нисмо упропастили, никога закинули. ³ Не говорим ово да вас осудим, јер малопре рекох да сте у нашем срцу, да бисмо с вама и умирали и живели. ⁴ Велико је моје поуздање у вас и веома се поносим вама. Испуњен сам утехом и препун радости упркос свим нашим невољама.

⁵ Јер, када смо дошли у Македонију, није било мира за наше тело, већ посвуда невоље: споља борбе, изнутра страх. ⁶ Али Бог, који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком него и утехом коју сте му дали. Он нас је обавестио о вашој чежњи, о вашој дубокој жалости, о вашој великој бризи за мене, па сам се још више обрадовао.

⁸ Јер, ако сам вас и ражалостио својом посланицом, није ми жао. А ако ми је и било жао – видим, наиме, да вас је та посланица макар начас ражалостила – ⁹ сада се радујем; не зато што сте се ражалостили, него зато што сте се ражалостили на покајање. Јер, ражалостили сте се по Божијој вољи, па од нас нисте ни у чему оштећени. ¹⁰ Жалост по Божијој вољи ствара покајање које води спасењу – за које се не каје – а светска жалост доноси смрт. ¹¹ Јер, видите да вам је баш то што сте се ражалостили по Божијој вољи донело не само велику озбиљност него и правдање и огорченост и страх и чежњу и ревност и оправдање. Свиме тиме сте показали да сте у тој ствари недужни. ¹² Дакле, иако сам вам писао, нисам писао због онога који је скривио, ни због онога коме је скривио, него да вама пред Богом постане очигледна ваша велика брига за нас. ¹³ Зато смо се и утешили.

Али, осим ове наше утехе, још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте му сви ви окрепили дух. ¹⁴ Заиста, ако сам вас њему похвалио за нешто, нисам се постидео. Него, као што је истина све што смо вам говорили, тако се и наша похвала пред Титом показала истинита. ¹⁵ А његова осећања према вама још су снажнија када се сети послушности свих вас и како сте га са страхом и трепетом примили. ¹⁶ Радујем се што се у свему могу поуздати у вас.

Павле подстиче дарежљивост

8 Обзнањујемо вам, браћо, Божију милост која је дата македонским црквама. ² Упркос најжешћим искушењима, њихова изобилна радост и њихово крајње сиромаштво прелили су се у богатство дарежљивости. ³ Сведочим да су нам, према својим могућностима – а и преко својих могућности – драговољно давали ⁴ и усрдно нас молили да им учинимо милост да учествују у овом служењу светима. ⁵ А давали су, не како смо очекивали, него су и саме себе дали, прво Господу, па нама, по Божијој вољи. ⁶ Зато смо замолили Тита да, као што је већ раније почео, тако и доврши међу вама ово дело милости. ⁷ Стога, као што се у свему истичете – у вери, у говору, у знању, у свакој брижљивости и у својој љубави за нас – истакните се и у овој милости давања.

⁸ Не заповедам, него брижљивошћу других проверавам искреност ваше љубави. ⁹ Јер, ви знате милост нашега Господа Исуса Христа – да је, иако богат, ради вас постао сиромашан, да се ви обогатите његовим сиромаштвом.

¹⁰ Ово је моје мишљење о томе: на вашу је корист то што сте прошле године ви први с тим почели, и то не само делом него и жељом да га учините. ¹¹ А сада то дело и довршите: као што сте спремно желели да га учините, тако га и довршите, према својим могућностима. ¹² Јер, ако постоји спремност, добродошла је ако је заснована на оном што се има, а не на оном што се нема, ¹³ да олакшање другима вама не донесе невољу, него једнакост. ¹⁴ Нека сада ваш вишак буде за њихову оскудицу, да би једном и њихов вишак покрио вашу оскудицу – да буде једнакост, ¹⁵ као што је записано:

Тит послат у Коринт

¹⁶ Хвала Богу што је исту такву бригу за вас ставио у Титово срце. ¹⁷ Он је не само прихватио нашу молбу него веома радо, од своје воље, иде к вама. ¹⁸ С њим шаљемо и једног брата кога све цркве хвале због његовог служења еванђељу. ¹⁹ Штавише, цркве су га изабрале за нашег сапутника у овој служби милости којом славимо самог Господа и којом показујемо своју спремност да помогнемо. ²⁰ Тако избегавамо да нам неко пребацује због овог изобилног дара којим располажемо. ²¹ Јер, ми се веома трудимо да чинимо добро не само пред Господом него и пред људима.

²² С њима шаљемо и нашег брата који нам је у много чему и много пута потврдио своју ревност, а сада је још много ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник у служењу вама, а што се тиче наше браће, они су изасланици цркава, Христова слава. ²⁴ Покажите им, дакле, пред црквама, доказ своје љубави и зашто се поносимо вама.

Сакупљање помоћи за свете

9 Што се тиче служења светима, сувишно је да вам пишем. ² Јер, знам вашу спремност да помогнете. Њоме се хвалим пред Македонцима говорећи: »Ахаја је спремна још од прошле године.« Ваша ревност је подстакла већину. ³ Ипак, шаљем браћу, да се наше хваљење вама у овој ствари не изјалови, него да будете спремни, као што сам тврдио да јесте, ⁴ да се, ако са мном дођу Македонци и затекну вас неспремне, ми – а о вама да и не говорим – не осрамотимо у овом поуздању. ⁵ Зато сам сматрао неопходним да замолим браћу да пре нас оду к вама и постарају се да ваш раније обећани дар буде спреман као дар, а не као нешто изнуђено.

⁶ А ово упамтите: ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети, а ко издашно сеје, издашно ће и жњети. ⁷ Нека свако даје како је одлучио у свом срцу – не са жалошћу или на силу, јер Бог воли радосног даваоца. ⁸ А Бог може на вас да излије обиље сваке милости, да у свему увек имате свега довољно за себе и још да вам преостане за свако добро дело, ⁹ као што је записано:

¹⁰ Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело и вама ће дати семе и умножити га и увећати плодове ваше праведности. ¹¹ У свему ћете се обогатити за сваку дарежљивост која нашим посредством изазива захвалност Богу.

¹² Јер, вршење ове службе не само што подмирује потребе светих него се и обилно прелива у многе захвалнице Богу. ¹³ Пошто сте се овим служењем доказали, људи славе Бога зато што покорно признајете^[b] Христово еванђеље и што великодушно делите с њима и са свима. ¹⁴ А молећи се за вас, они показују да чезну за вама због преобилне Божије милости која је на вама. ¹⁵ Хвала Богу за његов неизрециви дар.