Chronological
Обећање Светога Духа
1 У својој првој књизи, Теофиле, писао сам о свему што је Исус чинио и учио 2 све до дана када је био вазнет на небо, пошто је кроз Светога Духа дао упутства апостолима које је изабрао. 3 Појавио им се после свога страдања и дао им многе доказе да је жив. Показивао им се четрдесет дана и говорио о Божијем царству.
4 И док је још био заједно с њима, заповеди им: »Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте Очево обећање, о којем сте чули од мене. 5 Јер, Јован је крстио водом[a], а ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.«
Вазнесење
6 Тада га окупљени упиташе: »Господе, хоћеш ли сада поново успоставити Израелово царство?«
7 А он им рече: »Није ваше да знате времена или рокове које је својом влашћу одредио Отац. 8 Али, примићете силу када на вас сиђе Свети Дух и бићете моји сведоци у Јерусалиму, у целој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.«
9 И када је то рекао, би вазнет на небо пред њиховим очима, а облак га сакри од њихових погледа. 10 Док су они нетремице гледали ка небу како он одлази, два човека у белој одећи стадоше крај њих.
11 »Галилејци«, рекоше им ови, »зашто стојите и гледате ка небу? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, вратиће се исто овако како сте га видели да одлази на небо.«
Избор Јудиног наследника
12 Тада се они вратише у Јерусалим са горе која се зове Маслинска, а од Јерусалима је удаљена један суботњи дан хода[b]. 13 Када су стигли, попеше се у собу на спрату у којој су боравили: Петар, Јован, Јаков, Андреја, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков Алфејев, Симон Зилот и Јуда Јаковљев. 14 Сви су се они истрајно и једнодушно молили заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
15 Тих дана устаде Петар међу браћом – а окупљеног народа је било око 120 душа – па рече: 16 »Браћо, требало је да се испуни Писмо у којем је Свети Дух кроз Давидова уста прорекао за Јуду, који је био водич онима што су ухватили Исуса. 17 А он се убрајао међу нас и имао је удела у овој служби.«
18 (Новцем добијеним за свој злочин купио је њиву, али се стрмоглавио и распукао, и сва утроба му се просула. 19 То је познато свим становницима Јерусалима, па су ту њиву на свом језику прозвали Акелдамах – што значи »Крвна њива«.)
20 »Јер, записано је у Књизи псалама:
‚Нека му опусти кућа
и не било никог да у њој станује‘(A)
и:
21 »Треба, дакле, да један од ових људи који су с нама били све време откако је Господ Исус дошао међу нас и од нас отишао 22 – почев од Јовановог крштења до дана када је био вазнет од нас – буде сведок његовог васкрсења заједно с нама.«
23 Тада предложише двојицу: Јосифа званог Варсава (познатог и као Јуст) и Матију, 24 па се помолише, говорећи: »Господе, ти знаш срца свих. Покажи нам којег си од ове двојице одабрао 25 да преузме ову апостолску службу, од које је Јуда одступио – да би отишао где му је и место.«
26 Онда бацише коцке за њих и коцка паде на Матију. Тако је он придодат једанаесторици апостола.
Долазак Светог Духа
2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. 2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. 3 Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. 4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? 8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[d]? 9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, 11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: 15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[e]. 16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 ‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘(C)
22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина – човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама – 23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, убили рукама безаконикâ приковавши га на крст. 24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи. 25 Давид, наиме, каже за њега:
‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.
26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,
27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.
28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘(D)
29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег. 30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо, 31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу:
‚није остављен у Подземљу
нити му је тело иструнуло.‘
32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци. 33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате. 34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
35 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘(E)
36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«
37 Када су то чули, потресени у срцу рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«
38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа. 39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«
40 И још их је многим другим речима опомињао[f] и преклињао их говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«
41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.
Заједнички живот верника
42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама. 43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења. 44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко. 45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно. 46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца. 47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.
Излечење хромога од рођења
3 Када су се једном Петар и Јован пењали у Храм у време молитве, у три сата после подне[g], 2 неки људи пронеше човека који је био хром од рођења[h]. Сваког дана су га стављали крај капије Храма која се зове Дивна да проси милостињу од оних који улазе у Храм. 3 Он виде да Петар и Јован намеравају да уђу у Храм, па затражи од њих милостињу.
4 Петар се – а с њим и Јован – загледа у њега, па рече: »Погледај нас.«
5 И он обрати пажњу на њих, очекујући да нешто од њих добије.
6 А Петар рече: »Немам ни сребра ни злата, али ти дајем оно што имам: у име Исуса Христа Назарећанина – ходај!«
7 И ухвативши га за десну руку, подиже га. Стопала и глежњеви му одмах ојачаше, 8 па он скочи на ноге и поче да хода. Онда с њима уђе у Храм, ходајући, скачући и хвалећи Бога. 9 Када га је сав народ видео како хода и хвали Бога, 10 и када су у њему препознали онога који је ради милостиње седео код капије Храма која се зове Дивна, зачудише се и запрепастише због онога што му се догодило.
Петрова проповед у Соломоновом трему
11 Како се он држао Петра и Јована, сав народ, зачуђен, похрли к њима у трем који се зове Соломонов.
12 Када је Петар то видео, рече народу: »Израелци, зашто вас ово чуди? Зашто гледате у нас као да смо ми својом силом или побожношћу учинили да овај човек прохода? 13 Бог Авраамов, Исааков, и Јаковљев, Бог наших праотаца, прославио је свога слугу Исуса, кога сте ви предали да буде убијен и одрекли га се пред Пилатом иако је он одлучио да га ослободи. 14 Одрекли сте се Свеца и Праведника, а затражили да вам поклоне убицу. 15 Убили сте Зачетника живота, али Бог га је подигао из мртвих, чему смо ми сведоци. 16 Вером у његово име оснажен је овај кога гледате и знате. Исусово име и вера која долази кроз њега донели су потпуно оздрављење овом човеку пред свима вама.
17 »Али, браћо, знам да сте тако поступили из незнања, као и ваши поглавари. 18 Бог је тако испунио оно што је унапред објавио кроз уста свих пророка – да ће његов Христос страдати. 19 Покајте се, дакле, и обратите се, да вам се избришу греси, 20 да од Господа дођу времена окрепљења и да вам пошаље унапред одређеног Христа – Исуса. 21 Он треба да остане на небу све до времена успостављања свега онога о чему је Бог давно говорио кроз уста својих светих пророка. 22 Јер, Мојсије је рекао: ‚Господ, ваш Бог, подићи ће вам између ваших сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте у свему што вам каже. 23 А ко год не послуша тог пророка, нека се искорени из народа.‘(F)
24 »И сви пророци који су говорили, од Самуила надаље, најавили су ове дане. 25 Ви сте синови пророкâ и савеза који је Бог склопио с вашим праоцима рекавши Аврааму: ‚Твојим потомством биће благословени сви народи на земљи.‘(G) 26 Када је Бог подигао свога Слугу, прво га је вама послао, да вас благослови, одвраћајући свакога од вас од ваших злих дела.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International