Chronological

Стефанова проповед

7 Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?«

² А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, ³ и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘^(A)

⁴ »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. ⁵ Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. ⁶ Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. ⁷ Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘^{(B) 8} Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха.

⁹ »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим ¹⁰ и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. ¹¹ Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. ¹² Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. ¹³ А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. ¹⁴ После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – ¹⁵ и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, ¹⁶ па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова.

¹⁷ »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се ¹⁸ док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. ¹⁹ Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.

²⁰ »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, ²¹ а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. ²² Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.

²³ »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. ²⁴ И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. ²⁵ Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.

²⁶ »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘

²⁷ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? ²⁸ Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘^{(C) 29} Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.

³⁰ »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. ³¹ Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ³² ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘^(D) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.

³³ »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. ³⁴ Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘^(E)

³⁵ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘^(F) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. ³⁶ И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.

³⁷ »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘^{(G) 38} То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. ³⁹ Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. ⁴⁰ ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘^{(H) 41} И тих дана су направили теле и принели жртву том идолу, радујући се делима својих руку. ⁴² Али Бог се окренуо од њих и предао их да служе звездама^[a], као што је записано у Књизи пророкâ:

⁴⁴ »Наши праоци су у пустињи имали Шатор Сведочанства, направљен онако како је заповедио Онај који је рекао Мојсију да га направи према узору који је видео. ⁴⁵ Наши праоци су га примили и, предвођени Исусом Навином, унели га у земљу незнабожаца које је Бог истерао пред њима. Тако је било све до Давида, ⁴⁶ који је уживао Божију наклоност. Он је молио да нађе боравиште за Бога Јаковљевог^[b], ⁴⁷ али му је тек Соломон саградио Дом.

⁴⁸ »Свевишњи, међутим, не живи у рукотворинама. Као што каже пророк:

⁵¹ »Ви тврдоглави и непокорни^[c]! Увек се противите Светоме Духу! Исти сте као ваши праоци! ⁵² Којег пророка нису ваши праоци прогонили? Чак су и убили оне који су предсказали долазак Праведника. Њега сте сада издали и убили ви, ⁵³ који сте преко анђелâ примили Закон, али му се нисте покорили.«

Стефанова смрт

⁵⁴ Када су они то чули, силно се разљутише и почеше да шкргућу зубима на њега.

⁵⁵ А он, пун Светога Духа, загледа се у небо и виде Божију славу и Исуса како стоји Богу здесна, ⁵⁶ па рече: »Ево, гледам небеса отворена и Сина човечијега како стоји Богу здесна.«

⁵⁷ Али они почеше да вичу из свега гласа, запушише уши, па сложно навалише на њега. ⁵⁸ Онда га одвукоше из града и засуше камењем. А сведоци одложише своју одећу код ногу младића који се звао Савле.

⁵⁹ Док су га засипали камењем, Стефан повика: »Господе Исусе, прими мој дух.«

⁶⁰ Онда паде на колена и повика из свега гласа: »Господе, не узми им ово за грех!«

И када је то рекао, умре^[d].

8 А Савле је одобравао његово убиство.

Савле прогони Цркву

Тога дана поче велико прогањање цркве у Јерусалиму. Сви се, осим апостолâ, распршише по јудејским и самаријским крајевима. ² Неки побожни људи сахранише Стефана и дубоко га ожалише. ³ А Савле је пустошио Цркву. Ишао је од куће до куће, одвлачио мушкарце и жене и предавао их у тамницу.

Еванђеље у Самарији

⁴ Они који су се распршили, проповедали су Реч куд год су ишли. ⁵ Тако Филип дође у један самаријски град, па им је проповедао Христа. ⁶ Када га је народ чуо и видео знамења која је чинио, сви једнодушно обратише пажњу на оно што је говорио. ⁷ Нечисти духови су уз силну буку излазили из многих опседнутих, а оздрављали су и многи одузети и хроми. ⁸ И настаде велика радост у том граду.

⁹ А у том граду се већ неко време бавио врачањем човек по имену Симон и изазивао дивљење самаријског народа. Говорио је за себе да је велик, ¹⁰ и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«

¹¹ А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем. ¹² Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене. ¹³ Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.

¹⁴ Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована. ¹⁵ Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа, ¹⁶ који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса. ¹⁷ Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.

¹⁸ Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи: ¹⁹ »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«

²⁰ А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем! ²¹ Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом. ²² Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао. ²³ Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«

²⁴ Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«

²⁵ А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.

Филип и Етиопљанин

²⁶ Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут – онај кроз пустињу – који се спушта из Јерусалима у Газу.«

²⁷ И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу, ²⁸ па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.

²⁹ Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«

³⁰ Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«

³¹ »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.

³² А одломак из Писма који је читао био је овај:

³⁴ »Кажи ми, молим те«, рече евнух Филипу, »о коме то пророк говори – о себи или о неком другом?«

³⁵ Тада му Филип, почев од тог Писма, објави еванђеље о Исусу.

³⁶ И док су тако ишли путем, стигоше до неке воде, па евнух рече: »Ево воде! Шта ме спречава да се крстим?« ^37 [e]

³⁸ Онда заповеди да кола стану, па обојица – и Филип и евнух – сиђоше до воде, и Филип га крсти. ³⁹ А када су изашли из воде, Господњи Дух однесе^[f] Филипа и евнух га више није видео, него настави својим путем, радујући се.

⁴⁰ Филип се обре у Азоту, па је проповедао еванђеље у свим градовима кроз које је пролазио док није стигао у Кесарију.