Chronological

Духовни дарови

12 Што се тиче духовних дарова, браћо, не бих хтео да будете у незнању. ² Знате како су вас, док сте били незнабошци, вукли и заводили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем да нико ко говори у Божијем Духу не може да каже: »Проклет Исус«, као што нико не може рећи: »Исус је Господ«, осим у Светоме Духу.

⁴ Има различитих милосних дарова, али је Дух исти, ⁵ и различитих служења, али је Господ исти, ⁶ и различитих деловања, али је исти Бог, који чини све у свима.

⁷ А свакоме се даје да се Дух кроз њега испољи на корист. ⁸ Јер, једноме се кроз Духа даје реч мудрости, а другоме, по истом Духу, реч знања; ⁹ једноме, истим Духом, вера, а другоме, тим истим Духом, дарови лечења; ¹⁰ једноме да чини чуда, а другоме пророковање; једноме да разликује духове, другоме да говори разним чудним језицима, а трећем да тумачи чудне језике. ¹¹ И све то чини један исти Дух, који сваком додељује како хоће.

Једно тело, много удова

¹² Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.

¹⁴ А ни тело није један, него много удова. ¹⁵ Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁶ Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? ¹⁷ Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи. ¹⁹ Када би све био један уд, где би било тело? ²⁰ Овако, има много удова, али само једно тело.

²¹ Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.« ²² Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији. ²³ И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо, ²⁴ док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема, ²⁵ да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом. ²⁶ Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.

²⁷ А ви сте Христово тело и, појединачно, удови. ²⁸ Бог је у Цркви поставио, прво, апостоле, па пророке, па учитеље, па чудотворце, па оне који имају дарове лечења, помагања, управљања, говорења разним чудним језицима. ²⁹ Зар су сви апостоли? Зар су сви пророци? Зар су сви учитељи? Зар су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви имају дарове лечења? Зар сви говоре чудне језике? Зар сви тумаче?

³¹ Чезните за већим милосним даровима, а ја ћу вам показати најизврснији пут.

Љубав

13 Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече. ² И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру – тако да горе премештам – а љубави немам, ништа сам. ³ Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна; ⁵ није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло; ⁶ не радује се неправди, а радује се истини; ⁷ све штити, све верује, свему се нада, све трпи.

⁸ Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће! ⁹ Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо, ¹⁰ а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично. ¹¹ Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње. ¹² Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сâм спознат.

¹³ Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.

Пророковање и говорење језицима

14 Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете. ² Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне. ³ А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши. ⁴ Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.

⁶ Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку? ⁷ Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари? ⁸ Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар. ¹⁰ Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења. ¹¹ Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени. ¹² Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.

¹³ Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи. ¹⁴ Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан. ¹⁵ Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом. ¹⁶ Јер, ако захваљујеш Богу духом^[a], како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање кад не зна шта говориш? ¹⁷ Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.

¹⁸ Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима. ¹⁹ Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.

²⁰ Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли. ²¹ Записано је у Закону:

каже Господ.

²² Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике. ²³ Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници – зар неће рећи да булазните? ²⁴ Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује, ²⁵ тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«

Ред у цркви

²⁶ Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање. ²⁷ Ако неко – двојица, највише тројица, и то један за другим – говори чудним језиком, један нека тумачи. ²⁸ А ако нема тумача, нека онда тај ћути у цркви; нека говори само себи и Богу.

²⁹ Од пророкâ, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују. ³⁰ Али, ако неком другом ко ту седи дође откривење, онај први нека ућути. ³¹ А сви можете, један по један, да пророкујете, да сви буду поучени и сви ободрени. ³² Пророчки духови се потчињавају пророцима, ³³ јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као у свим црквама светих, ³⁴ нека жене у црквама ћуте. Није им допуштено да говоре, него нека се потчињавају, као што и Закон каже. ³⁵ А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве. Јер, ружно је да жена говори у цркви.

³⁶ Зар је од вас проистекла Божија реч? Или је само вама стигла? ³⁷ Ако неко сматра да је пророк или да је духован, треба да зна да је ово што вам пишем Господња заповест. ³⁸ А ако неко то не признаје, ни сам неће бити признат.

³⁹ Зато, браћо моја, чезните за пророковањем и не спречавајте да се говори чудним језицима. ⁴⁰ Само, нека све буде пристојно и уредно.