Chronological

Прича о радницима у винограду

20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. ² Погоди се с радницима да им плати динар^[a] дневно, па их посла у виноград.

³ »Око девет сати^[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, ⁴ па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ ⁵ И они одоше.

»А он опет изађе око дванаест^[c], па око три сата^[d], и учини исто. ⁶ Око пет сати^[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

⁷ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘

»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

⁸ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

⁹ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. ¹⁰ Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. ¹¹ Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина ¹² говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

¹³ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? ¹⁴ Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. ¹⁵ Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан^[f] што сам ја добар?‘

¹⁶ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)

¹⁷ Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: ¹⁸ »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. ¹⁹ Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«

Захтев мајке Зеведејевих синова

(Мк 10,35-45)

²⁰ Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.

²¹ »Шта хоћеш?« упита је он.

А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«

²² »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«

»Можемо«, одговорише они.

²³ А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«

²⁴ Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.

²⁵ Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. ²⁶ Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, ²⁷ и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, ²⁸ баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«

Излечење двојице слепих

(Мк 10,46-52; Лк 18,35-43)

²⁹ Када су одлазили из Јерихона, за Исусом пође силан народ.

³⁰ А поред пута су седела два слепа човека, па кад су чули да Исус пролази, повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

³¹ Народ их опомену да ућуте, али они још јаче повикаше: »Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!«

³² Исус се заустави, па их позва к себи и упита: »Шта желите да учиним за вас?«

³³ »Господе«, рекоше они, »да прогледамо.«

³⁴ Исус се сажали на њих, па им дотаче очи, и они одмах прогледаше и пођоше за њим.

Исус улази у Јерусалим

(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)

21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, ² рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. ³ А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«

⁴ Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:

⁶ И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. ⁷ Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. ⁸ Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.

⁹ Народ који је ишао испред и иза њега викао је:

¹⁰ Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«

¹¹ А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«

Исус у Храму

(Мк 11,15-19; Лк 19,45-48; Јн 2,13-22)

¹² Исус уђе у Храм, истера све који су тамо куповали и продавали и испреврта столове мењачима новца, а продавцима голубова клупе.

¹³ »Записано је«, рече им, »‚Мој дом ће се звати дом молитве‘^(C), а ви од њега правите ‚јазбину разбојничку‘^(D)!«

¹⁴ У Храму су му прилазили слепи и хроми, и он их излечи.

¹⁵ Када су првосвештеници и учитељи закона видели чуда која је учинио и децу како у Храму вичу: »Хосана Сину Давидовом«, разгневише се, ¹⁶ па га упиташе: »Чујеш ли ти шта ови говоре?«

»Чујем«, одговори им Исус. »Зар никад нисте прочитали:

¹⁷ Онда их остави и оде из града у Витанију, па тамо преноћи.

Исус проклиње смокву

(Мк 11,12-14, 20-24)

¹⁸ Када се рано ујутро враћао у град, огладне. ¹⁹ Угледа смокву поред пута, па јој приђе, али не нађе на њој ништа осим лишћа.

Зато јој рече: »Не било више никад плода од тебе!«

И смоква се сместа осуши.

²⁰ Када су ученици то видели, зачудише се: »Како то да се смоква сместа осушила?«

²¹ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако будете имали вере, и не посумњате, не само да ћете учинити ово са смоквом него ћете и овој гори рећи: ‚Подигни се и баци се у море!‘ – и тако ће бити. ²² И све што затражите у молитви, добићете ако будете веровали.«

Одакле Исусу власт?

(Мк 11,27-33; Лк 20,1-8)

²³ Исус уђе у Храм, а док је учио народ, приђоше му првосвештеници и старешине народа и упиташе: »Којом влашћу ово чиниш и ко ти је дао ту власт?«

²⁴ »И ја ћу вас нешто упитати«, рече им Исус, »па ако ми одговорите, рећи ћу вам којом влашћу ово чиним. ²⁵ Одакле је било Јованово крштење? Са неба или од људи?«

А они почеше о томе да расправљају међу собом, говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му онда нисте веровали?‘ ²⁶ А да кажемо: ‚Од људи‘, плашимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.«

²⁷ Зато му одговорише: »Не знамо.«

Тада им он рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о два сина

²⁸ »Шта мислите о овоме: Имао човек два сина. Приђе првом, па му рече: ‚Сине, иди данас да радиш у винограду,‘ ²⁹ а овај му одговори: ‚Нећу,‘ али после се предомисли, па оде.

³⁰ »Онда отац приђе другом сину, па му рече то исто, а овај одговори: ‚Хоћу, господару‘, али не оде.

³¹ »Који је од ове двојице извршио очеву вољу?«

А они рекоше: »Онај први.«

»Истину вам кажем«, рече Исус, »цариници и блуднице пре вас улазе у Божије царство. ³² Јер, Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, и ви му нисте поверовали, а поверовали су му цариници и блуднице. Па и кад сте то видели, нисте се покајали и поверовали му.«

Прича о виноградарима

(Мк 12,1-12; Лк 20,9-19)

³³ »Чујте другу причу: Био један домаћин који је засадио виноград, оградио га плотом, ископао у њему муљачу и сазидао стражарску кулу, па га изнајмио неким виноградарима и отпутовао. ³⁴ Кад се приближило време бербе, посла он виноградарима своје слуге да узму његове плодове. ³⁵ Али виноградари ухватише његове слуге, па једнога претукоше, другога убише, а трећега каменоваше.

³⁶ »Онда им он посла друге слуге, више њих него први пут, али и с њима поступише на исти начин.

³⁷ »На крају им посла свога сина, говорећи: ‚Мога сина ће поштовати.‘

³⁸ »Али, кад су виноградари угледали сина, рекоше један другом: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо и узмемо његово наследство.‘ ³⁹ И ухватише га, избацише из винограда и убише.

⁴⁰ »Шта ће, дакле, власник винограда урадити овим виноградарима када дође?«

⁴¹ »Погубиће злочинце без милости«, одговорише му, »а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му дати плодове у време бербе.«

⁴² Исус их упита: »Зар никад нисте читали у Писмима:

⁴³ »Зато вам кажем: биће вам одузето Божије царство и дато народу који доноси његове плодове. ⁴⁴ И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.^[g]«

⁴⁵ Када су првосвештеници и фарисеји чули Исусове приче, увидеше да говори о њима, ⁴⁶ па хтедоше да га ухвате. Али бојали су се народа, јер је народ Исуса сматрао пророком.