Chronological

Јудина смрт

(Дап 1,18-19)

27 Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. ² Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.

³ Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, ⁴ говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«

Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«

⁵ Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.

⁶ Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«

⁷ Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. ⁸ Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. ⁹ Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:

»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, ¹⁰ и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«^[a]

Исус пред Пилатом

(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)

¹¹ А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«

Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«

¹² А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.

¹³ Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«

¹⁴ Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

¹⁵ А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. ¹⁶ Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.

¹⁷ Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«

¹⁸ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.

¹⁹ Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«

²⁰ Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.

²¹ Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«

»Вараву!« одговорише они.

²² »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.

А они сви рекоше: »Нека буде распет!«

²³ »Какво је зло учинио?« упита их.

Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«

²⁴ Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«

²⁵ А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«

²⁶ Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)

²⁷ Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. ²⁸ Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. ²⁹ Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«

³⁰ Потом су га пљували и ударали трском по глави. ³¹ Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.

Распеће

(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

³² Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. ³³ Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – ³⁴ дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. ³⁵ Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. ³⁶ Онда седоше тамо да га чувају.

³⁷ А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.

³⁸ Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.

³⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама ⁴⁰ и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«

⁴¹ Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: ⁴² »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. ⁴³ Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«

⁴⁴ А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

⁴⁵ Од поднева до три сата^[b] завлада тама по целој земљи. ⁴⁶ Око три сата^[c] Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(A)

⁴⁷ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«^[d]

⁴⁸ Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.

⁴⁹ »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«

⁵⁰ А Исус опет повика из свега гласа и издахну.

⁵¹ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. ⁵² Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, ⁵³ који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.

⁵⁴ Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«

⁵⁵ А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. ⁵⁶ Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.

Исусова сахрана

(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

⁵⁷ Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. ⁵⁸ Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. ⁵⁹ Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, ⁶⁰ па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. ⁶¹ А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.

Стража код гроба

⁶² Сутрадан, то јест дан после Припреме^[e], првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату ⁶³ и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ ⁶⁴ Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«

⁶⁵ А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«

⁶⁶ И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.

Исус пред Пилатом

(Мт 27,1-2, 11-14; Лк 23,1-5; Јн 18,28-38)

15 Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.

² »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат.

»Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, ³ а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.

⁴ Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«

⁵ Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.

Исус осуђен на смрт

(Мт 27,15-26; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)

⁶ А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. ⁷ Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. ⁸ Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.

⁹ Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«

¹⁰ Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.

¹¹ Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их опет упита: »А шта хоћете да урадим са оним кога зовете цар Јудеја?«

¹³ А они повикаше: »Распни га!«

¹⁴ »Какво је зло учинио?« упита их Пилат.

Али они још гласније повикаше: »Распни га!«

¹⁵ Желећи да угоди народу, Пилат им ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.

Војници се ругају Исусу

(Мт 27,27-31; Јн 19,2-3)

¹⁶ Тада војници одведоше Исуса у унутрашњост двора, то јест у преторијум, па сазваше целу чету. ¹⁷ Огрнуше га пурпурним плаштом, исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, ¹⁸ па почеше да га поздрављају: »Здраво, царе Јудеја!«

¹⁹ Потом су га ударали трском по глави, пљували га и клањали му се падајући на колена. ²⁰ Када су престали да му се ругају, скинуше пурпурни плашт с њега и обукоше га у његову одећу, па га изведоше напоље да га распну.

Распеће

(Мт 27,32-44; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)

²¹ А једног човека, Симона Киринца, Александровог и Руфовог оца, који је онуда пролазио враћајући се са поља, натераше да понесе Исусов крст. ²² Тада Исуса доведоше на место Голготу – што значи »Лобањско место« – ²³ па му дадоше вина помешаног са смирном, али га он не узе. ²⁴ Онда га распеше, па разделише његову одећу, бацајући коцку за њу – ко ће шта да узме. ²⁵ Када су га распели, било је девет сати ујутро^[a]. ²⁶ А на једном натпису била је написана његова кривица: Цар Јудеја. ²⁷ С њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. ^28 [b]

²⁹ А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Еј, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана, ³⁰ спаси самога себе! Сиђи са крста!«

³¹ Слично су му се ругали и првосвештеници и, заједно с учитељима закона, један другом говорили: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! ³² Па нека сада Христос, цар Израела, сиђе са крста – да видимо, па да поверујемо.«

А вређали су га и они који су с њим били распети.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)

³³ У подне^[c] завлада тама по целој земљи, све до три сата^[d].

³⁴ У три сата Исус из свега гласа повика: »Елои, елои, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«^(A)

³⁵ Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Гле, зове Илију!«^[e]

³⁶ Један отрча и натопи сунђер сирћетом, натаче га на трску, па даде Исусу, говорећи: »Пустите, да видимо да ли ће Илија доћи да га скине!«

³⁷ А Исус повика из свега гласа и издахну.

³⁸ Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна.

³⁹ Када је капетан, који је стајао према њему, чуо његов узвик и^[f] видео како је издахнуо, рече: »Овај човек је заиста био Син Божији!«

⁴⁰ А то су издалека посматрале и неке жене. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова млађег и Јосије, и Салома ⁴¹ – које су ишле за Исусом када је био у Галилеји и служиле му – и још многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)

⁴² Када је пало вече, пошто је био Дан припреме, то јест дан уочи суботе, ⁴³ дође Јосиф из Ариматеје, угледан члан Већа^[g], који је и сам ишчекивао Божије царство, па смело уђе к Пилату и затражи Исусово тело. ⁴⁴ Пилат се зачуди да је Исус већ умро, па позва к себи капетана и упита га да ли је умро одавно. ⁴⁵ Када је од капетана сазнао да јесте, поклони мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Јосиф купи платно, скину Исуса са крста, уви га у платно и положи у гроб који је био усечен у стени, па на улаз у гроб наваља камен. ⁴⁷ А Марија Магдалина и Марија мајка Јосијина гледале су где је положен.