Chronological

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Јн 20,1-10)

24 Врло рано првога дана седмице оне дођоше на гроб, носећи мирисе које су спремиле. ² Нађоше камен одваљан са гроба, ³ па уђоше, али не нађоше тело Господа Исуса. ⁴ И док су оне још биле збуњене због тога, два човека у одећи сјајној као муња изненада стадоше поред њих. ⁵ Оне се уплашише, па оборише лице према земљи.

А они им рекоше: »Зашто живога тражите међу мртвима? ⁶ Он није овде, васкрсао је. Сетите се шта вам је рекао док је још био у Галилеји: ⁷ да Син човечији треба да буде предат у руке грешницима, да буде распет и да трећег дана васкрсне.«

⁸ Тада се оне сетише Исусових речи, ⁹ па се вратише од гроба и све то јавише Једанаесторици и свима осталима. ¹⁰ Биле су то Марија Магдалина, Јована и Марија мајка Јаковљева, и оне, заједно са осталима које су биле с њима, ово испричаше апостолима. ¹¹ А овима су њихове речи личиле на бесмислицу, па им не повероваше. ¹² Али Петар устаде и отрча до гроба. Саже се, али не виде ништа осим платнених завоја, па оде, питајући се шта се догодило.

На путу за Емаус

(Мк 16,12-13)

¹³ А тог истог дана, двојица од њих ишли су у село које се зове Емаус, удаљено шездесет стадија^[a] од Јерусалима, ¹⁴ и разговарали један с другим о свему што се догодило. ¹⁵ И док су они о томе разговарали и расправљали, сâм Исус им приђе и поче да иде с њима, ¹⁶ али је њиховим очима било ускраћено да га препознају.

¹⁷ »О чему то путем један с другим расправљате?« упита их он.

А они стадоше и снуждише се.

¹⁸ »Ти си једини странац у Јерусалиму који не зна шта се у њему ових дана догодило«, рече му један од њих, који се звао Клеопа.

¹⁹ А Исус упита: »Шта то?«

»Оно са Исусом Назарећанином«, одговорише му они, »који је био пророк, делом и речју силан пред Богом и целим народом. ²⁰ И како су га наши првосвештеници и старешине предали да буде осуђен на смрт, па су га распели. ²¹ Ми смо се надали да је он Онај који ће избавити Израел. Осим тога, данас је већ трећи дан откад се то догодило. ²² Али неке наше жене нас збунише. Рано јутрос су отишле до гроба ²³ и нису нашле његово тело, па су дошле и рекле нам да су им се показали анђели који су им рекли да је он жив. ²⁴ Тада су неки од наших отишли до гроба и нашли све онако како су жене рекле, али њега не видеше.«

²⁵ А Исус им рече: »О, како сте неразумни и спорог срца да поверујете у све што су пророци рекли. ²⁶ Зар није требало да Христос тако страда и да уђе у своју славу?«

²⁷ И почевши од Мојсија и свих пророка, објасни им шта је о њему речено у целом Писму.

²⁸ Када су дошли близу села у које су ишли, Исус се направи као да хоће да настави пут, ²⁹ али они почеше да наваљују: »Остани с нама, јер ће ускоро вече и дан је на измаку.«

И он уђе да остане с њима.

³⁰ А док је био с њима за трпезом, узе хлеб и благослови га, па га изломи и даде им. ³¹ Тада им се отворише очи и они га препознаше. Али њега више није било пред њима.

³² А они рекоше један другом: »Зар није горело срце у нама док нам је путем говорио и тумачио нам Писма?«

³³ И истог часа устадоше и вратише се у Јерусалим. Тамо нађоше окупљену Једанаесторицу и остале с њима ³⁴ како говоре: »Господ је заиста васкрсао и показао се Симону.«

³⁵ Тада им они испричаше шта се догодило на путу и како су препознали Исуса када је ломио хлеб.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)

³⁶ Док су они још о томе разговарали, сâм Исус стаде међу њих и рече им: »Мир с вама.«

³⁷ А они, збуњени и престрашени, помислише да гледају духа.

³⁸ Тада им он рече: »Зашто сте се препали? И зашто се јављају сумње у вашем срцу? ³⁹ Погледајте моје руке и ноге. То сам ја главом! Опипајте ме и видите – дух нема ни тела ни костију као што видите да ја имам.«

⁴⁰ И када је то рекао, показа им руке и ноге.

⁴¹ А пошто они од радости још нису веровали, него су се чудили, он их упита: »Имате ли овде нешто за јело?«

⁴² Они му дадоше комад печене рибе ⁴³ и он га узе и поједе пред њима.

⁴⁴ Онда им рече: »Ово је оно о чему сам вам говорио док сам био с вама – да треба да се испуни све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.«

⁴⁵ Потом им отвори ум да разумеју Писма, ⁴⁶ па им рече: »Овако је записано: Христос ће страдати и трећег дана устати из мртвих, ⁴⁷ и у његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. ⁴⁸ Ви сте томе сведоци, ⁴⁹ а ја ћу вам послати оно што је мој Отац обећао. Али останите у граду док се не обучете у силу са висине.«

Вазнесење

(Мк 16,19-20; Дап 1,9-11)

⁵⁰ Онда их одведе све до Витаније, па подиже руке и благослови их. ⁵¹ И док их је благосиљао, оде од њих и би вазнет на небо. ⁵² А они му се поклонише, па се са великом радошћу вратише у Јерусалим. ⁵³ И стално су били у Храму и благосиљали Бога.

Васкрсење

(Мт 28,1-10; Мк 16,1-8; Лк 24,1-12)

20 Рано ујутро првога дана седмице, док је још био мрак, Марија Магдалина дође на гроб и виде да је камен одмакнут са гроба, ² па трчећи оде Симону Петру и оном другом ученику, кога је Исус волео, и рече им: »Однели су Господа из гроба и не знамо где су га ставили!«

³ Тада Петар и онај други ученик изађоше и кренуше према гробу. ⁴ Обојица су трчали заједно, али је онај други ученик трчао брже од Петра и први стигао до гроба. ⁵ Он се саже и угледа завоје који су тамо лежали, али не уђе. ⁶ Онда за њим стиже и Симон Петар, па уђе у гроб и виде завоје који су тамо лежали. ⁷ А убрус који је био на Исусовој глави није лежао заједно са завојима, него је био одвојено савијен на једном месту. ⁸ Тада уђе и други ученик, онај који је први стигао до гроба, и виде и поверова. ⁹ Јер, они још нису разумели Писмо – да Исус треба да васкрсне из мртвих. ¹⁰ Потом се ученици вратише кући.

Исус се показује Марији Магдалини

(Мк 16,9-11)

¹¹ А Марија је стајала напољу код гроба и плакала. И како је плакала, наднесе се над гроб ¹² и угледа два анђела у белом како седе тамо где је лежало Исусово тело – један код главе, а други крај ногу.

¹³ »Драга жено«, рекоше јој они, »зашто плачеш?«

»Однели су мога Господа«, рече им она, »а не знам где су га ставили.«

¹⁴ Када је то рекла, осврну се и угледа Исуса како стоји, али није знала да је то он.

¹⁵ »Драга жено«, рече јој Исус, »зашто плачеш? Кога тражиш?«

А она, мислећи да је то вртлар, рече: »Господару, ако си га ти однео, реци ми где си га ставио, па ћу га ја узети.«

¹⁶ Тада јој Исус рече: »Марија!«

Она се осврну, па рече на хебрејском: »Рабони!« – што значи »Учитељу«.

¹⁷ Исус јој рече: »Не дотичи ме, јер још нисам отишао горе, к Оцу. Него, иди мојој браћи, па им реци: ‚Одлазим горе, к своме Оцу и вашем Оцу, и своме Богу и вашем Богу.‘«

¹⁸ И Марија Магдалина оде и јави ученицима: »Видела сам Господа.«

И исприча им шта јој је рекао.

Исус се показује ученицима

(Мт 28,16-20; Мк 16,14-18; Лк 24,36-49)

¹⁹ Увече тог првог дана седмице, када су ученици били заједно, а врата закључана због страха од Јудеја, дође Исус и стаде међу њих, па им рече: »Мир вама.«

²⁰ Када је то рекао, показа им своје руке и ребра, а ученици се обрадоваше што виде Господа.

²¹ Тада им он опет рече: »Мир вама. Као што је Отац послао мене, тако и ја шаљем вас.«

²² Рекавши то, дахну на њих и рече: »Примите Светога Духа. ²³ Коме опростите грехе, опроштени су, а коме не опростите, нису опроштени.«

Исус и Тома

²⁴ А Тома звани Близанац, један од Дванаесторице, није био с њима када је Исус дошао.

²⁵ Остали ученици му рекоше: »Видели смо Господа!«

А он им рече: »Док не видим ожиљке од клинова на његовим рукама и не ставим свој прст на место где су били клинови и не ставим руку у његова ребра, не верујем.«

²⁶ Осам дана касније, његови ученици су опет били у кући^[a], а с њима и Тома.

Исус уђе, иако су врата била закључана, и стаде међу њих, па рече: »Мир вама.«

²⁷ Онда рече Томи: »Стави свој прст овамо и погледај моје руке. Испружи руку, па је стави у моја ребра. И немој да будеш неверан, него веран.«

²⁸ »Мој Господ и мој Бог!« одврати Тома.

²⁹ А Исус му рече: »Зато што си ме видео, поверовао си. Благо онима који нису видели, а поверовали су.«

³⁰ Исус је пред својим ученицима учинио још многа друга знамења која нису записана у овој књизи. ³¹ Али ово је записано да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да, верујући, имате живот у његовом имену.

Исус се показује седморици ученика

21 Исус се после тога поново показа својим ученицима на Тиверијадском мору. А показао се овако: ² Симон Петар, Тома звани Близанац, Натанаил из Кане Галилејске, Зеведејеви синови и два друга ученика били су заједно.

³ Симон Петар им рече: »Идем да ловим рибу.«

А они рекоше: »И ми ћемо с тобом.«

И изађоше, па уђоше у чамац, али те ноћи не уловише ништа.

⁴ А рано ујутро, Исус је стајао на обали, али ученици нису знали да је то он.

⁵ »Пријатељи^[b]«, рече им Исус, »зар немате ништа за јело?«

»Немамо«, одговорише они.

⁶ А он им рече: »Баците мрежу са десне стране чамца, и наћи ћете.«

И они је бацише, али више нису могли да је извуку од мноштва риба.

⁷ Тада онај ученик кога је Исус волео рече Петру: »То је Господ!«

Када је чуо да је то Господ, Симон Петар се опаса огртачем, јер је био гô, и скочи у море. ⁸ А остали ученици стигоше чамцем, вукући мрежу са рибом, јер нису били далеко од обале – свега око двеста лаката^[c]. ⁹ Када су пристали уз обалу, угледаше већ припремљен жар и на њему рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: »Донесите неколико риба од ових које сте сада уловили.«

¹¹ Тада се Симон Петар попе у чамац и на обалу извуче мрежу, пуну великих риба – сто педесет три. Али, иако их је било толико, мрежа се није поцепала.

¹² »Дођите и доручкујте«, рече им Исус.

И ниједан од ученика се не усуди да га упита: »Ко си ти?« јер су знали да је то Господ.

¹³ Тада Исус узе хлеб и даде им га, а исто тако и рибу. ¹⁴ Било је то трећи пут да се Исус показао својим ученицима пошто је васкрсао из мртвих.

Исус и Петар

¹⁵ Када су доручковали, Исус упита Симона Петра: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме више него ови?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моју јагњад.«

¹⁶ Онда га Исус упита по други пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

»Да, Господе«, одговори му Петар, »ти знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Чувај моје овце.«

¹⁷ Онда га Исус упита трећи пут: »Симоне сине Јованов, волиш ли ме?«

А Петар се растужи што га је трећи пут упитао: »Волиш ли ме?« па му рече: »Господе, ти знаш све, и знаш да те волим.«

А Исус му рече: »Напасај моје овце. ¹⁸ Истину ти кажем: када си био млађи, опасивао си се сâм и ишао си куда си хтео. Али, када остариш, раширићеш руке, па ће те други опасати и одвести куда нећеш.«

¹⁹ То је рекао наговештавајући каквом ће смрћу Петар прославити Бога. И када му је то казао, рече: »Пођи за мном.«

Ученик кога је Исус волео

²⁰ А Петар се осврну и угледа оног ученика кога је Исус волео како иде за њима, оног који се на вечери наслонио Исусу на груди и упитао га: »Господе, ко је твој издајник?«

²¹ Видевши га, дакле, Петар упита Исуса: »Господе, а шта је с овим?«

²² »Ако ја хоћу да он остане док не дођем«, рече му Исус, »шта се то тебе тиче? Ти пођи за мном.«

²³ Тако се међу браћом раширила прича да тај ученик неће умрети. Али Исус није рекао да он неће умрети, него: »Ако ја хоћу да он остане док не дођем, шта се то тебе тиче?«

²⁴ Тај ученик сведочи за ово и он је ово записао, и ми знамо да је његово сведочанство истинито. ²⁵ Али, има још много тога што је Исус учинио, и када би се све по реду записало, мислим да ни у цео свет не би стале књиге које би биле написане.