Chronological

1 Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу Оцу и Господу Исусу Христу:

милост вам и мир^[a].

Вера и пример Солуњана

² Увек за све вас захваљујемо Богу када вас помињемо у својим молитвама ³ и непрестано се пред нашим Богом и Оцем сећамо вашег дела проистеклог из вере, труда подстакнутог љубављу и истрајности надахнуте надом у нашега Господа Исуса Христа.

⁴ Знамо, браћо коју Бог воли, да сте изабрани, ⁵ јер вам наше еванђеље није дошло само с речима него и са силом и са Светим Духом и са дубоким уверењем. Знате како смо се понашали међу вама, ради вас, ⁶ а ви сте се угледали на нас и на Господа. Примили сте Реч у великој невољи, с радошћу Светога Духа. ⁷ Тако сте постали узор свима вернима у Македонији и Ахаји. ⁸ Јер, не само да је од вас Господња реч одјекнула у Македонији и Ахаји него је ваша вера у Бога постала свуда позната. Зато нема потребе да о томе нешто говоримо. ⁹ Људи, наиме, сами причају како смо дошли к вама и како сте се од идолâ окренули Богу, да бисте служили Богу живом и истинитом ¹⁰ и са небеса ишчекивали његовог Сина, кога је васкрсао из мртвих – Исуса, који нас спасава од гнева који долази.

Павлово служење у Солуну

2 И сами знате, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Пре тога смо, као што знате, страдали и били злостављани у Филипима, али смо се у нашем Богу осмелили да вам, упркос великом противљењу^[b], објавимо Божије еванђеље. ³ Јер, наше наговарање није из заблуде, ни из прљавих побуда, нити покушавамо да вас преваримо. ⁴ Напротив, говоримо као људи које је Бог сматрао достојнима да им повери еванђеље: не угађамо људима, него Богу, који испитује наше срце.

⁵ Јер, као што знате, никад се нисмо послужили ласкавим речима ни прикривеном похлепом – Бог нам је сведок. ⁶ И нисмо тражили похвалу од људи – ни од вас ни од других.

⁷ Као Христови апостоли, могли смо да вам будемо на терету, али ми смо међу вама били благи као мајка која негује своју децу. ⁸ Били смо толико пуни љубави према вама да смо били вољни да вам предамо не само Божије еванђеље него и своје животе, јер сте нам постали драги.

⁹ Јер, сећате се, браћо, нашег труда и напора: док смо вам проповедали Божије еванђеље, и ноћу и дању смо радили да ником од вас не будемо на терету. ¹⁰ Ви сте сведоци, а и Бог, како смо се свето, праведно и беспрекорно односили према вама који верујете. ¹¹ А знате и како смо сваког појединог од вас, као отац своју децу, ¹² бодрили и тешили и опомињали да живи достојно Бога, који вас позива у своје Царство и славу.

¹³ Непрестано захваљујемо Богу и зато што сте Божију реч, када сте је примили пошто сте је од нас чули, прихватили не као људску реч, него онакву каква она заиста јесте: као Божију реч, која делује у вама који верујете.

¹⁴ Јер, ви сте се, браћо, угледали на Божије цркве у Христу Исусу које су у Јудеји, пошто сте и ви исто претрпели од својих сународника као и они од Јудеја, ¹⁵ од оних који су убили и Господа Исуса и пророке, а нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима ¹⁶ када нас спречавају да незнабошцима говоримо да се спасу. Тако они стално пуне меру својих греха. Али, Божији гнев их је најзад стигао.

Павлова жудња да поново посети Солуњане

¹⁷ А ми, браћо, када смо накратко били отргнути од вас – лицем, али не и срцем – још више смо, с великом жудњом, настојали да вас видимо. ¹⁸ Зато смо хтели да дођемо к вама – ја, Павле, и неколико пута – али нас је Сатана спречио. ¹⁹ Јер, ко је наша нада, или радост, или венац којим ћемо се поносити пред нашим Господом Исусом када он дође ако нисте ви? ²⁰ Да, ви сте наша слава и наша радост.

3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, ² а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, ³ да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, ⁴ јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. ⁵ Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.

⁶ А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. ⁷ Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. ⁸ Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. ⁹ Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? ¹⁰ Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.

¹¹ Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. ¹² А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. ¹³ Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.

Живот по Божијој вољи

4 На крају, браћо, поучили смо вас како треба да живите и угађате Богу – тако како и живите – а сада вас молимо и преклињемо у Господу Исусу да то чините још више. ² Јер, ви знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса. ³ А ово је Божија воља: да будете свети, да се клоните блуда, ⁴ да сваки од вас научи да влада својим телом^[c] на свет и частан начин, ⁵ а не у пожудној страсти као незнабошци, који не познају Бога, ⁶ да при томе не чините нажао своме брату и не варате га. Господ ће се за све то осветити, као што смо вам већ рекли и упозорили вас. ⁷ Јер, Бог нас није позвао на нечистоту, него на светост. ⁸ Стога, дакле, ко то одбацује, не одбацује човека, него Бога, који вам даје свога Светог Духа.

⁹ О братској љубави нема потребе да вам пишемо, јер сте и сами од Бога поучени да волите један другога. ¹⁰ А ви заиста и волите сву браћу у целој Македонији. Само вас молимо, браћо, да то чините још више.

¹¹ Настојте да водите миран живот, да гледате своја посла и да својим рукама радите, као што смо вам наложили, ¹² да се долично понашате према онима ван цркве и да вам ни од кога ништа не треба.

Господњи долазак

¹³ Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли^[d], па да тугујете као остали, који немају наду. ¹⁴ Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, онда верујемо и да ће Бог са Исусом повести и оне који су у њему умрли. ¹⁵ Ово вам говоримо на основу Господње речи: ми, живи, који остајемо до Господњег доласка, нећемо претећи оне који су умрли. ¹⁶ Јер, сâм Господ ће, на заповест, на глас арханђела и на звук Божије трубе, сићи са неба, и прво ће устати мртви у Христу. ¹⁷ Потом ћемо ми, живи, преостали, заједно с њима бити понети на облацима да се сретнемо са Господом у ваздуху. И тако ћемо увек бити са Господом. ¹⁸ Зато бодрите један другога овим речима.

Будите спремни за Господњи долазак

5 А што се времена и часа тиче, браћо, није потребно да вам се пише, ² јер и сами веома добро знате да ће Дан Господњи доћи као крадљивац у ноћи. ³ Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.

⁴ Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац. ⁵ Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами; ⁶ не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни. ⁷ Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу. ⁸ А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење. ⁹ Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа, ¹⁰ који је умро за нас да – били живи или мртви^[e] – заједно с њим живимо. ¹¹ Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.

Завршна упутства

¹² Молимо вас, браћо, да одајете признање онима који се међу вама труде, који су вам претпостављени у Господу и опомињу вас. ¹³ Цените их изнад свега, у љубави, због њиховог дела. Међу собом живите у миру. ¹⁴ Преклињемо вас, браћо, опомињите доконе, бодрите малодушне, помажите слабима, са свима будите стрпљиви. ¹⁵ Пазите да нико ником не узврати зло за зло, него се увек трудите да чините добро један другом и свим људима.

¹⁶ Увек се радујте, ¹⁷ непрестано се молите, ¹⁸ у свакој прилици захваљујте, јер то је Божија воља за вас у Исусу Христу. ¹⁹ Духа не гасите, ²⁰ пророштва не презирите, ²¹ све проверавајте, добро задржите, ²² сваког зла се клоните.

²³ А сâм Бог мира нека вас потпуно освешта, да вам сав дух и душа и тело буду беспрекорно сачувани за Долазак нашега Господа Исуса Христа. ²⁴ Веран је Онај који вас позива, он ће то и учинити.

²⁵ Браћо, молите се и за нас. ²⁶ Сву браћу поздравите светим пољупцем. ²⁷ Заклињем вас Господом да се ова посланица прочита свој браћи.

²⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа с вама.

1 Павле, Силван и Тимотеј, цркви Солуњана у Богу, нашем Оцу, и Господу Исусу Христу:

² милост вам и мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа.

Захваљивање и молитва

³ Увек смо дужни да захваљујемо Богу за вас, браћо, и то с правом, јер ваша вера све више расте и све је већа љубав сваког од вас према другима. ⁴ Зато се ми хвалимо вама по Божијим црквама због ваше стрпљивости и вере у свим прогонима и невољама које подносите.

⁵ То је доказ да је Божија пресуда праведна и да ћете бити достојни Божијег царства за које сада страдате. ⁶ Јер, право је да Бог муком узврати онима који вас муче, ⁷ а вама, који сте мучени, олакшањем – заједно с нама – када се Господ Исус објави са неба са својим моћним анђелима, ⁸ у успламтелом огњу. Он ће казнити оне који не познају Бога и не покоравају се еванђељу нашега Господа Исуса. ⁹ Биће кажњени вечном пропашћу, далеко од Господњег лица и његове силне славе, ¹⁰ онога дана када он дође да се прослави у својим светима и да му се диве сви који верују. А то се односи и на вас, јер сте поверовали нашем сведочанству вама.

¹¹ Зато се увек и молимо за вас да вас Бог учини достојнима његовог позива и да својом силом испуни сваку вашу добру намеру и дело подстакнуто вером, ¹² да се име нашега Господа Исуса прослави у вама, а ви у њему, по милости нашега Бога и Господа Исуса Христа.

Човек безакоња

2 А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо, ² не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом^[a], ни неком поруком^[b], ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту. ³ Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња^[c], Син пропасти. ⁴ Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.

⁵ Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас, ⁶ па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена. ⁷ Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен, ⁸ и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка. ⁹ А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, ¹⁰ и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу. ¹¹ Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи, ¹² да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.

Изабрани да се спасу

¹³ А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао^[d] да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима^[e] и вером у истину. ¹⁴ На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа. ¹⁵ Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ^[f] која смо вам предали било усмено, било посланицом.

¹⁶ А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду, ¹⁷ нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.

Молите се за нас

3 На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас ² и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере. ³ Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога. ⁴ А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо. ⁵ Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.

Упозорење против доконости

⁶ Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем^[g] које сте од нас примили. ⁷ И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони, ⁸ нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету; ⁹ не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас. ¹⁰ Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«

¹¹ Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе. ¹² Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу. ¹³ А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.

¹⁴ Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди, ¹⁵ али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.

Завршни поздрави

¹⁶ Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.

¹⁷ Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.

¹⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.