Chronological

1 Павле, Божијом вољом позван за апостола Христа Исуса, и брат Состен,

² Божијој цркви у Коринту, освештанима у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свима који на сваком месту призивају име нашега Господа Исуса Христа, који је и њихов и наш:

³ милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.

Захвалност Богу

⁴ Увек захваљујем своме Богу за вас, за његову милост која вам је дата у Христу Исусу, ⁵ што сте се у њему у свему обогатили – у свакој речи и сваком знању. ⁶ Пошто се сведочанство о Христу учврстило међу вама, ⁷ не оскудевате ни у једном милосном дару док жељно ишчекујете Откривење нашега Господа Исуса Христа. ⁸ Он ће вас до краја учвршћивати, да будете беспрекорни на Дан нашега Господа Исуса Христа. ⁹ Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашега Господа.

Раздори у цркви

¹⁰ Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли. ¹¹ Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ. ¹² Мислим на оно када сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин^[a]«, »А ја Христов«. ¹³ Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени? ¹⁴ Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио, ¹⁵ па нико не може да каже да је крштен у моје име. ¹⁶ Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио. ¹⁷ Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље – али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.

Христос – Божија сила и мудрост

¹⁸ Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо. ¹⁹ Јер, записано је:

²⁰ Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост? ²¹ Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују. ²² И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост, ²³ ми проповедамо распетога Христа – за Јудеје саблазан, за незнабошце лудост, ²⁴ а за позване, и Јудеје и Грке, Христа – Божију силу и Божију мудрост. ²⁵ Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.

²⁶ Погледајте, браћо, себе, позване: нема вас много мудрих по људским мерилима^[b], ни много моћних, ни много оних који су племенита рода. ²⁷ Него, Бог је изабрао лудо света да постиди мудре, и слабо света да постиди јаке, ²⁸ и неплеменито света и презрено је изабрао Бог, и оно што није да уништи оно што јесте, ²⁹ да се нико не би хвалио пред Богом. ³⁰ А од њега је то да сте ви у Христу Исусу, који је за нас постао мудрост од Бога и праведност и освештање и откупљење, ³¹ да буде као што је записано: »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«^(B)

2 Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство^[c]. ² Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога. ³ Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем. ⁴ Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе, ⁵ да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.

Божија мудрост и Божији Дух

⁶ Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. ⁷ Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света^[d] предодредио за нашу славу. ⁸ Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. ⁹ Него, као што је записано:

¹⁰ А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. ¹¹ Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. ¹² А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. ¹³ И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима. ¹⁴ Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин. ¹⁵ Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује. ¹⁶ Јер:

А ми имамо Христов ум.

О раздорима у цркви

3 Ја вама, браћо, нисам могао да говорим као духовнима, него као телеснима, као нејачи у Христу. ² Дао сам вам млека, а не чврсте хране, јер нисте могли да је поднесете. А ни сада још не можете ³ пошто сте још телесни. Кад међу вама има зависти и свађе, зар нисте телесни и зар се не понашате као обични људи? ⁴ Јер, кад један каже: »Ја сам Павлов«, а други: »Ја сам Аполосов«, зар нисте само људи?

⁵ Шта је, уосталом, Аполос? И шта је Павле? Ми смо само служитељи чијим сте посредством поверовали, и то како је сваком дао Господ. ⁶ Ја сам посадио, Аполос залио, али Бог је дао да израсте. ⁷ Тако није важан онај који сади ни онај који залива, него Бог, који даје да израсте. ⁸ А онај који сади и онај који залива једнаки су и сваки ће добити награду према свом труду. ⁹ Ми смо Божији сарадници; ви сте Божија њива, Божија грађевина.

¹⁰ У складу с Божијом милошћу која ми је дата, ја сам као вешт главни градитељ поставио темељ, а други назиђује. Само, нека свако пази како назиђује. ¹¹ Нико, наиме, не може да постави други темељ осим оног који је већ постављен, а то је Исус Христос. ¹² И ко год на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном или сламом, ¹³ његово ће дело изаћи на видело. Судњи дан ће то показати, јер ће се у огњу открити и огањ ће проверити какво је чије дело. ¹⁴ Ако нечије дело које је назидао остане, тај ће примити награду. ¹⁵ А чије дело изгори, тај ће претрпети штету. Он сâм ће се спасти, али као кроз огањ.

¹⁶ Зар не знате да сте Божији храм и да Божији Дух пребива у вама? ¹⁷ Ако неко разара Божији храм, и њега ће разорити Бог, јер Божији храм је свет, а то сте ви.

¹⁸ Нека се нико не заварава. Ако неко међу вама мисли да је мудар на овом свету, нека постане луд да би постао мудар. ¹⁹ Јер, пред Богом је мудрост овога света лудост. Записано је, наиме:

²⁰ и:

²¹ Зато нека се нико не хвали људима, јер све је ваше, ²² био то Павле, или Аполос, или Кифа^[e], или свет, или живот, или смрт, или садашњост, или будућност – све је ваше, ²³ а ви Христови, а Христос Божији.

Христови апостоли

4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. ² Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. ³ А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, ⁴ јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. ⁵ Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.

⁶ Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. ⁷ Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?

⁸ Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. ⁹ Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. ¹⁰ Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. ¹¹ Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се ¹² и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; ¹³ кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.

¹⁴ Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. ¹⁵ Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. ¹⁶ Стога вас преклињем: на мене се угледајте. ¹⁷ Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.

¹⁸ Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама. ¹⁹ Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају. ²⁰ Јер, Божије царство није у речима, него у сили. ²¹ Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?