Chronological

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Мк 10,13-16)

¹⁵ Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.

¹⁶ Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁷ Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«

Богати поглавар

(Мт 19,16-30; Мк 10,17-31)

¹⁸ Један поглавар га упита: »Добри учитељу, шта да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁹ »Зашто ме називаш добрим?« одврати Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ²⁰ Заповести знаш: ‚Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не сведочи лажно, Поштуј свога оца и мајку.‘^(A)«

²¹ А он рече: »Свега тога сам се држао од детињства.«

²² Када је Исус то чуо, рече му: »Још једно ти недостаје: продај све што имаш и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«

²³ Али, када је то поглавар чуо, силно се ражалости, јер је био веома богат.

²⁴ Када је Исус видео да се овај ражалостио, рече: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А они који су то чули рекоше: »Па ко може да се спасе?«

²⁷ »Оно што је немогуће људима«, рече он, »могуће је Богу.«

²⁸ Тада Петар рече: »Ево, ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је ради Божијег царства оставио кућу, или жену, или браћу, или родитеље, или децу, ³⁰ а да неће добити многоструко више у ово време, а у будућем свету вечни живот.«

Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење

(Мт 20,17-19; Мк 10,32-34)

³¹ Онда одведе Дванаесторицу на страну, па им рече: »Ево, кренули смо у Јерусалим и све што су пророци написали о Сину човечијем, испуниће се. ³² Предаће га незнабошцима и ругати му се, злостављати га, пљувати, ³³ избичевати и убити, а он ће трећег дана васкрснути.«

³⁴ Али они ништа од тога не разумеше. Значење тих речи било им је скривено, па нису знали о чему говори.

Исус враћа вид слепом просјаку

(Мт 20,29-34; Мк 10,46-52)

³⁵ Када се Исус приближио Јерихону, поред пута је седео један слеп човек и просио.

³⁶ Чувши да народ пролази, упита шта се дешава, ³⁷ а они му рекоше: »Пролази Исус Назарећанин.«

³⁸ Он повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

³⁹ Они што су ишли напред опоменуше га да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁰ Тада Исус стаде и нареди да му га доведу, а када се овај приближио, упита га: ⁴¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?«

»Господе«, одговори он, »да прогледам.«

⁴² А Исус му рече: »Прогледај! Твоја вера те је излечила.«

⁴³ И овај одмах прогледа и пође за Исусом, славећи Бога. А видео је то и сав народ и славио Бога.

Цариник Закеј

19 Онда Исус уђе у Јерихон. Док је пролазио кроз град, ² главни цариник по имену Закеј, богат човек, ³ покушавао је да види ко је то Исус, али није могао од народа, јер је био ниског раста. ⁴ Он зато отрча напред и попе се на једну дивљу смокву, да види Исуса, јер је требало да он онуда прође.

⁵ Када је стигао до тог места, Исус подиже поглед и рече му: »Закеје, сместа сиђи, јер данас треба да одседнем у твојој кући.«

⁶ И овај сместа сиђе и с радошћу прими Исуса.

⁷ Сви су то видели, па почеше да гунђају, говорећи: »Код грешника је ушао да се одмори!«

⁸ Закеј стаде и рече Господу: »Ево, Господе, пола своје имовине разделићу сиромасима. А ако сам од некога нешто изнудио, вратићу четвороструко.«

⁹ Тада му Исус рече: »Данас је у ову кућу дошло спасење, пошто је и овај човек Авраамов син. ¹⁰ Јер, Син човечији је дошао да потражи и спасе изгубљено.«

Прича о десет мина

(Мт 25,14-30)

¹¹ Док су они ово слушали, он им исприча једну причу, зато што је био близу Јерусалима, а они су сматрали да ће се Божије царство појавити одмах.

¹² Он рече: »Један човек племенитог рода отишао у далеку земљу да га поставе за цара, па да се врати. ¹³ Он позва десет својих слугу и сваком од њих даде десет мина^[a], па рече: ‚Послујте с овим док се не вратим.‘

¹⁴ »А његови поданици су га мрзели, па за њим послаше изасланике да кажу: ‚Нећемо да нам он буде цар.‘

¹⁵ »Када се вратио кући, пошто су га поставили за цара, нареди да му позову оне слуге којима је дао новац, да види колику добит су остварили.

¹⁶ »Тада дође први и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још десет мина.‘

¹⁷ »А он му одврати: ‚Добро, добри слуго. Зато што си био поуздан у најмањем, имаћеш власт над десет градова.‘

¹⁸ »Онда дође други слуга и рече: ‚Господару, твоја мина је донела још пет мина.‘

¹⁹ »А он му рече: ‚Ти ћеш имати власт над пет градова.‘

²⁰ »Дође и трећи слуга и рече: ‚Господару, ево твоје мине коју сам чувао сакривену у убрусу. ²¹ Бојао сам те се, јер си строг човек. Узимаш оно што ниси оставио и жањеш оно што ниси посејао.‘

²² »‚Зли слуго‘, рече му господар, ‚по твојим речима ћу ти судити! Кажеш да си знао да сам строг човек, да узимам оно што нисам оставио и да жањем оно што нисам посејао. ²³ Зашто онда ниси уложио мој новац код мењача? Тада бих га, по повратку, подигао с каматом.‘

²⁴ »А присутнима рече: ‚Узмите ту мину од њега и дајте је оном који има десет мина.‘

²⁵ »‚Господару‘, рекоше му они, ‚па он већ има десет мина.‘

²⁶ »‚Кажем вам‘, одврати господар, ‚оном ко има, даће се још, а оном ко нема, одузеће се и оно што има. ²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем цар, доведите овамо и преда мном их погубите.‘«

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Јн 12,12-19)

²⁸ Пошто је ово изговорио, настави пут идући ка Јерусалиму.

²⁹ Када се приближио Витфаги и Витанији, код горе која се зове Маслинска, посла двојицу својих ученика, рекавши им: ³⁰ »Идите у ово село пред вама. Када уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још ниједан човек није јахао. Одвежите га и доведите овамо. ³¹ А ако вас неко упита: ‚Зашто га одвезујете‘, реците му: ‚Потребно је Господу.‘«

³² И они који су били послани, одоше и нађоше све како им је рекао.

³³ А док су одвезивали магаре, упиташе их његови власници: »Зашто одвезујете магаре?«

³⁴ »Потребно је Господу«, одговорише им они, ³⁵ и одведоше га Исусу. Онда преко магарета пребацише своје огртаче, па на њега посадише Исуса. ³⁶ И док је он путовао даље, народ је простирао своје огртаче по путу.

³⁷ Када се приближио месту где се силази са Маслинске горе, све мноштво ученика поче радосно и из свега гласа да хвали Бога за сва чуда која су видели, ³⁸ говорећи:

³⁹ »Учитељу«, рекоше му неки фарисеји из народа, »изгрди своје ученике!«

⁴⁰ »Кажем вам«, одговори он, »ако они буду ћутали, камење ће викати.«

Јадиковка над Јерусалимом

⁴¹ Када се приближио граду и угледао га, заплака над њим, ⁴² говорећи: »Када би и ти овога дана знао шта ти доноси мир! Али то је сада сакривено од твојих очију. ⁴³ Снаћи ће те дани када ће те твоји непријатељи окружити опкопом и опколити те и притеснити са свих страна. ⁴⁴ И сравниће са земљом тебе и твоју децу у теби и неће у теби оставити ни камен на камену, јер ниси препознао време када те је походио Бог.«

Исус у Храму

(Мт 21,12-17; Мк 11,15-19; Јн 2,13-22)

⁴⁵ Онда Исус уђе у Храм и поче да избацује продавце из њега, ⁴⁶ говорећи им: »Записано је: ‚Мој дом ће бити дом молитве‘^(C), а ви сте од њега направили ‚јазбину разбојничку‘!^(D)«

⁴⁷ Потом је сваког дана учио народ у Храму. А првосвештеници, учитељи закона и поглавари народа желели су да га убију, ⁴⁸ али нису могли да нађу начин како да то учине, јер га је народ веома пажљиво слушао.